НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

 

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973)
јеромонах, политички затвореник, духовник

 

 
ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ
 
Зиме прође, наступи пролеће. У том периоду су многи затвореници оболели, а много их је умрло. Логорска болница је била препуна, те су болесни морали да остану у баракама. Отац Арсеније се осећао веома слабо, премда је и даље обављао своје дужности. После мраза и студени наступила је несносна влага. У баракама је морало да се ложи као и зими, како се на зидовима и одећи не би појавила мемла.
Мада је био потпуно исцрпљен и једва способан да се држи на ногама, отац Арсеније је и даље помагао коме год је могао. То је увек чинио са неочекиваном топлином која је свакога дубоко дирнула. Никада није чекао да га неко замоли за помоћ, већ би сам прилазио човеку, као да је знао коме је помоћ најпотребнија. Потом би се тихо удаљавао, не очекујући захвалност.
Као што је обећао, мајор је сменио Пупкова и на његово место поставио новог надзорника. Нови надзорник није много говорио. Био је строг, али правичан, због чега га затвореници убрзо прозваше „Праведни.“ Строго је захтевао да се поштују правила, нарочито хигијенска, но никога није ударио и сасвим је ретко псовао.
Прође и кратко, спарно лето са несносним најездама комараца који су по логору ширили заразу. Мада у том периоду није било потребно ложити пећи, оца Арсенија, због старости, нису послали напоље да копа гробове. Уместо тога, чистио је бараку, околне стазе и нужнике.
Два пута је позиван у „сектор за специјална питања.“ Први пут га је испитивао само наредник Марков и тада се није видео са мајором. Са њим се сусрео када су га други пут позвали у сектор. Мајор је деловао забринуто. Рекао је оцу Арсенију: „Тешка су времена. Правила су све строжија, свако сумња на свакога. Мој положај је веома утицајан, сви страхују од мене, али не могу много да помогнем. Немам поверења у људе који раде са мном. Не знам када ћу моћи поново да вас видим. Александар Павлович и ви сте ми стално на памети. Дајте му ову цедуљу, реците му да га се у Москви сећају… А сада, потпишите, молим вас, извештај о нашем разговору. Саставио сам га пре него што сте дошли.“
Отац Арсеније је предао поруку Авсенкову, што га је веома орасположило.

2 коментар(а)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *