NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Kada ne treba postiti sredom i petkom od Vaskrsa do Spasovdana?

 

PITANJE: Da li treba postiti sredom i petkom od Vaskrsa do Spasovdana? Čuo sam, naime, mišljenje da ne treba, jer je navodno „Ženik sa nama“ (Mt. 9, 15).

 

ODGOVOR: O postu i razrešenju posta bilo je reči u odgovoru na jedno ranije pitanje.[1] Uglavnom tu je rečeno da se ne posti cele Svetle i Duhovne sedmice, nego da monasi jedu sir i jaja, a svetovnjaci meso. Iz tog propisa, da se cela Svetla i Duhovska sedmica mrsi, možemo zaključiti da se ove sedmice izdvajaju od ostalih sedmica Pedesetnice, kao što se iz posebnih razloga izdvaja npr. sreda i petak Sedmice o mitaru i fariseju, Sedmice siropusne, Sedmice duhovske, ili u Dvanaestodneviju (od Božića do Bogojavljenja), u koje se takođe ne posti.

No pored ovog posrednog zaključivanja, postoje i direktni propisi da se u ostale srede i petke sve do Duhova drži post, istina ublažen, ali post. Tako crkvenoslovenski Tipik propisuje: „u srede i petke cele Pedesetnice ulje i vino, sem srede Prepolovljenja i srede odanija Pashe. U ta dva dana razrešava se na ribu i vino“.[2] Isto ovako propisuje i naša stara srbulja, Psaltir Vincenca Vukovića, štampan u Mlecima 1546. godine: „A u srede i petke u svoj Pedesetnici samo ulje i vino“ (razrešava se). Jasno je da se izrazom „cela Pedesetnica“ ne obuhvata i Svetla sedmica, jer je ona i po bogosluženju i po hrani izjednačena sa prvim danom Vaskrsa.

Što se tiče reči Gospodnjih da ne mogu svatovi postiti dok je mladoženja sa njima (Mt. 9, 15; Mr. 2, 19, L. 5, 34), upućenih kao odgovor učenicima Jovanovim na pitanje zašto učenici Njegovi ne poste – one se odnose „na apostole“[3], za vreme Hristovog bavljenja na zemlji. Otimanjem Ženika od njih i pošćenjem u te dane, Gospod „unapred iznosi reči o svom stradanju“ (Zlatoust), „posle toga će mnogo postiti i trpeti nevolje“ (Zigaben).[4]

Sveti Krilo Jerusalimski pak govori o Vaznesenju Gospodnjem kao o Njegovom uzimanju: „Jer nije ništa drugo do praznik bavljenja našeg Spasitelja u ovom svetu“. Dalje Sveti Kirilo veli: „Šta znači da će se oteti od njih Ženik? Znači Vaznesenje“.[5] Teofilakt o postu po uzimanju Ženika ovako kazuje: „Kad se ja vaznesem, a oni budu poslani na propoved, tada će i postiti i moliti se, jer će naići pod velike teškoće“.[6] U vremenu po Gospodnjem Vaznesenju živimo i mi, te smo dužni da postimo. No kako cela Pedesetnica, kao poprazništvo Vaskrsa, Vaznesenja i Duhova ima praznični karakter, to je post sredom i petkom ublažen, kao što navedosmo.

Na pogrešan zaključak da se u Pedesetnici ne drži post pre bi nas moglo povući kazivanje u putopisu Eterije iz IV v.: „Od Pashe do Pedesetnice. tj. Duhova, ovde (u Jerusalimu) baš niko ne posti…“,[7] kao i Svetog Epifanija Kiparskog (IV vek): „U 50 dana Pedesetnice i kolenopreklonjenja ne bivaju i post nije naređen“.[8] Isto tako govori i prepodobni Jovan Kasijan da u Egiptu „u sve dane Pedesetnice niko sasvim ne preklanja kolena i ne drži post do devetog časa“.[9]

No ta kazivanja znače da se tada ne drži strogi post, koji se sastojao u jedenju posne hrane jednom na dan, i to ne u podne, ni uveče, nego između toga, u deveti čas (3. čas po podne). U srede i petke Pedesetnice jelo se dvaput na dan od starine, a „kada ima dve trpeze na dan, to Ustav ne smatra postom, makar da je u taj dan zabranjena riba“ (Vidi Tipik 24. decembar i 5. januar kad ti dani padnu u subotu i nedelju.)“.[10] I Sveti Jovan Kasijan primećuje da se „nepošćenje u Pedesetnici izražavalo time što se hrana primala umesto devetog u šesti čas (u 12 časova), količina i vrsta hrane nije se menjala“ (tj. bila je posna).[11] Prema tome, u srede i petke Pedesetnice pravoslavni hrišćanin drži ublaženi post.

Stvar, eto, tako stoji. Nastavimo li pak po svojoj logici i svom tumačenju reči Gospodnjih „ne mogu svatovi postiti dok je Mladoženja s njima“ možemo doći dotle da nikako ne postimo, jer je Gospod rekao: „Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“ (Mt. 28, 20). A takva veština povezivanja pojedinih stihova Svetog Pisma van njihovog smisla i veze sa celinom Hristovog učenja, kao i tumačenje Gospodnjih reči mimo tumačenja otačkog, ne bi bili prihvatljivi. Oni odgovaraju metodu, veštini i duhu jeretika, sektanata, ali se ni na koji način ne mogu podvesti pod pojam evanđelski, hrišćanski i pravoslavni.

 

Glasnik, april 1990.

 

NAPOMENE:


[1] Patrijaršijski Glasnik, god. 1976, str. 18.

[2] Velikij Tipikon, Moskva 1877, l. 29, b.

[3] Teofilakt u P. Trembelas, Ipomnima is to kata Matheon evangelion, Atina 1952, 179.

[4] Isto.

[5] P. Trembelas, Ipomnima isto to kata Lukan evangelion, Atina 1952, 189.

[6] Isto.

[7] Prevod dr L. Mirkovića, Heortologija, Beograd 1961, 303.

[8] M. Skabalanovič, Tolkovij Tipikon, Kijev 1910, II, 293.

[9] Isto.

[10] Dr L. Mirković, n. d. 266.

[11] M. Skabalanovič, n. d. 294.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *