NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I

Šta označavaju u crkvenoslovenskim štampanim Evanđeljima slova (brojevi) ispod začala?

 

PITANJE: U crkvenoslovenskim štampanim Evanđeljima navedeni su brojevi koji označavaju stihove, glave i začala. No, sa spoljašnje strane teksta, ispod oznaka začala, postoje još neka druga slova (brojevi). Šta oni označavaju?

 

ODGOVOR: Najstariji rukopisi Svetog Pisma Novog Zaveta, na grčkom jeziku, koji su sačuvani, pisani su na papirusu i pergamentu. Tekst na njima pisan je velikim početnim slovima, u neprekidnom nizu (in kontinuo), tako da niti su reči odvajane jedna od druge razmacima, niti rečenice interpunkcijom. Pored toga, nije bilo ni spirita, ni naglasaka.[1]

Kako je bilo teško čitati ovakav tekst, jasno je samo po sebi. Da bi se olakšalo čitanje Svetog Pisma, osobito u hramu na bogosluženju, vrlo rano javlja se podela teksta na kraće odeljke: kolone, stihove, i duže: perikope, glave, začala. Beć u doba Klimenta Aleksandrijskog († 212. g.) svakako postoje ovakve perikope, dok on pominje „najveću“ (megistis de usis tis perikopis), a Dionisije Aleksandrijski († 265. g.), govoreći o Apokalipsisu Svetog Jovana Bogoslova veli: „Neki, pre našeg vremena, odrekoše se i odbaciše sasvim svaku glavu ove knjige (kath’ ekaston kefaleon)“. Origen pominje stihove u Novom Zavetu veleći da apostol Pavle „nije pisao svima Crkvama kojima je propovedao, a i kojima je pisao, malo je stihova poslao“.[2] On takođe upotrebljava kolone, te je „kolometrijski način pisanja prvi put upotrebio u svojoj Heksapli“.[3]

Stihovi u starini većinom su bili dužine jednog heksametra, tj. imali oko 36 slova, bez obzira na smisao, te su u stvari služili za označavanje veličine rukopisa i honorara prepisivača, dok su koloni odvajali jednu zaokruženu misao, koja se mogla izgovoriti jednim otvaranjem usta, i služili za olakšavanje čitanja. Drugi odeljci, perikope, začala, s početka su bili veoma dugi, jer su sva četiri Evanđelja bila podeljena na svega 57 odeljaka, da bi se tako mogla sva četiri pročitati u 52 nedelje preko godine i svega nekoliko tadašnjih praznika (Vaskrs, Vaznesenje, Duhovi, Teofanija-Bogojavljenje).[4] Docnije dolazi do podele na više kraćih perikopa, začala, najzad na začala određena da se čitaju svakog dana tokom godine. Prva podela na perikope i stihove pripisuje se Amoniju Aleksandrijskom, koji je živeo u polovini III veka. Posle njega, u V ili VII veku, tu je podelu usavršio takođe Aleksandrijac, đakon Evtalije. U stvari, njegova podela odnosi se na Apostol, što ukazuje da su Evanđelja pre toga, svakako već bila podeljena na odeljke.[5] U konačnoj podeli na začala nesumnjivo su učestvovali Sveti Jovan Damaskin u VIII v. i Sveti Teodor Studit u IX v., koji su inače mnogo uradili na uređenju bogosluženja, pa bez sumnje i čitanja Evanđelja i Apostola.[6]

Sem podele izazvane potrebom čitanja Evanđelja na bogosluženju, javlja se rano i druga, nastala u cilju lakšeg razmatranja i izučavanja njegove sadržine. Tako je poznati istoričar Jevsevije Kesarijski, prema jednakosti i razlikama sadržine u pojedinim Evanđeljima, podelio Matejevo evanđelje na 355 odeljaka, Markovo na 233, Lukino na 342 i Jovanovo na 232, svega 1. 162 odeljka (kefalea). Sve te odeljke, prema tome da li se pominju samo u jednom ili i u drugim Evanđeljima, razvrstao je u 10 kanona.[7]

Pored ove Jevsevijeve podele bilo je i drugih. Sam Jevsevije pominje podelu Amonija Aleksandrijskog, čijim je delom pobuđen ustrojio svojih 10 kanona: „Amonije Aleksandrijac“ – veli – „pokazavši, kao što priliči, veliki trud i pažnju, ostavio nam je Evanđelje od četiri („ton dia tesaron“), stavivši pored Matejevog odgovarajuće perikope iz ostalih evanđelista…“.[8] Vatikanski kodeks (V) ima posebnu podelu, koja se nalazi i u Zakintskom, iz VI v.[9] No još pre Amonija, podelio je neko, prema sadržini, Matejevo evanđelje na 68 glava ili titli, Markovo na 48, Lukino na 83 i Jovanovo na 18. Ova podela postoji u starim kodeksima: Aleksandrijskom (A), u Jefremovom reskriptusu (S) i nekim drugim, kao i u tumačenjima Zigabena i Teofilakta Ohridskog.[10]

Na ovoj ćemo se podeli zadržati, jer nam ona daje mogućnost za odgovor na postavljeno pitanje. Da kažemo odmah: Brojevi ispod oznaka začala u crkvenoslovenskim Četvoroevanđeljima označavaju, u stvari, pojedine odeljke ove podele. Tabelarno su oni izneti ispred teksta svakog Evanđelja, pa se tu može pročitati o čemu koji od ovih odeljaka govori. Na kraju svake title naveden je broj title kod drugih evanđelista, ukoliko imaju taj odeljak. Pred Matejevim Evanđeljem, posle kratkog evanđelistovog žitija, sledi ukazivanje da postoje svega četiri Evanđelja; zatim skazanije o čitanju Evanđelja preko godine, tj. kad se počinje u crkvi čitati koje od četiri Evanđelja,[11] zatim kratka molitva Isusu Hristu, a onda tabelarni pregled ovih starih glava, ili titli, pod nazivom: „Ježe ot Mateja Svjatago Evangelija glavi“, onda predgovor o Mateju evanđelistu od Teofilakta, pa tekst Evanđelja. Pred drugim Evanđeljima je žitije evanđelista, sadržaj po savremenim glavama (St. Langtona), pa onda sadržaj po ovim starim glavama, zatim predgovor o Evanđelju: kad je napisano, gde, itd., i najzad tekst Evanđelja. Na stranicama pak gde je izložen sam tekst Evanđelja, oznake ovih starih glava nalaze se – kao što je u pitanju rečeno – na spoljnim marginama gde su navedena začala. Tako u Matejevom Evanđelju, ispod oznake začala 3 (glava 2, stih 1), štampane crvenom bojom, nalazi se broj 1 (ã), crnom bojom, što označava titlu prvu; ispod oznake začala 4, nalazi se broj druge (v) title; iza oznake zač. 5 – broj treće title (ῑ). Broj četvrte title je iza 9. začala, pete iza 10. začala, a šeste tek iza 24. začala i tako dalje.

Svakako je od značaja da se u našim starim rukopisima Četvoroevanđelja takođe nalazi ova podela. I u njima se redovno u početku, ispred teksta Evanđelja, nalazi tabelarni spisak ovih glava pod naslovom: „Ježe od Mateja S(vet)ago Evangelija glava“,[12] ili: „Glavi blagovestvovanija iže ot Marka“,[13] ili: „Tetrojev(an)gel sa B(ogo)m počinajem glavi Jev(an)g(e)lija iže ot Mat(eja)“,[14] sa navođenjem šta se u kojoj glavi iznosi, kao i u crkvenoslovenskim – kod Mateja: 1) O vlsveh; 2) O izbijenih detceh (u drugim rukopisima: otročišteh); 3) Prveje Ioan propoveda C(a)rstvo N(e)b(e)snoje; 4) O naučeni (u drugim rukopisima: O učeniji) Spasove; 5) O blaženih…[15]; kod Marka: 1) O besnujuštem se; 2) O tašti Petrove; 3) O isceljevših ot različn(i)h nedug; 4) O prokaženjem…; kod Luke: 1) O napisaniji; 2) O streguštih pastireh; 3) O Simeonje; 4) O Anje proročici…; kod Jovana: 1) O brace bivšim va Kanje Galileiscem; 2) O izgnanih iz crkve; 3) O Nikodime; 4) O očišteniji vaprošenije; 5) O Samarjaninji itd.[16]

Na stranicama s evanđelskim tekstom, brojevi ovih glava u mnogim, osobito mlađim rukopisima, navode se kao i u štampanim crkvenoslovenskim – samo brojevi ispod oznaka začala,[17] dok se u Dečanskom pergamentnom rukopisu br. 1, iz XIII-XIV v., brojevi i sadržaj ovih glava-titli nalaze navedeni u marginama iznad i ispod teksta, a u pergamentnom rukopisu iste biblioteke br. 3, iz XIV v., i broj i sadržaj glave navodi u donjoj margini.

Ova podela mora biti da postoji i u starim grčkim rukopisnim Četvoroevanđeljima, dok se nalazi, kao što navedosmo, u Aleksandrijskom, Jefremovom reskriptusu, Kiparskom iz IX v. U naše rukopise je ona dospela svakako iz starih grčkih, ali grčke rukopise nisam imao prilike da razmotrim. Sada je kod Grka u upotrebi Evanđelje aprakos, u kome kao i u našim rukopisnim Evanđeljima aprakosima – Miroslavljevom i Vukanovom Evanđelju – npr. u bugarskom štampanom 1925 g. i našem, izdanja Eparhije braničevske 1968. g. – ova podela, razume se, nije navođena.

Slična podela postoji i u crkvenoslovenskom štampanom Apostolu. Podela je iz starine i pripada pomenutom aleksandrijskom đakonu Evtaliju iz V ili VII v.[18] I tu ispred Dela apostolskih, Sabornih i Poslanica apostola Pavla nalazimo tabelu[19] sa brojevima glava, titli i sadržinom, a na stranicama s tekstom, na spoljnim marginama, ispod oznake začala navedeni su brojevi ovih odeljaka. No za razliku od odeljaka, titli u Evanđeljima, pojedini odeljci u Apostolu imaju svoje pododeljke, poglavlja. Tako npr. titla 4 Dela apostolskih ima 3 poglavlja, titla 5 ima 1, titla 5 i 6 Jakovljeve poslanice imaju po 4 poglavlja, titla 18 Posl. Rimljanima ima 7 poglavlja itd. Neke glave nemaju nijedno poglavlje.[20] Na kraju teksta Dela apostolskih i svake poslanice navedeno je koliko u njima ima glava-titli i poglavlja.

Kako su ova poglavlja označena istim slovima-brojevima kao i glave-title, to da bi se razlikovala jedna od drugih, brojevi titli su štampani crnom bojom, a poglavlja crvenom, kako u tabeli pred tekstom, tako i na marginama teksta. Objašnjenje o tome dato je u natpisu tabele pred Delima apostolskim: „Ježe ubo černilom to pokazujet glavi, červljenim že častnaja v njih suščih dejanij razdjeljenija“. Ova podela postoji i u Moskovskom apostolu štampanom 1563/64. g. dok je nisam našao u našim rukopisnim Praksapostolima biblioteke Muzeja SPC koje sam pregledao.

Crno štampani brojevi, na spoljnim marginama crkvenoslovenskih Četvoroevanđelja, ispod brojeva začala, označavaju, dakle, staru, pre IV veka, ne zna se od koga ustrojenu podelu na glave, ili title, kojih, prema sadržini Evanđelja, u Matejevom ima 68, u Markovom 48, Lukinom 83 i Jovanovom 18. U crkvenoslovenskom Apostolu postoji takođe slična podela koja potiče od Evtalija iz V ili VII v. No pored titli (koje su i ovde štampane crno), tu postoje i njihovi pododeljci (štampani crveno). O čemu se u kom odeljku Evanđelja ili Apostola govori može se videti u tablici ovih glava koja se nalazi u početku, pred svakim Evanđeljem ili poslanicom.

 

Glasnik, novembar 1975.

 

NAPOMENE:


[1] V. Joanidis, Isagogi is tin kenin diathikin, Atina 1960, 517; dr E. Čarnić, Uvod u Sv. Pismo N. Zaveta, Opšti deo, Beograd 1959, 69, 72; dr V. Janić, Uvod u Novi Zavet, Beograd 1924, 338, 344; A. Šefer, Einleitung in das Neue Testament, Paderborn 1913, 31, 36.

[2] V. Joanidis, n. d. 519.

[3] Šefer, n. d. 37; Joanidis, n. d. 519.

[4] Up. Skabalanovič, Tolkovij Tipikon, Kijev 1910, I, 181; dr L. Mirković, Liturgika I, Beograd 1965, 285; Janić, n. d. 349.

[5] Skabalanovič, n. d. I, 181.

[6] L. Mirković, n. d. 138.

[7] U I kanon stavio je odeljke koji su zajednički u sva četiri Evanđelja; u II, III i IV zajedničke trima evanđelistima; u V, VI, VII, VIII i IX odeljke zajedničke dvama Evanđeljima i u X one koji postoje samo u jednom (Joanidis, n. d. 520; Čarnić, n. d. 73; Šefer, n. d. 39).

[8] Vivliothiki Elinon pateron, izd. Apost. diakonia. Atina 1960, 73.

[9] Joanidis, n. d. 520.

[10] Isto.

[11] Podela na glave koja se danas upotrebljava potiče od Stefana Langtona, arhiep. kenterberijskog, iz 1204-1205. g. Podelu pak na stihove, u savremenoj upotrebi, izvršio je Robert Stefan u svom izdanju grčko-latinskog Novog Zaveta štampanog u Ženevi 1551. g. (Joanidis, n. d. 522; Šefer, n. d. 39.).

[12] Dečansko rukopisno Četvoroevanđelje na hartiji, br. 5, XIV v., Pećkog man. br. 11, XVI v.

[13] Pergam. Četvoroevanđelje Dečan. bibliot. br. 1, XIII-XIV veka.

[14] Pergam. Četvoroevanđelje Dečan. bibliot. br. 3, XIV vek.

[15] Isto.

[16] Prema Pećkom rukop. br. 14, XVI vek.

[17] Tako je u Dečanskim rukop. Četvoroevanđeljima iz XV v.: br. 7, br. 8 (poč. XV v.), br. 9, br. 10, br. 11, br. 12 i br. 13 (druga pol. XV v.), br. 14 iz 1494 g.; iz XVI v.: br. 15 (iz 1561. g.), br. 16 (iz 1572-1573. g.). br. 17, br. 18 (druga pol. XVI v.), br. 19 (kraj XV ili poč. XVI v.), br. 20; od starijih rukop. u pergam. br. 2, XIV v.; Pećke patr. br. 6. poč. XV v.; Muzeja SPC; br. 209, XIV v.; iz XV v.: br. 142, br. 177; iz XIV v.: br. 17, br. 105, br. 129, br. 138, br. 148, br. 154, br. 162, br. 332, br. 352, br. 355, br. 356, br. 357; isto je tako u Četvoroevanđelju štampanom u Mrkšinoj Crkvi 1562. g., Beogradskom iz 1552.

[18] Joanidis, n. d. 521, Janić, n. d. 351, Čarnić, n. d. 73. Pojedini naučnici smatraju da ovo delo ne potiče od jednog lica, nego od njih više: „Po svemu izgleda“ – veli prof. Čarnić – „da je na podeli novozavetnog teksta radilo više njih i da je jedan od njih bio đakon Evtalije“ (n. d. 73).

[19] Pred Delima ap. pod nazivom: „Nadpisanije glav Apostolskih djejanij pismeni že naznamenovanoe…“. Pred poslanicama: „Znamenanija Jakovlja, Petrova itd. poslanija“.

[20] U celini D. ap. imaju svega 40 glava i 35 poglavlja, Jakovljeva posl. 6 glava, 9 poglavlja, Prva Petrova gl. 6, pogl. 7; Druga Petr. gl. 4, pogl. 2; Prva Jov. gl. 7, pogl. 8; Druga Jov. gl. 2, pogl. 1; Treća Jov. gl. 3, pogl. 1; Judina gl. 4, pogl. 1; Rimlj. gl. 19, pogl. 8; Prva Kor. gl. 9, pogl. 15; Druga Kor. gl. 10, pogl. 5; poslanice: Galatima gl. 12, Efescima gl. 10, Filipljanima gl. 8, Kološanima gl. 10, Prva Sol. gl. 7, Titu gl. 6, Filim. gl. 2, nemaju poglavlja; Druga Sol. gl. 6, pogl. 2; Prva Tim. gl. 18, pogl. 2; Druga Tim. gl. 9, pogl. 1; Jevr. gl. 22, pogl. 8.

 

Ključne reči:

5 komentar(a)

  1. Ali ovde u tekstu sveti Oci kratko i jasno kažu da van Crkve nema spasenja i u tome se slažu. Dok noviji „bogoslovi“ nešto filozofiraju i više zbunjuju nego što izlažu istinu. Ja ne čitam dela ljudi koji Crkva nije kanonizovala i ispred čijeg imena ne stoji „sveti“.

  2. Gde mogu da kupim prvo izdanje ove knjige iz 1998.?! To orginalno izdanje nastalo je u vremenu života i rada Patrijarha Pavla, koji sigurno ne bi blagoslovio nešto što nije svetootačko učenje. Ostala izdanja su kako i sami kažu „izmenjena i dopunjena“.

    • Bibliotekar

      Draga sestro, patrijarh Pavle nije sastavljao ove knjige, nego je blagoslovio da članke koje je godinama objavljivao neko drugi rasporedi i složi u 3 knjige. Izmenjena i dopunjena izdanja su obično preštampana originalna izdanja sa minimalnim tehničkim izmenama. Sigurno se niko ne bi usudio da u novom izdanju menja patrijarhove originalne tekstove.

      • Pa eto, mi običan narod skoro ništa o svojoj veri ne znamo. Kad tražimo da saznamo istinu – primamo učenje od raščinjenih, od raskolnika, zajedno sa njihovim otrovom protiv vrha SPC i taj njihov otrov je ušao u sve nas, čak i nas koji nismo otišli za njima, koji smo ostali u Crkvi. Avaj, dokle je to došlo da mi nemamo više poverenja u svoju Crkvu, u jerahiju SPC. Bog neka nas spasi i od nas samih, a i od njih.

  3. Ja imam tu knjigu iz 1998. Ne razlikuje se mnogo od ovog izdanja iz 2007. ako mi verujete na reč. Šta ćemo jadni, ne znamo kome da verujemo. U sve sumnjamo, naslušali smo se svega, načitali po internetu od ogovarača, osuđivača, koji brane tobože srkvu, a podrivaju veru u nju i izvlače slabe iz nje, a sebe ne mogu da odbrane od gordosti, od revnosti ne po rezumu itd. Izopštili ih iz crkve, a oni brane tobože crkvu. Kakvu crkvu oni brane, Apostolsku-jedinu pravu čiji članovi nisu, ili Artemijevu?!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *