ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Терапија рада
 
А сада неколико речи о обавезном средству борбе с тугом иунинијем. Преподобии Амвросије Оптин- ски је говорио: „Досада је ћерка лењости, а унука унинија“. Лењост, беспосличење, досада, униније и туга су нај ближи род. Око доконог и лењивог човека се непрестано мотају зли дуси туге. За њих он представља лак плен. Онај човек који има јасан циљ и који воли да ради, ретко тугује. Овде је потребно постелено приморавати себе на било какав рад. Онај који тугује једноставно је у обавези да покреће себе на рад, будући да је у депресивном стању сваки посао већ мали подвиг. Као рецимо у руском фил- му „Барон Минхаузен“ где градоначелник говори: „Ја морам свако јутро у 9 сати да идем у градску управу и не кажем да је то подвиг, али, уопште узев, има нечег херојског у том чину“.
Већина људи који су ми исповедали грех туте и унинија, била је без посла. Веома је добро када жалостан човек нађе посао који га може заинтересовати. Међутим, ако такав посао не постоји, треба присиљавати себе на било који други једноставан рад. Сваки сат (па чак и минута) морају бити нечим испуњени, како не би остајало места мрачним помислима. Човек не може истовремено да размшпља о две ствари, стога треба замењивати негативно позитивним и мислити само о добром.
Ево приче о једном старцу и његовом ученику. Једном приликом зачу старац зле духе како певају: „Тешко нама с тим монасима: не можемо се приближити ни старцу ни његовом ученику јер овај разрушава и саграђује, и никад га не затичемо беспосленог“. Старац би у недоумици шта то разрушава и саграђује његов ученик, па оде и упита га. Ученик му показа камење од којег најпре подиже зидове, па их онда опет руши. „Радећи то, ја не осећам униније“. Старац схвати да му се управо због тога што никад није беспослен зли дуси ни не могу примаћи и ободри ученика да настави тако чинити.
Прање, спремање и кућни послови су оно чиме увек можемо испунити време, нарочито ако нисмо запослени. Кажу: „Жена која западне у стање депресије и жели себи да одузме живот, треба да узме сапун и пракљачу…и правац на прање веша“. Ма колико да је тешко, треба себе натерати на рад. Једном сам прочитао ]ош један изванредан савет: „Ако сте тужни, жалосни или вам се чини да вас нико не воли, пружите помоћ свом ближњем и учините добро дело, по могућности ономе коме је још горе него вама“. На тај начин ми једним ударцем убијамо две муве, одвалачећи пажњу од туге и осећајући да смо неком потребни, тј. да помоћ и саосећање не треба нама, него ближњем.

2 коментар(а)

  1. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *