Шта су то криптографи?
ПИТАЊЕ: На више места у старим црквама, на иконама, крстовима, особито антиминсима, налазе се у неком реду поједина слова, чије значење не могу да одгонетнем. Можда сте у могућности да о томе нешто одређено кажете?
ОДГОВОР:Поред оних општепознатих скраћеница: ИЦ ХС – Исус Христос; ИНЦИ – Исус Назарећанин Цар Јудејски, био сам више пута и сам у прилици, боље рећи неприлици, да се суочим са таквим словима-скраћеницама без изгледа да им смисао схватим.
Но у чланку „Тумачење скраћених писмена“, негдашњи руски конзул у Призрену, Скадру и Солуну, Иван С. Јастребов (1839-1894 г.), изложио је низ таквих слова са њиховим значењем. Чланак се налази у његовој књизи „Податци за историју Српске православне цркве“, штампаној у Београду 1879. г. Писац ту вели да је ово тумачење нашао „у једној старој књизи Пећке патријаршије“.[1]
Сва та слова и њихово значење изнећу у два ступца, у првом слова-скраћенице, у другом њихово значење, као што је Јастребов изложио у поменутој књизи.
| П. Ч. К. X. Ц. С. | Похвала Чесному Кресту Христову. Цар Слави. |
| Е. ω. Д. Ч. К. X. | Јелена Обрете Древо Чеснаго Креста Христова. |
| X. X. X. X. | Христова Хоругва Христијаном Хвала. |
| Ц. Ц. Ц. Ц. | Царски Цвет Црквам Цветим.[2] |
| Н. Н. Н. Н. | Невидимиј Непостижими Неизглаголами[3]Неизчезни[4]. |
| Б. Б. Б. Б. | Биљег Божији Бијет Беси. |
| С. С. С. С. | Спас Содела Сен Сатање. |
| К. К. К. К. | Крест Крепост Константину К (Верје). |
| Д. Д. Д. Д. | Добро Древо Диаволу Досада. |
| М. Л. Р. Б. | Место Лобно Рај Бист. |
| Ч. Ч. Ч. Ч. | Часна Чест Часним Человеком. |
| Р. Р. Р. Р. | Радост Речена Роду Реченому. |
| П. П. П. П. | Поју Поклањајусја Почитају. Подножије. |
| П. В. П. В. | Пут В(Рај). Перви В(његоже). |
| Н. Ц. Б.[5]Х. В. | Началствујет Цар Возшед Христос Вознесе се. |
| Н. Н. Б. С. Б. С. | Нам Надежда. Бегајет Сего Бесовскаја Сила. |
| Т. Б. Д. Н. В. Х. | Тре-Богатоје Древо Нањемже Вознесе се Христос. |
| Д. ω. К. Б | Древо Обоштреноје[6]Кровију Боготочноју. |
| Т. ω. М. Б. Г. | Тре-Остри Меч Бесом губитељ. |
| К. В. Р. Х. В. | Крест Возносит се: Радујетјса Христијанскаја Вера. |
| К. В. П. Б. | Крест Возносит се: Падајут Бесове. |
| М. Д. Д. П. М | Мала Должина Должни Побеждајет Мир.[7] |
| С. Д. Б. Б. | Сије Древо Бијет Беси. |
| Н. В. М. К. | Начало Вери Моисеов Крест. |
| В. В. В. В. | Всем Верним Возвраштеније В(Рај). |
| Н. Н. Н. Н. | Ношт Неведенија Низлагајет Нуждеју. |
| ω. О. О. Е. С. В. | Обретени Обретатељ Обретајетсја Јеленоју С(древаже) Висја. |
| Н. В. С. Б. А. Ц. | Н(а древје) Висит Син Божији. Ангелски Цар. |
| Б. П. Д. К. | Бог Превечни. Десница Крепка. |
| Д. Ж. С. М. | Древо Жизни Спасеније Миру. |
| С. Х. П. В. | Свет Христов Просвештајет Всех. |
| С. Х. П. В. | Сњед Христов[8]Положен В(гроб). |
Цела ова таблица слова наштампана је на 90. страни наведене књиге Јастребова.
После Јастребова о питању криптографа писао је и проф. др Лазар Мирковић у раду о цркви манастира Петковице у Фрушкој Гори, у чијем се живопису из 1588. год. у проскомидији налази насликан крст с криптографским словима. Као на општу ознаку, у овој ствари, он указује да „ови криптографи долазе око крстова који немају распећа“.[9]Наводећи руског писца Н. Покровског, проф. Мирковић вели да је до сада најстарији крст са криптографом нађен у ватиканско-грчком рукопису слова Григорија Богослова из 1063. г. који има овај облик:
што значи: Адам пептокос (или протоплатос) метести ставро, тј. Адам пали (или првостворени) устаде крстом. „Овај криптограф, а исто тако: τ κ π γ тј. топос краниу парадисос гегоне = место лобно рај постаде, обично су писане на грчким крстовима XВИИ-XВИИИ в.“.[10]Као последњи криптограф код нас, проф. Мирковић вели да је М(есто) Л(обноје) Р(ај) Б(ист), на крсту једног ђака у гробљу манастира Завале у Поповом Пољу, из 1763. год.
Позивајући се на Покровског, проф. Мирковић наводи да су ови криптографи настали под утицајем Свете Горе, где на живопису и иконама има доста крстова са криптографима.[11]Од слова криптографа на крсту манастира Петковице, помоћу решења Покровског као и Јастребова може се објаснити већина: Христови Хоругви Христианом похвала, Честно чтушчи… человјеком; Свет (или Спас) сотвори сјет Сатање; Крест крјепост Константину к вјерје; Бич Божји бијет бјеси; Древо добро досада диаволу, или: Древо дарујет древннеје достојаније; Возврашченије вјечноје вјерним в рај, или; Велије веселије в њего вјерујушчим. На крсту Петковичком постоје још и ови криптографи: Н Н Н Н Р Р; Р Р П П П П; ω ω(?) В; Ф П Ф Н за које проф. Мирковић вели да се њихово решење оставља „досетљивости гледаоца и читаоца“.
Проф. др Медаковић донео је фотографију криптографа из Празничног минеја Божидара Вуковића из 1538. г. (Т. ЛШ)[12]наводећи да се крстови са криптографима налазе у манастиру Студеници, Кучевишту, у црквама на Преспанском језеру, на зидном сликарству манастира Бођана из средине XВИИИ в., као и на дуборезном дечанском крсту.
Пишући о поменутом Дечанском крсту старца Нестора из 1565. г. Мирјана Шакота износи криптографе на њему и вели да се до краја могу објаснити иако за поједине групе слова има више тумачења.[13]Тако она наводи, поред Јастребова, тумачења проф. Мирковића, В. Мошина, Ђ. Радојичића, Ђ. Трифуновића.
О криптографима, под називом „Крстна словеса“, пише проф. др Ђ. Трифуновић тумачећи нека слова другачије него Јастребов: Рече се, роди се радост роду; Спасе сети сатане стрти; Поју, почитају, поклањају се подножију; Велије веселије верујуштим вањ; Частнаја част чатуштим чловеком[14]. О криптографима су код нас писали још 1949. г. проф. Ђ. Радојичић и проф. В. Мошин, први у Гласнику САНУ, други у Властарева синтагма и Душанов законик, у Старине ЈАЗУ, бр. 42, за ту годину (1949. г.).
Празнични минеј Божидара Вуковића
Сматрам да неће бити на одмет да овде наведем и почетна слова речи које се, код грчких монаха великосхимника, налазе на посебној великосхимничкој одећи-аналаву. Слова су извезена црвеним концем око крста извезеног, истим концем, на аналаву:
Иисус Назаринос Василевс Иудеон = Исус Назарећанин Цар Јудејски.
Исус Христос Ника = Исус Христос побеђује
Тетименон тропеон демонон фрики = Положени знак[15]демонима ужас.
Риторикотера риматон дакрион рои = Речитији је од речи ток суза.
Христос христианис харизете харин = Христос хришћанима дарива благодат.
Тхеос игиасе ставру ксилон = Бог освети дрво крста.
Еосфорос епесе еврикамен Едем = Деница паде, нађосмо Рај.
Фос Христу фени пасин = Светлост Христова светли свима.
Динамис монаху = Сила (моћ) монаха.[16]
Топос краниу Парадисос гегоне = Место лобање[17]рај постаде.
Сматрам да ће овде изнето бити од користи како оном који је питање поставио, тако и другим читаоцима, који на ово питање наиђу и заинтересује их, а нису у могућности ни да дођу до поменуте књиге Јастребова и других дела, нити до неког пунијег и бољег тумачења.
Гласник, јун 1984.
НАПОМЕНЕ:
[1]Н. д. 89.
[2]Тако код Јастребова, но пре ће бити: Цветет.
[3]Пре ће бити: Неизглаголаниј.
[4]Вероватније: Неизчетниј-Неизмерни, Неограничени.
[5]Код Јастребова Б, а према тумачењу треба В.
[6]Можда: Окропљеноје.
[7]Свакако је реч о крсту, који је у односу на свет мален, те би други део требало пре да гласи: Должину Побеждајет Мира.
[8]Пре ће бити: Христос (Христос јело…). Или: Свет (Свет Христос положен в гроб.)
[9]Црква Петковица, Гласник СПЦ 1922, бр. 10, стр. 153.
[10]Исто.
[11]Н. д. 153.
[12]Графика српских штампаних књига, Бгд. 1958. г., стр. 127.
[13]О једној малопознатој дечанској старини, Саопштења Републичког Завода за заштиту споменика културе СРС 14, 1982, стр. 56.
[14]Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Бгд. 1974. г., 126-127.
[15]Односи се на крст.
[16]Односи се на крст.
[17]„Место лобање“ је Голгота, место где је Христос разапет. Код Вука, у сва четири Еванђеља „коштурница“.
