NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Može li se pričestiti bolesnik po uzimanju leka?

 

PITANJE: Da li se teški bolesnik koji je uzeo nešto od jela, ili lek, može pričestiti, ili s pričešćem treba pričekati do sutra ujutro da bi se pričestio naštinu, pre lekova i jela?

 

ODGOVOR: O neophodnoj potrebi, za duhovni život, što češćeg pristupanja Svetom Pričešću, uz stalno spremanje svoje duše za taj najprisniji susret i sjedinjenje sa Gospodom u Tajni Tela i Krvi Njegove, izneto je u Glasniku br. 2 za 1978. g., str. 41-46. Osnovni stavovi, razumljivo, tiču se sviju vernih. No pojedini propisi u pogledu spremanja: post, molitva privatna i zajednička, milostinja, zatim oni koji su u vezi sa epitimijama, zabranama pričešća na duže ili kraće vreme zbog pojedinih grehova, uglavnom se odnose na verne pri normalnom zdravstvenom stanju. Na teško obolele, kad se može očekivati smrt, ne mogu se ovi propisi primenjivati svagda i u potpunosti. Na osnovu 13. kanona Prvog Vaseljenskog sabora, Crkva naređuje da se snishodi, imajući u vidu njihovu telesnu i duhovnu nemoć: „Prema onima koji su na samrti“ – veli se tu – „i sada će se čuvati stari kanonski zakon, tako da se onaj koji umire ne lišava poslednje i najpotrebnije poputbine (grč. efodiu)… Uopšte, u pogledu svakog onog koji je pri smrti, a traži da se pričesti, neka mu episkop, posle ispitivanja, dade od prinosa“.[1] Ovo načelo izneto je još ranije u 6. pravilu Ankirskog sabora iz 314. g.,[2] a zatim u 2. Pravilu Neokesarijskog, 7. pravilu Kartaginskog, 73. pravilu Svetog Vasilija Velikog i 5. pravilu Svetog Grigorija Niskog. Crkva se svagda starala da teško oboleli verni, pored pokajanja i ispovesti, primi Sveto Pričešće, kako bi hrišćanski završio svoj život na zemlji i očišćen izašao pred Sudiju Pravednoga. Zbog toga, kako iznosi Milaš: „U stara vremena Crkve, episkopi i svojim uputstvima što su prezviterima izdavali, među glavnim stvarima su im preporučivali da ne bi niko im umro u parohiji bez pričešća“.[3]

Teški bolesnik, bez obzira na greh koji je možda učinio, ako se za njega iskreno kaje, posle ispovesti pričešćuje se ma bio pod zabranom pričešća naloženom mu od strane nekog drugog sveštenika – duhovnika.[4] Isto tako se pričešćuje i žena ako joj se, u teškoj bolesti, desilo mesečno pranje (menstruacija), ili posleporođajno čišćenje, i što inače, u normalnim zdravstvenim prilikama prema 2. kanonu Svetog Dionisija i 7. kanonu Svetog Timoteja Aleksandrijskog, nije dopušteno.[5] Za bolesne žene, u ovom stanju, veli Matija Vlastar u Azbučnoj sintagmi: „No snađe li ih kakva bolest koja bi grozila prekraćenju života, tada ih treba odmah udostojiti Svetim Tajnama“.[6] O pričešću porodilja hrišćanki i krštenju „oglašenih“ nehrišćanki, car Lav Mudri, u 17. noveli, kaže da treba pričekati 40 dana, „no ako ih snađe neka bolest koja svojom opasnošću preti životu, onda na svaki način da budu udostojene nekrštene krštenja, a krštene Svetog Pričešća“.[7]

Takođe se mogu teški bolesnici pričestiti i ako su uzeli što od jela, prema 9. kanonu Svetog Nikifora Ispovednika: „Treba da sveštenik pričesti onog koji je u smrtnoj opasnosti iako je jeo“.[8] U Nomokanonu pri Trebniku navodi se ovo isto pravilo (pod br. 163).[9] Analogno tom propisu, Pričešće im se može dati i posle uzimanja lekova.[10]

Besomučnim, koji u tom stanju hule na Boga, ili Sveto Pričešće, po 3. kanonu Svetog Timoteja Aleksandrijskog, ne treba davati Sveto Pričešće dok ne dođu sebi i ne smire se. Isto tako onima koji su nesvesni, ili obamrli, ne mogu da gutaju, ili stalno povraćaju, dok to stanje ne prođe makar i za kratko vreme.[11]

U toku trajanja teške bolesti bolesnik se može pričestiti više puta. O tome Nikoljski veli: „Nema ograničenja vremena posle koga se može bolesnik ponovo pričestiti u vreme jedne iste bolesti“.[12]

Ne treba, dakle, oklevati s davanjem Pričešća bolesniku i zbog uzetog jela, ili leka, odlagati ovo do sutra. Zbog mogućnosti da bolesnik do sutra umre, odlaganje bi značilo stavljati na kocku kako savest i odgovornost sveštenika, tako i potrebu bolesnika za „najpotrebnijom poputbinom“. Propis 29. kanona Šestog Vaseljenskog sabora, o primanju Svetog Pričešća naštinu, odnosi se na zdrave verne, ne i na teško obolele.

 

Glasnik, novembar 1978.

 

NAPOMENE:


[1] Pidalion, izd. Astir., Atina 1970, 141; N. Milaš, Pravila Pravosl. crkve s tumačenjima, N. Sad 1895, I, 215.

[2] Verovatno da se pod „starim kanonskim zakonima“, koje pominje ovo pravilo Prvog Vaseljenskog sabora, ima u vidu odluka Ankirskog sabora, kao što veli Milaš (n. d. 216).

[3] Crkveno pravo, Beograd 1926, 728

[4] No, ako ozdravi, dužan je naloženu mu epitimiju izdržati do kraja, prema 5. prav. Sv. Grigorija Niskog: „Ako se ko nađe na kraju života, a nije izdržao sve vreme koje je pravilima ustanovljeno, čovjekoljublje Otaca nalaže da se udostoji pričešća Svetinja… Ako li se opet povrati u život, pošto je udostojen bio pričešća Svetinje, neka dočeka ustanovljeno vrijeme, ostajući na onom stupnju na kome se nalazio prije nego što mu se iz nužde darovalo bilo opštenje“ (Milaš, Pravila, II, 464; Pidalion, 658). A ovako se veli i u navedenom, 13. kan. Prvog Vas. sabora.

[5] Milaš, n. d. II, 306, 445; Pidalion, 547, 669; up. K. Nikoljskij, Posobije… S. Peterburg 1900, 693; S. Bulgakov, Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 1056, 1061; ep. Melentije, Pravilnik, Zaječar 1907, II, 150; L. Mirković, Liturgika II, Beograd 1967, 72.

[6] V. Nikolajević, Praktični sveštenik, Zemun 1910, II, 27.

[7] Isto, 30. Pored Nikolajevića, slično vele: Nikoljski, Bulgakov, ep. Melentije, prof. Mirković.

[8] Pidalion, 727, 244; Milaš, n. d. II, 523.

[9] Navode ga takođe Nikoljskij (n. d. 693); Bulgakov (n. d. 1060); prof. L. Mirković (n. d. 72); prof. I. Fundulis (Apantisis is liturgikas aporias, Atina 1967, 112).

[10] Ep. Melentije, n. d. II, 149.

[11] Učit. izvjestnoje, O podajaniji, prijatiji, hranjeniji že i poklonjeniji božestv. tajin; V. Nikolajević, n. d. 30, 32, 54.

[12] N. d. 692; Bulgakov, n. d. 1059. Začudo da kod prof. Mirkovića, sem navedenih i još nekih, nema ovih drugih, tako potrebnih objašnjenja o pričešćivanju bolnih, u opširnom odeljku njegove Liturgike „Čin pričešća bolnih“.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *