NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
TREĆI DEO
 
3. Unutrašnja skrušenost i suze
 
Moleći se tako i tome slično, i razmišljajući kako je prethodno rečeno, ako blagodaću Božijom zadobijemo suze – kaže prepodobni – onda treba da plačemo onoliko koliko smo u stanju da to činimo: koliko snage i moći imamo; jer plač nas izbavlja od večnog ognja i budućih patnji, – rekli su Oci. Ako ne budemo mogli da plačemo mnogo, onda primorajmo sebe da ispustimo bar nekoliko kapi suza, obuzeti istinskom žalošću: jer, po rečima Svetog Lestvičnika, naš Blagi Sudija na naše suze, isto kao i na svako naše delo, gleda i sudi o njima ne po količini, već po kakvoći i po meri naše snage i naših moći. „Video sam“, kaže on, „tek nekoliko kali suza, ali takvih koje kao krv ističu s osećanjem mukotrpnosti; video sam, takođe, i obilje suza, ali takvih, koje se, kao izvor, javljaju slobodno, bez ikakvog napora. Video sam i jedno i drugo i o tome rasuđujem ne po količini suza onoga koji plače, već po osećanju patnje koju proživljava njegovo srce. Verujem da je takav i Božiji sud.“
Ako, pak, zbog naše nemoći, ili iz nehata, ili bilo kakvog drugog razloga nismo u stanju da zaplačemo, ne treba da padamo u očajanje i malodušnost, već da sa uzdasima i dubokom tugom tražimo plač, iskreno ga očekujući, jer: „Duševna žalost“, kaže Ov. Isak,“ dopunjuje nepotpunu meru telesnog stradanja.“ Isto tako rasuđuje i Sveti Lestvičnik: „Neki, želeći i ne dobijajući suze, osuđuju sebe mučeći se uzdasima i duševnom tugom, iznutra se žaloste i plaču, i sve to im potpuno zamenjuje suze, makar oni to smatrali ni za šta.“
„Događa se“, kaže Sveti Isak,“ da suze ne dolaze iz razloga bilo kakve nemoći, a telesna slabost može biti razlog ne samo za one koji žele i traže plač, a ne plaču, već i za one koji su već primili dar suza čiji se blagodatni tok preseca i srdačna toplota rashlađuje.“
I Simeon Novi Bogoslov, govoreći o suzama, upućuje na svagdašnje plakanje, sem ukoliko po nekom nepoznatom Božijem smotrenju ili nailazećoj nemoći, presahne izvor suza. To proističe i iz Svetog Pisma, u kojem Psalmopesnik David, kao da zamenjuje spoljašnje suze unutrašnjim plačem, kaže: Žetva je Bogu – duh skrušen, srce skrušeno i smerno Bog neće odbaciti (Ps. 50, 19). Potrebno je, dakle, tugovati u mislima, žalostiti se i iskati suze skrušenim duhom i smirenim srcem.
Suze treba tražiti opako kako nalaže Sveto Pismo, ukoliko ih istinski želimo. Od svetih Otaca, veoma detaljno o suzama govori Sveti Simeon Novi Bogoslov, navodeći i predočavajući ono što su o njima rekli Psalmopeonik David i Lestvičnik. Ko želi da o tome više sazna, ili još bolje – da nauči najvažniju pouku iz celokupne duhovne nauke, neka se zagleda u samu knjigu Simeona Bogoslova i neka postupa po onome kako je u njoj izloženo, ukoliko njegovo telo može da izdrži. Ali suvišno iznurivanje tela nije korisno; jer, ako budeš primoravao nemoćno telo da čini više nego što može, izazvaćeš nemir u duši, dodajući joj pomračenje na pomračenje – kaže Sveti Isak, saglasno sa ostalim Ocima. Treba znati da ovde Oci misle na istinsku nemoć a ne na lažnu i prividnu, i da je potrebno uvek i u svemu svesrdno zalaganje, – kaže Sveti Simeon. Takođe je rekao da duša, kada se nalazi u ispravnom stanju, ne može biti bez suza. A mi, ako i nismo postigli meru savršenstva, postarajmo se da ispustimo makar koju suzu, i molimo se za njih Gospodu Bogu sa bolom u srcu. Jer su Oci rekli da su suze dar Božiji – jedan od broja velikih darova – i zapovedili su da ga izmolimo od Gospoda.
Tako prepodobni Nil Sinajski kaže: „Pre svega drugog moli za dar suza.“
A Blaženi Grigorije, sveti Rimski papa, piše: „Ko živi čineći dobra dela i udostojio se nekih Božijih darova, ali još nije stekao suze, taj treba da se moli za plač, tako što će misliti na Strašni sud, ili stremiti ka Nebeskom carstvu, ili se kajati zbog loših dela koja je ranije počinio, ili, gledajući na Krst Gospodnji misliti na stradanja našeg najdražeg Iskupitelja, raspetoga za nas; na taj način i on će dostići onaj stepen na kome se nalaze veliki podvižnici koji gore ljubavlju. Da bi ovo objasnio, Sveti Grigorije navodi priču o Ashani, kćeri Halvevovoj, iz Svetog Pisma. – Sedeći na magarcu, ona je, uzdišući, molila ovoga oca da joj da deo zemlje koji ima vodu: Kad si mi dao suhe zemlje, kaže ona ocu, daj mi i izvora vodenijeh; i dade joj izvore gornje i izvore donje (Is. Nav. 15, 18-19). Pod Ashanom treba razumeti – objašnjava Sveti Otac – opuštenu dušu koja sedi na magarcu, tj. koju vode beslovesne, plotske želje; a to što je Ashana, uzdahnuvši, molila svoga oca za zemlju bogatu vodom, znači da i mi treba sa velikom tugom u srcu i sa uzdasima da molimo našeg Tvorca za dar suza.“ Ovako misle i ostali Sveti.
Kako treba da se molimo? Na koji način da tražimo dar suza? Odakle da počnemo? Svakako, od Božanstvenog Pisma; Ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti (2. Kor. 3, 5). već naša snaga treba da budu Bogonadahnuta Pisma, i, kako su napisali Sveti, npr. Andrej Kritski: „Odakle da počnem oplakivanje mog strasnog života? Kakav početak da postavim svojoj sadašnjoj tuzi? Ali, kao milostiv, podari mi, Gospode, suze umilenja, da bih plakao pred Tobom, Tvorcem ovih i Stvoriteljem našim Bogom. Pred Tobom, Spase, otkrivam velika sagrešenja moje duše i mog oskrnavljenog tela, da bih se, Tvojom pomoći ukrepljen, izbavio od pređašnjeg beslovesja i prineo Ti suze pokajanja.“
German, patrijarh carigradski, moli se: „Bože moj, Tvorče čitavog sveta, Stvoritelju moj, koji si nekada izveo vodu iz kamena i učinio da gorke vode Mere postanu slatke, daruj zenicama očiju mojih izvore suza, ispuni glavu moju najbistrijim vodama i načini od veća mojih suzotečne oblake! Jer, nečistota mog razuma i zagađenost duše moje iziskuju, Vladiko, od Tvog čovekoljublja, okropljenje i očišćenje, oči moga srca žude za neprekidnom kišom suza, da bi, kao jezero, ili izvor bistri, isprale moju dušu.“
Sveti Jefrem Sirin: ,Daruj, Vladiko, meni nedostojnom, svagdašnje suze na prosvećenje srca, da bi iz čista srca potekao radosni izvor suza u čistoj molitvi, da se mnoštvo mojih silnih grehova spere ovim malim suzama i da u ovom malom plaču zgasne tamošnji gorući oganj.“
Simeon Novi Bogoslov: „Gospode, Sazdatelju svih! Sam mi pruži ruku pomoći, očisti dušu moju od blata i podari mi pokajničke suze, suze iznikle iz Tvoje ljubavi, suze spasonosne, suze koje osvetljuju mrak moga uma i čine me belim, da bi gledale Tebe Svetlost sveta, prosvećenje mojih zlih očiju.“
Pesmopisac: O Hriste Care svih daruj mi vrele suze da otopim dušu svoju koju pogubih tvoreći zlo. Podari mi, Hriste, kao darežljiv oblak suza božanskog umilenja, da plačem operem nečistoću slasti i stanem čist pred Tobom … Daruj mi suze, Hriste Bože, kao što sI ih podario ženi grešnici …“
I ostale, slične ovima, molitvene reči, koje se nalaze u Delima svetih, treba usrdno prinositi, iz dubine duše, tražeći suze i češće se moliti Gospodu da nam podari blagodat suza, koja je, po rečima Svetog Isaka Sirina, bolja i važnija od ostalih darova, i kroz koju ćemo, ukoliko je steknemo, ući u duševnu čistotu i udostojiti se svih duhovnih dobara.
Ima i takvih koji još nisu zadobili savršeni dar suza, ali neki ga stiču ponirući u tajne domostroja spasenja i čovekoljublja Gospodnjeg, neki – proučavajući povesti, žitija, podvige i pouke Svetih, neki – izgovarajući u samoći Isusovu molitvu, neki postižu umilenje preko određenih molitava koje su Sveti sačinili, neki – čitajući određene kanone i tropare, neki – sećajući se svojih grehova, neki – misleći na smrt i Sud, neki – čeznući za budućim blaženstvom, i na druge, različite načine zadobijaju dar suza. Neka ovako razmišlja o onome što ga navodi na suze i neka plače dokle god može: jer „ko želi da se izbavi od grehova, plačem će ss izbaviti“, i ko želi da se sačuva od njih, plačem će se sačuvati“, rekli su Oci. U tome i jeste put pokajanja i njegovi plodovi, da bismo i u vreme napasti koja nailazi na nas i pri svakoj pomisli nametnutoj od đavola, plakali pred blagodaću Božijom, da bi nam pomogao. I ako se budemo prilježno molili, Gospod neće zakasniti da nam podari mir i spokoj. Sveti Simeon Novi Bogoslov sve dobrodetelji naziva vojskom, a umilenje i plač veliča, nazivajući ih carem i zapovednikom vojske; jer plač, kaže on, s jedne strane nas podstiče, uči i snaži u borbi protiv ovih demonskih napada, a s druge nas čuva od neprijateljskog poraza.
Ako bi se desilo da naš um utone u bilo kakve obične pomisli, pobuđen onim što je video ili čuo i to u njemu izazove bilo tugu, bilo radost i gane ga do suza, onda treba da te neusiljene suze preobrati u duhovne i spasonosne, okrenuvši um svoj ka slavoslovlju Boga i ispovedanju Njegovog savršenstva i tvorevine, ili ka razmišljanju o smrti, Sudu, mukama itd. i na taj način da plače blagodatnim suzama. Sveti Jovan Lestvičnik kaže da je pohvalno kada prirodne suze pređu u duhovne; ali zapaža da, ukoliko naša duša, po blagodati Božijoj plače sama, bez našeg napora, to onda nije ništa drugo, nego Božije pohođenje, a te suze su suze blagodati – blagočešća. Takve suze treba čuvati kao zenicu oka dok ne odu; jer je mnogo veća njihova delotvorna moć da iskorene grehove i strasti, nego onih suza koje se stiču s naporom i raznim sredstvima ili dovijanjem.
Kada, pak, pazeći na sebe, tj. čuvajući srce, počne da u nama dejstvuje, blagodaću Božijom, duhovna molitvena moć, obuzimajući nas toplinom koja greje srce i veseli dušu, budeći u nama neizrecivi plamen ljubavi prema Bogu i ljudima, rasvetljujući nam um i razlivajući u našoj unutrašnjosti osećanje radosti, onda suze teku same od sebe, bez ikakvog našeg napora – samishodno, onda, kako kaže Sveti Jovan Lestvičnik, duša postaje slična detetu koje razvlači usta, tj. duhovno se raduje, ispoljavajući tu radost i na svom licu. Neka bi nas Gospod udostojio tih suza! Jer nama, nemoćnim i neiskusnim početnicima, nema druge utehe, osim ove.
A kada se, blagodaću Božijom ovaj dar, dar blagodatnih suza, umnoži u nama, tada i borba sa neprijateljem postaje lakša i pomisli se smiruju i stišavaju i um, kao kakvom obilnom hranom, krepi se i ozaruje molitvom: iz dubine srca izliva se peka čudesna sladost koja se širi po čitavom telu i svako bolesno osećanje prelazi u radosnu igru svih delova tela.
Eto utehe koja proističe iz plača, kaže Sveti Isak, po rečima Gospodnjim: Imamo različite darove po blagodati koja nam je data (Rim. 12, 6). Tada radost koju čovek oseća biva takva kakva se ne može naći u ovom veku. I to nikome ne može biti tako jasno, osim onima koji su vascelo svoje biće i svu svoju dušu posvetili ovome delu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *