ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Зашто се исповедамо?
 
Одговор на ово питање почива у сопственом духовном искуству родитеља. Све што сами знају, дужни су да пренесу на дете.
Ако човек нема у себи дух покајања, ако се не исповеда, већ размишља овако: „Мој живот је већ такав какав је, али дете хоћу правилно да васпитам: да иде у цркву, да се исповеда, да иде на веронауку, а ја ћу се већ снаћи и без тога“, неће моћи да објасни детету зашто је потребно да се исповеда и шта је то исповест.
Оно што дете не види код родитеља и што не може од њих да прими, примиће тек у зрелом узрасту и то у таквим околностима преко којих ће га Сам Господ водити к Себи. Свако друго знање биће површно, плитко и пролазно.
Ако детету не читамо Еванђеље, тешко ћемо му објаснити зашто се исповедамо, а ако у породици имамо обичај да пред спавање прочитамо неку главу Еванђеља, *па макар то и не било баш свакодневно, дете неће ни поставити питање зашто се исповедамо. Еванђеље почиње речима: Покајте се, јер се приближило Царство небеско (Мт.з,2). Покајање је пут духовног живота који нас води ка спасењу. Живот без покајања није вера у Бога; спасење није могуће без покајања.
Истина, много чешће деци треба објаснити не зашто се треба исповедати, већ како. Дете не пита зашто треба јести супу, већ ће пре питати како се она спрема. Питање „зашто“ покреће више него питање „како“. Како се исповедати питање је унутарњег духовног живота. Човек који живи у покајању неизоставно ће наћи за своје дете пригодан одговор чији смисао неће бити површан. Исповест је унутарња потреба сваког човека.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *