NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Bitka sa gordošću
 
Pa kako se, dakle, boriti s nadmenošću, prezrenjem bližnjih i uzdizanjem sebe iznad drugih? Šta treba suprotstaviti tome?
Sveti oci nazivaju vrlinu, suprotstavljenu nadmenosti – ljubav. Najveća među strastima bori se sa najvećom vrlinom.
Kako steći ljubav prema bližnjemu?
Kao što se kaže, lako je voleti čitav ljudski rod ali nimalo nije jednostavno voleti konkretnu ličnost sa svim njenim nedostacima i slabostima. Ljubav je najveća vrlina. Kada su pitali Gospoda, koja je zapovest najveća u Zakonu7. – On je odgovorio: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe (Mt. 22, 36-39).
Ljubav je veliko osećanje, koje nas zbližava sa Bogom, jer Bog je ljubav (1. Jn. 4,8). U ljubavi je sreća jedinstvena; ona je u stanju da nam pomogne da prevaziđemo sve poteškoće i da pobedimo gordost i egoizam. Ali ne razumeju svi pravilno šta je ljubav. Ljubavlju često pogrešno smatraju ona prijatna osećanja, koja mi imamo kada se prema nama dobro odnose. Međutim, to nije ljubav. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici? Lako je prijatno voleti čoveka kada je on pored nas i kada nas obasipa radošću. I ako nam kojim slučajem razgovor sa bližnjim ne odgovara, mi istog trenutka menjamo svoj odnos prema njemu, često u dijametralno suprotan. „Od ljubavi do mržnje je jedan korak“. Ali to znači da smo mi zapravo voleli pogrešnom ljubavlju, tj. da je naša ljubav prema blgoknjem bila iz koristi. Dopadala nam se ona prijatnost koju je emitovalo opštenje s njim, a kada je to nestalo, nestala je i ljubav. Ispostavlja se da smo mi voleli čoveka kao stvar koja nam je potrebna; čak ne ni kao stvar, jer se o omilenoj stvari ipak brinemo, već kao namirnicu – ukusnu hranu koju smo pojeli i zaboravili njen ukus. Na primer, brižlivo poliramo karoseriju omilenog auta, redovno je kontrolišemo itd. To jest, čak i na stvar, ako je volimo, usmeravamo svoju brigu i pažnju. Tako, dakle, istinska ljubav ne traži već daje. U tome i jeste prava radost ljubavi. Radost od dobijanja nečeg je radost materijalne prirode, iz koristi, a od davanja nekome – istinska i večna.
Ljubav – to je služenje. Sam je Gospod naš Isus Hristos, kad je oprao noge apostolima na Tajnoj Večeri, rekao: Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. Jer sam vam dao primjer da, kao što ja učinih vama, i vi činite (Jn. 13, 14-15). I Hristos nas voli ne zbog ovog ili onog, već jednostavno zato što smo mi Njegova deca. Iako smo grešni, neposlušni i duhovno bolesni, ali upravo bolesno i slabašno dete roditeli vole više.
Osećanje lubavi ne može postojati bez naših napora. Njega moramo negovati u svom srcu, podgrejavajući ga dan za danom. Ljubav je svesna odluka: „Ja želim da volim“. Posle čega ćemo učiniti sve da se to osećanje ne bi ugasilo. U protivnom, naše osećanje biće kratkog veka. Zavisiće od bezbroj slučajnih pojedinosti: emocija, našeg raspoloženja, životnih okolnosti, ponašanja bližnjega i el. U suprotnom slučaju, nemoguće je ispuniti Hristove reči. Jer je nama ostavleno u amanet da volimo sve lude, a ne samo bližnje: roditele, supružnike i decu. Lzubav se čuva svakodnevnim trudom, ali je nagrada za taj trud velika, jer ništa na zemli ne može biti veće od tog osećanja. U početku moramo sebe bukvalno prisilavati na lubav. Na primer, ako si stigao kupi umoran – ne očekuj da će te dočekati prijatnost, nego se sam potrudi – operi, na primer, suđe. Preplavilo te je, recimo, loše raspoloženie – nateraj sebe, osmehni se, udeli neki kompliment, ne iskaljuj bes na druge. Ako te je uvredio neki čovek, i ako njega smatraš krivcem a sebe žrtvom – nateraj se, pokaži ljubav i prvi kreni da se pomiriš. I gordost će biti pobeđena. Međutim, ovde je vrlo važno da se ne pogordiš svojim „smirenjem“. I tako dan za danom vaspitavajući sebe, čovek će jednom doći do toga da ne može da živi drukčije; osećaće unutrašnju potrebu da daje svoju ljubav i da je deli sa nekim.
Veoma bitan momenat u ljubavi je sposobnost sagledavanja vrednosti svakog čoveka, jer u svakom postoji nešto dobro. Jednostavno treba izmeniti svoj odnos prema bližnjemu koji je često obično predubeđenje. Jedino ako budemo negovali u svom srcu ljubav prema bližnjem, menjajući odnos prema njemu i učeći da sagledavamo njegove dobre strane, korak po korak ćemo pobeđivati u sebi gordost i visoko mišljenje o sebi. ljubav pobeđuje gordost, jer gordost i jeste nedostatak ljubavi prema Bogu i ljudima.
Kako naučiti da volimo Boga? Zavolevši Njegovu tvorevinu – čoveka. Čovek je ikona Božija i nemoguće je voleti Prasliku, a bez ljubavi i poštovanja se odnositi prema ikoni – Božijem izobraženju. Ne piše nam uzalud apostolJovan Bogoslov: Ako ko reče: Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je; jer koji ne ljubi brata svojega kojega vidi kako može ljubiti Boga, kojega nije vidio ? I ovu zapovijest imamo od njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svojega (1.Jn4, 20-21).

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *