НАСТАВАК АПОСТАСИЈЕ
Приликом устоличења новог примата англиканске цркве, архиепископа кентерберијског орxа Керија 20.4.1991. г. Цариград је као и у другим сличним приликама послао своје представнике. Они су се ту нашли у великом броју званица међу којима је било англиканских жена бискупа и свештеница. Васељенски трон су представљали халкиндонски Вартоломеј и пергамски Јован Зизјулас, као и архиепископ тијатирски Григорије. Митрополит Вартоломеј је новог британског примата даровао златним крстом, а своју поздравну беседу завршио је карактеристичним православним покликом: Eispollaeth Despota (На многаја љета, Владико!)[1]
Представници Васељенске Патријаршије су након два месеца учествовали на храмовној слави цркве Св. Петра у Риму, предвођени опет митрополитом Вартоломејем. Дан уочи празника, 28. јуна, Папа је произвео 23 нова кардинала у присуству многих званица и око 7000 људи. Приликом те службе је на најотворенији начин пројављена јерес папског примата, јер су новоименовани кардинали пошто су исповедили веру у Тројичног Бога и Католичку Цркву положили и заклетву верности “Светом Оцу”. Тада је хор свечано запевао “Ти си Петар и на том камену сазидаћу Цркву”. У једном тренутку овог обреда најстарији кардинал, Едвард Касиди пришао је да честита новим кардиналима, а потом је продужио те изменио и целив мира са представницима Цариградске Патријаршије, док је народ одушевљено аплаудирао.[2] (Питамо се, да ли су на тој свечаности и цариградски митрополити можда унапређени у папине кардинале, или је то све ипак ствар љубазности домаћина?!) Наредног дана док је Папа саслуживао са новим кардиналима на Тргу Светог Петра, изменио је целив мира не само са кардиналима, већ и са присутним цариградским митрополитима. Тог дана је митрополит Вартоломеј прочитао поздравно писмо патријарха Димитрија Папи.
Сахрана патријарха Димитрија такође је прошла у екуменистичкој режији. Поред православих митрополита, светогорских игумана Хиландара, Дохијара, Дионисијата и Лавре, на опелу у патријаршијском храму почасно место заузимали су представници Ватикана на челу са кардиналом Едвардом Касидијем, унијатским епископом Петром Дипреом, папским нунцијем и надбискупом Цариграда. (Били су обучени у црвене столе, дакле у неку врсту богослужбене одеће). Насупрот латинске делегације стајали су прадставници Копта, Јермена, противхалкидонаца, архиепископ кентерберијски (такође у богослужбеној одећи) као и цариградски архирабин. Када су се представници синода Цариградске Патријаршије опраштали целивом одра Патријарха, изменили су целив и са представницима “Свете Столице”[3] Нажалост свему томе присуствовали су и светогорски игумани. Још једном су светогорски монаси морали да стидом покрију очи савести.
НАПОМЕНЕ:
[1] Даривајући новог архиепископа крстом митрополит Вартоломеј је између осталог изјавио: “У овом свечаном тренутку Црква Константинопољска се сећа дуге историје својих позитивних односа са Англиканском заједницом и дубоко цени чињеницу да Цркве Англиканска и Православна настављају богословски дијалог у духу заједничке љубави и поштовања. Уверени смо да ће Ваше надахнуто вођство још више оснажити и учврстити дубље братске везе између две наше Цркве. Са изразима те вере, наде и љубави, допустите ми Ваша Милости да Вам у име Његове Светости Патријарха поклонимо овај дар као знак братске љубави, са најбољим жељама нашег патријарха и Његовог Светог и свештеног Синода као и наше делегације. На многаја љета, Владико!” Επισκεψις бр. 465 од 15.7.1992.г.
[2] Καθολικη, 16.7.1991.г.
[3] Детаљан опис између осталих доноси и Καθολικη, од 15. октобра 1991.г.
