ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Укус живота
 
Са губљењем вере код депресивног човека повезано је такође и губљење интересовања за живот. Одједном све престаје да га радује, ништа не поштује и на мало шта обраћа пажњу. А управо је живот у свим његовим манифестацииама најважнији Божији дар човеку и вели- ки је грех њега непоштовати. Јер, гле, човек ће бити срећан тек онда кад сам то пожели, односно кад почне да се радује животу. Радујте се свагда. Молите се без пре- станка.Насвемузахваљујте… (l Фес5,16-18) -говори нам апостол Павле. Дословно захваљујте. Кроз захвал- ност Богу ми се учимо да ценимо животне дарове. А радост и срећу доноси само оно, што се цени. Један свештеник је саветовао својим духовним чедима да на крају сваког дана запишу негде око 50 параграфа: „Због чега треба да будем захвалан Богу“. Други пак свештеник је дошао за савет код старца (протојереја) Николаја Гурајева на острво Залита. Стигао је с некаквом тугом и ево шта му је отац Николај, саслушавши га, рекао: „Радуј се!“. Свештеник је помислио: чему ту има да се радује? И отац Николај је наставио: „Радуј се што си рођен, радуј се што си крштен, радуј се што си право- славие вере, радуј се што си досад жив!“
Аудима који су запали у тугу и онима који су изгубили радост и укус живота треба саветовати да пажљиво приступају сваком дану. Ма шта радили, радите то с пажњом и смислом. Трудите се да у свему видите нешто добро и пријатно; научите да се радујете чак и најмањој радости. Апостол Павле говори: Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (1 Кор. 10, 31).
Због тога се ми молимо пре јела за „хлеб насушни“ и једемо уз захвалност Творцу; дакле, не једноставно трпајући у себе храну, већ узимајући је с радошћу, уз сазнање да је она дар Божији. А. И. Солжењицин описује како једе затвореник логора посебне намене. С каквим нарочитим задовољством он то чини! А ето он једе бућкуриш, који би нама, вероватно, изазвао нагон за повраћање. По свему судећи, затворенику је и та храна велика радост. Он полако једе своје следование хлеба, а затим беспрекорно чисти тањир преосталим комадићем истог. Присећа се да има још један комадић хлеба за увече, који је зарадио и сакрио с великим напором негде испод душека.
И заиста, човек који је сиромашан и ускраћен за многа задовољства, може да добије од живота много више радости него онај који је обезбеђен свим земаљским добрима.
Кад сам ја био у богословији, а потом и на Академији, богословски услови живота су били у потпуности касарнски: интернат, собе за 20 и више људи, настава, послушања, вечерња занимања, вечерња контрола, позиви за спавање и за устајање. И тако је некоме било четири, а некоме и осам година (рачунајући и Академију). Сећам се, стално ми се спавало и јело. Нису ме ни до, а ни после богословије толико испуњавале неке најпростије ствари: сан, оброци, шетње. Сећам се како смо се припремали за спавање: без журбе најпре растресаш јастук, па се онда ушушкаваш у ћебе и имаш осећај као да пропадаш кроз кревет. А тек кад си дежурни у кухињи! До данас памтим како смо једном након послушања насули у дубоки тањир кондензовано млеко[1] и, умачући хлеб, то јели.
Онај човек ко]и жели да се ослободи туге, треба да научи да види смисао и радост у сваком дану, сату и мунути живота. Ако идемо у шетњу, трудимо се да на све обратимо пажњу, да што више видимо, да поразговарамо са неким – потрудимо се да видимо у њој оно добро и да нетто научимо. Ако читамо књигу, не треба механички да „гутамо странице“ већ да о прочитаном размишљамо, правимо белешке и анализирамо. На тај начин ће наш живот почети да се осмишљава и да добија пуноћу Веома је добро уколико нас стварно занима посао који радимо, тј. уколико нам одговара и причињава задовољство. Међутим, ако нема таквог, онда нам било који други посао, па и онај најпримитивнији (као што је, на пример, чишћење, прање суђа и сл.) може причинити радост и задовољство, ако га сагледамо с позитивне стране, и то нарочито онда кад је урађен добро и савесно.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. сгущёнка – руско слатко млеко, углавном са шећером.

2 коментар(а)

  1. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *