ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Тешко свету од саблазни
 
Много тога у нашем животу зависи од односа према овом или оном проблему. Чак се и према очигледном искушењу може односити потпуно неутрално, али ако се са намером припремаш да у себи подгрејаваш страст, онда је довољан и мали подстицај да се страсти пусте с ланца.
У данашње време медији и савремена литература, уметност, чак и образование, труде се да нам убаце мисао да је грех норма, и да је црно – бело. Нарочито се промовише грех блуда: сексуални живот је неопходан свима без изузетка (у разним облицима), без тога је једноставно незамислив живот: никад нећеш имати среће, здравља, уопште ништа. Све се изопачило. Грех и перверзност више нису оно од чега се треба чувати, него оно без чега је немогуће живети. Извор је такође познат. Нуди нам се страшна лаж, а „отац лажи“ је, као што је познато, ђаво.
Да ли је могуће живети у том страшном свету разврата и греха и сачувати чистоту?
Јеванђеље, тј. Нови Завет, где се блуд назива смртним грехом, није написано само за људе 1. века. Оно је написано за сва времена, па тако и за нас, хришћане 21. столећа. Где су живели први хришћани? У Римској империји. А Рим је био достигао такав степей раскалашности, разврата и полних перверзија, до којих наша земља још увек, слава Богу, није дошла. И хришћани су ипак могли да сачувају себе и своје породице од навале нечистоте. Хришћанство је, без обзира на гоњења, успело да измени овај свет. Империја је почетком 4. века постала хришћанска.
Чак и кад не бисмо говорили о Бременима првих хришћана, већ о блиској прошлости, пре неких 20 година, оно што данашња омладина сматра смешним, бесмисленим и застарелим, било ]е норма. Обавезно стварање породице је било такође норма. Већина девојака је чувала своју девственост до брака. Заједнички живот у ванбрачној вези друштво је подвргавало осуди и било је крајње ретка појава. Породична традиција није била замрла чак ни у совјетско, безбожно време. Сваки нормалан човек пре или касније схвати, да је пут разузданости, анархије и рушења породице – пут у суноврат. И Америка се, изнурена плодовима „сексуалне револуције“, вратила моралним и породичним вредностима. Од 1996. године у САД је уведен програм под називом „обука уздржања“. За његову реализацију издваја се по 50 милиона долара годишње. Задатак тог програма је супротставити се полној разузданости, абортусима, ванбрачној трудноћи, пропагирајући уздржање и објашњавајући адолесцентима, да они тиме не наносе штету организму.
У нашој земљи се, нажалост, наразне начине покушава наметнути мишљење, да је уздржање штетно: „Ако поседујеш органе, онда они морају по сваку цену да раде. Ако имаш желе, онда их мораш задовољити“. Због тога смо ми и престигли све по броју абортуса и остављене деце.
Полни органи су нам дати за репродукцију, тј. за стварање потомства и сви живи организми их за то и користе. Њихово мировање не може довести до губитка здравља. Жена може да роди за живота једно дете, а може да не роди ниједно, али, то наравно не значи да ће се због тога разболети. У лудском организму постоје механизми саморегулације. Све зависи од нагдег односа према проблему уздржања. Ако човек сам себе убеди да не може да живи без полних односа, онда ће му и бити тешко да се уздржава. А онај који обитава у уздржању и који себе штити од искушења, успеће то да понесе.
Ево шта о уздржању каже православии породични психолог Ирина Анатољевна Рахимова: „Велика је заблуда да је уздржање штетно. Сматра се, да свако (у том смислу и ванбрачно) треба да има редовне полне односе и да задовољава своје потребе, јер се, како веле, без тога јављају болести, неурозе и психичка растројства.“ То је замка. Све неурозе и психичка растројства су у човековој глави, у ономе што је он сам себи наметнуо. У теорији сублимације јесте велики део истине. Уколико се човек не удубљуј е у телесно-полна питања и живи у уздржању, он може да искористи неутрошену енергију за реализацију себе у стваралаштву, раду, научној делатности и у другим сферама“.
У браку се такође мора знати за уздржање, јер постоје постови, време трудноће и болести. Код многих професија подразумева дуготрајне службене путеве. Тога је увек било и супруге су некако трпеле, смиравале се. Многе благочестиве многодетне мајке нису ни за време трудноће, ни за време дојења (а то је више од две године) телесно општиле с мужем. А данас понеки лекари саветују лечење одређених болести (нарочито простатитис) помоћу повремених односа. На пример, неожењеном човеку саветују да нађе љубавницу, да би се „мало опоравио“. И шта ту да се каже? Простатитис није нова болеет. Међутим, у данашње време су неморал и разузданост захватили све слојеве друштва и сталеже. У том смислу и лекаре. Никакав грех не може да лежи у основи лечења. Грех не гради, већ разграђује.
Несавесни лекари понекад дају заиста бесмислене савете. Један човек је изгубио свог сина јединца после тешке болести и то му је на рукама издахнуо. Тешко је подносио своју тугу, тим пре што његова жена више није могла да рађа. Лежао је у болници, где се консултовао се са психијатрима и психотерапеутима, и ево шта су му они предложили: „А ти себи нађи лубавницу па нека ти она роди дете, или се разведи од жене и ожени се неком млађом, и добићеш децу“. Да, уистину: „Ужасан век и ужасна ерца!“

2 коментар(а)

  1. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *