NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Šta su to kriptografi?

 

PITANJE: Na više mesta u starim crkvama, na ikonama, krstovima, osobito antiminsima, nalaze se u nekom redu pojedina slova, čije značenje ne mogu da odgonetnem. Možda ste u mogućnosti da o tome nešto određeno kažete?

 

ODGOVOR: Pored onih opštepoznatih skraćenica: IC HS – Isus Hristos; INCI – Isus Nazarećanin Car Judejski, bio sam više puta i sam u prilici, bolje reći neprilici, da se suočim sa takvim slovima-skraćenicama bez izgleda da im smisao shvatim.

No u članku „Tumačenje skraćenih pismena“, negdašnji ruski konzul u Prizrenu, Skadru i Solunu, Ivan S. Jastrebov (1839-1894 g.), izložio je niz takvih slova sa njihovim značenjem. Članak se nalazi u njegovoj knjizi „Podatci za istoriju Srpske pravoslavne crkve“, štampanoj u Beogradu 1879. g. Pisac tu veli da je ovo tumačenje našao „u jednoj staroj knjizi Pećke patrijaršije“.[1]

Sva ta slova i njihovo značenje izneću u dva stupca, u prvom slova-skraćenice, u drugom njihovo značenje, kao što je Jastrebov izložio u pomenutoj knjizi.

 

P. Č. K. X. C. S. Pohvala Česnomu Krestu Hristovu. Car Slavi.
E. ω. D. Č. K. X. Jelena Obrete Drevo Česnago Kresta Hristova.
X. X. X. X. Hristova Horugva Hristijanom Hvala.
C. C. C. C. Carski Cvet Crkvam Cvetim.[2]
N. N. N. N. Nevidimij Nepostižimi Neizglagolami[3] Neizčezni[4].
B. B. B. B. Biljeg Božiji Bijet Besi.
S. S. S. S. Spas Sodela Sen Satanje.
K. K. K. K. Krest Krepost Konstantinu K (Verje).
D. D. D. D. Dobro Drevo Diavolu Dosada.
M. L. R. B. Mesto Lobno Raj Bist.
Č. Č. Č. Č. Časna Čest Časnim Čelovekom.
R. R. R. R. Radost Rečena Rodu Rečenomu.
P. P. P. P. Poju Poklanjajusja Počitaju. Podnožije.
P. V. P. V. Put V(Raj). Pervi V(njegože).
N. C. B.[5] H. V. Načalstvujet Car Vozšed Hristos Voznese se.
N. N. B. S. B. S. Nam Nadežda. Begajet Sego Besovskaja Sila.
T. B. D. N. V. H. Tre-Bogatoje Drevo Nanjemže Voznese se Hristos.
D. ω. K. B Drevo Oboštrenoje[6] Kroviju Bogotočnoju.
T. ω. M. B. G. Tre-Ostri Meč Besom gubitelj.
K. V. R. H. V. Krest Voznosit se: Radujetjsa Hristijanskaja Vera.
K. V. P. B. Krest Voznosit se: Padajut Besove.
M. D. D. P. M Mala Dolžina Dolžni Pobeždajet Mir.[7]
S. D. B. B. Sije Drevo Bijet Besi.
N. V. M. K. Načalo Veri Moiseov Krest.
V. V. V. V. Vsem Vernim Vozvraštenije V(Raj).
N. N. N. N. Nošt Nevedenija Nizlagajet Nuždeju.
ω. O. O. E. S. V. Obreteni Obretatelj Obretajetsja Jelenoju S(drevaže) Visja.
N. V. S. B. A. C. N(a drevje) Visit Sin Božiji. Angelski Car.
B. P. D. K. Bog Prevečni. Desnica Krepka.
D. Ž. S. M. Drevo Žizni Spasenije Miru.
S. H. P. V. Svet Hristov Prosveštajet Vseh.
S. H. P. V. Snjed Hristov[8] Položen V(grob).

 

Cela ova tablica slova naštampana je na 90. strani navedene knjige Jastrebova.

Posle Jastrebova o pitanju kriptografa pisao je i prof. dr Lazar Mirković u radu o crkvi manastira Petkovice u Fruškoj Gori, u čijem se živopisu iz 1588. god. u proskomidiji nalazi naslikan krst s kriptografskim slovima. Kao na opštu oznaku, u ovoj stvari, on ukazuje da „ovi kriptografi dolaze oko krstova koji nemaju raspeća“.[9] Navodeći ruskog pisca N. Pokrovskog, prof. Mirković veli da je do sada najstariji krst sa kriptografom nađen u vatikansko-grčkom rukopisu slova Grigorija Bogoslova iz 1063. g. koji ima ovaj oblik:

što znači: Adam peptokos (ili protoplatos) metesti stavro, tj. Adam pali (ili prvostvoreni) ustade krstom. „Ovaj kriptograf, a isto tako: τ κ π γ tj. topos kraniu paradisos gegone = mesto lobno raj postade, obično su pisane na grčkim krstovima XVII-XVIII v.“.[10] Kao poslednji kriptograf kod nas, prof. Mirković veli da je M(esto) L(obnoje) R(aj) B(ist), na krstu jednog đaka u groblju manastira Zavale u Popovom Polju, iz 1763. god.

Pozivajući se na Pokrovskog, prof. Mirković navodi da su ovi kriptografi nastali pod uticajem Svete Gore, gde na živopisu i ikonama ima dosta krstova sa kriptografima.[11] Od slova kriptografa na krstu manastira Petkovice, pomoću rešenja Pokrovskog kao i Jastrebova može se objasniti većina: Hristovi Horugvi Hristianom pohvala, Čestno čtušči… čelovjekom; Svet (ili Spas) sotvori sjet Satanje; Krest krjepost Konstantinu k vjerje; Bič Božji bijet bjesi; Drevo dobro dosada diavolu, ili: Drevo darujet drevnneje dostojanije; Vozvraščenije vječnoje vjernim v raj, ili; Velije veselije v njego vjerujuščim. Na krstu Petkovičkom postoje još i ovi kriptografi: N N N N R R; R R P P P P; ω ω(?) V; F P F N za koje prof. Mirković veli da se njihovo rešenje ostavlja „dosetljivosti gledaoca i čitaoca“.

Prof. dr Medaković doneo je fotografiju kriptografa iz Prazničnog mineja Božidara Vukovića iz 1538. g. (T. LŠ)[12] navodeći da se krstovi sa kriptografima nalaze u manastiru Studenici, Kučevištu, u crkvama na Prespanskom jezeru, na zidnom slikarstvu manastira Bođana iz sredine XVIII v., kao i na duboreznom dečanskom krstu.

Pišući o pomenutom Dečanskom krstu starca Nestora iz 1565. g. Mirjana Šakota iznosi kriptografe na njemu i veli da se do kraja mogu objasniti iako za pojedine grupe slova ima više tumačenja.[13] Tako ona navodi, pored Jastrebova, tumačenja prof. Mirkovića, V. Mošina, Đ. Radojičića, Đ. Trifunovića.

O kriptografima, pod nazivom „Krstna slovesa“, piše prof. dr Đ. Trifunović tumačeći neka slova drugačije nego Jastrebov: Reče se, rodi se radost rodu; Spase seti satane strti; Poju, počitaju, poklanjaju se podnožiju; Velije veselije verujuštim vanj; Častnaja čast čatuštim človekom[14]. O kriptografima su kod nas pisali još 1949. g. prof. Đ. Radojičić i prof. V. Mošin, prvi u Glasniku SANU, drugi u Vlastareva sintagma i Dušanov zakonik, u Starine JAZU, br. 42, za tu godinu (1949. g.).

Praznični minej Božidara Vukovića

Smatram da neće biti na odmet da ovde navedem i početna slova reči koje se, kod grčkih monaha velikoshimnika, nalaze na posebnoj velikoshimničkoj odeći-analavu. Slova su izvezena crvenim koncem oko krsta izvezenog, istim koncem, na analavu:

 

Iisus Nazarinos Vasilevs Iudeon = Isus Nazarećanin Car Judejski.

Isus Hristos Nika = Isus Hristos pobeđuje

Tetimenon tropeon demonon friki = Položeni znak[15] demonima užas.

Ritorikotera rimaton dakrion roi = Rečitiji je od reči tok suza.

Hristos hristianis harizete harin = Hristos hrišćanima dariva blagodat.

Theos igiase stavru ksilon = Bog osveti drvo krsta.

Eosforos epese evrikamen Edem = Denica pade, nađosmo Raj.

Fos Hristu feni pasin = Svetlost Hristova svetli svima.

Dinamis monahu = Sila (moć) monaha.[16]

Topos kraniu Paradisos gegone = Mesto lobanje[17] raj postade.

 

Smatram da će ovde izneto biti od koristi kako onom koji je pitanje postavio, tako i drugim čitaocima, koji na ovo pitanje naiđu i zainteresuje ih, a nisu u mogućnosti ni da dođu do pomenute knjige Jastrebova i drugih dela, niti do nekog punijeg i boljeg tumačenja.

 

Glasnik, jun 1984.

 

NAPOMENE:


[1] N. d. 89.

[2] Tako kod Jastrebova, no pre će biti: Cvetet.

[3] Pre će biti: Neizglagolanij.

[4] Verovatnije: Neizčetnij-Neizmerni, Neograničeni.

[5] Kod Jastrebova B, a prema tumačenju treba V.

[6] Možda: Okropljenoje.

[7] Svakako je reč o krstu, koji je u odnosu na svet malen, te bi drugi deo trebalo pre da glasi: Dolžinu Pobeždajet Mira.

[8] Pre će biti: Hristos (Hristos jelo…). Ili: Svet (Svet Hristos položen v grob.)

[9] Crkva Petkovica, Glasnik SPC 1922, br. 10, str. 153.

[10] Isto.

[11] N. d. 153.

[12] Grafika srpskih štampanih knjiga, Bgd. 1958. g., str. 127.

[13] O jednoj malopoznatoj dečanskoj starini, Saopštenja Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture SRS 14, 1982, str. 56.

[14] Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova, Bgd. 1974. g., 126-127.

[15] Odnosi se na krst.

[16] Odnosi se na krst.

[17] „Mesto lobanje“ je Golgota, mesto gde je Hristos razapet. Kod Vuka, u sva četiri Evanđelja „košturnica“.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *