NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
DRUGI DEO
 
PETA POMISAO – TUGA
 
Nije mali naš podvig u borbi sa duhom tuge, jer on baca dušu u pogibelj i očajanje. Ako nam ko od ljudi nanese žalost, treba je pretrpeti dobrodušno i moliti se za onoga ko je to učinio, kako je rečeno malopre, nasigurno znajući da sve što nam se događa ne biva bez Promisla Božijeg, i da sve što nam šalje Bog, šalje nam na korist i na spasenje duša naših. A nama, ako to i ne izgleda korisno u sadašnje vreme, onda će se kasnije jasno pokazati da nam je uistinu korisno ne ono što sami želimo, već ono što Bog uređuje. Zato ne treba da se ushićujemo ljudskim htenjima, već da svom dušom verujemo da oko Gospodnje sve vidi – da bez Njegove volje ništa ne može da nam se dogodi, i da nam On šalje iskušenja po svojoj dobroti, da bismo, pošto ih pretrpimo, primili vence od njega.
Bez iskušenja niko nikada ne može da dobije vence; zato, budući iskušavani, zahvaljujmo za sve Bogu – Blagodatelju i Spasitelju našem. „Usta uvek blagodarna“, kaže Sveti Isak, „udostojavaju se Božijeg blagoslova i u blagodarno srce ulazi blagodat“.
Na svaki način treba da se uzdržavamo od roptanja na one koji su nas uvredili; jer ovaj Sveti Otac kaže da Bog trpi sve čovekove nemoći, ali onoga koji uvek ropće, neće ostaviti nekažnjenog.
A tugu zbog grehova, korisnu nam u pokajanju, neophodno je imati, ali samo sa istinskom nadom na Boga i potpunim uverenjem da nema greha koji bi pobedio milosrđe Božije, koje sve prašta onima što se kaju i mole se. Ta tuga je pomešana s radošću, čini čoveka usrdnim u svakom dobru i trpeljivim u svakoj bolesti: jer žalost koja je po Bogu, rekao je Apostol, donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor. 7, 10). A tugu suprotnu ovoj žalosti – tugu koja se rađa od demona, treba na svaki način izgoniti iz srca, kao i ostale zle strasti, izgoniti je molitvom i čitanjem, kao i razgovorima sa duhovnim ljudima. Jer tuga koja nije po Bogu, postaje koren svakog zla; i ako duže bude u nama, da skoro poprimi vid beznađa, preobrativši se u očajanje, čini dušu opustošenom i sumornom, slabom i netrpeljivom, lenjom za molitvu i čitanje.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *