НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

 

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973)
јеромонах, политички затвореник, духовник

 

 
ПРВИ ДЕО
 
ЛОГОР
 
ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА“
 
Мрак и сурови мраз су зауставили све. Све, осим ветра. Ветар је витлао облаке леденог снега који би се потом распршивали у кишу ледених иглица. Сваки пут када би наилазио на препреку, ветар би разбацивао гомиле снега, затим би са земље подизао нове сметове, и тако без престанка, даље… никуда.
Кадкад би се на трен све стишало, а онда би се однекуда из мрака наједном појавио огроман круг светлости. У том кругу назирали би се бескрајни низови барака које су се шириле свуда унаоколо као град. У даљини су се оцртавале стражарнице са рефлекторима и војницима који су чували логор. Километри и километри бодљикаве жице чинили су неколико заштитних редова између којих је злослутно бљештала светлост рефлектора. Полицијски пси су лено шетали између првог и последњег реда жице. Са стражарница су снопови светлости клизили по земљи, све даље, полако, по снегу, а затим се враћали натраг ка бодљикавој жици.
Војници су са стражарнице непрекидно мотрили на простор између редова жице. Тишине није било ни у једном тренутку. Ветар би се поново подигао, заклањајући снегом снопове светлости, чиме је још више долазио до изражаја мрачни и суморни изглед барака.
Логор је спавао дубоким сном.
Наједном се зачу ударање метала о метал, налик на звоњаву, прво на капијама логора, а затим, уз непрекидно одзвањање, и другде. Рефлектори убрзаше свој клизећи ход, капије логора се отворише и камиони пуни војника и логорских надзорника увезоше се унутра.
Возила се брзо размилеше по целом логору. Код сваке бараке из камиона искочише по четворица, који одмах стадоше да проверавају сваки делић грађевине како би се уверили да није било покушаја бекства. Пошто су утврдили да ништа није померено нити поремећено, надзорници откључаше бараке. За војнике на стражарницама ово је био најосетљивији део свакодневне процедуре. Светла почеше да се пале свуда, а стражари поскидаше пушке са рамена. Полицијски пси почеше нервозно да реже. У гулагу је започињао нови радни дан.
Мрак се једва мало подигао на почетку овог северног зимског јутра, а ветар је, као да не хаје што свиће дан, дувао и даље немилосрдно, из све снаге. Близу унутрашњег круга безбедносне зоне логора на неколико места се подизао пламен. На тим местима је горела ватра која је била неопходна ради лакшег отапања снега и леда који је прекривао земљу, како би људи могли да копају масовне гробнице. Беше то посао затвореника у логору.

2 коментар(а)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *