ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Положи своја надања на Бога
 
Због чега су страсти туге, бриге и узнемирености толико распрострањене у данашњем свету? Због слабљења вере. Запад нагло губи веру, а Европа је већ прогласила себе постхришћанском. И у нашој земли, на жалост, већ нема тог елана и притицања луди у храмове, као што је било 90-тих година 20. века – почео је период хлађења. Велика већина луди ипак себе назива верујућим, али у шта они верују? У годину Козе, Певца, Свиње, астрологију и други окултизам. Кад човек нема праву веру у Бога, да ни длака с главе ваше неће пропасти (Лк. 21,18) без воле Божије, онда се у његово срце уселавају брига и узнемиреност, а то је почетак депресије. Он се почиње свега бојати и мислити: “Шта ће се са мном до- годити сутра; а шта ако се одједном разболим… а од пензије данас не можеш живети… а шта ако ме изненада убију… гле какве ужасе приказују на телевизији… шта ако останем без посла и умрем од глади, а ту је још и економска криза…” Због страха и бриге луди се плаше да верују једни другима, да склапају бракове и рађају децу. Верујући човек добро зна, ако зажели да има мно- го деце, да их Господ никад неће оставити гладне и не- одевене. Ако помажеш другима, никад нећеш остати без коре хлеба – то је закон духовног живота. Још је једна манифестација безверја – губљење смисла у животу, а, гле, баш то лежи у основи депресије: нема смисла живе- ти, живот је приведен крају, ја никоме нисам потребан итд.
Хришћанин увек има смисао у животу. Тај смисао је у љубави према Богу и ближњем. Он, као верујући човек, зна и верује да га Бог никад неће оставити као и то да, кад је с Њим, није један на један с невољом. Као у песми једног познатог музичара: “С Богом је сигурније живети, с Богом је лако умирати”. За маловерног савременог човека је и живот страшан, а да не говоримо онда о смрти! На тај начин, излажење на крај с тугом, тј. депресијом, могуће је само ако наде положимо на Господа, поверивши му своје жалости и проблеме и замоливши Га за помоћ и подршку. Нашу бригу за будућност, садашњост, децу (за њих се такође веома бринемо) треба положити на Бога: Пренеси на Господа бригу своју, и Он he те прехранити (Пс. 54,23).

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево