ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Пустити светлост у себе[1]
(још један пример исповести код Владике Антонија)

 
Прилази ми један дечак и каже:
Свестан сам зла које је у мени, али не умем да гаискореним, да га ишчупам из себе.
Питам га:
– Реци ми, када улазиш у мрачну собу, да ли машеш по њој белим пешкиром да развејеш мрак?
– Не, наравно!
– А шта радиш?
– Отварам капке, разгрћем завесе, отварам прозоре.
– Управо тако! Простиреш светлост тамо где је била тама. Тако је и овде. Ако хоћеш да се истински покајеш,да се на прави начин исповедиш и да се промениш, не треба много да се задржаваш на ономе што је у теби лоше. Треба да пустиш светлост у себе. А зато је потребно да обратиш пажњу на оно што је светло у теби и да се у име те светлости бориш са свом тамом која је у теби.
– Али, како да то учиним? Шта ако тада почнем да високо мислим о себи?
Не. Читај Еванђеље и бележи у њему места која ти гану душу, од којих осећаш трепет у срцу и светлост у уму, које покрећу твоју вољу да жели нов живот.Знај да си у тој речи, у тој икони, у тој заповести, утом примеру Христа, нашао у себи искрицу Божанске светлости. И оскврњена, потамнела икона, каквом видиш себе сада, просветлеће. Постаћеш помало сличан Христу, у теби ће постепено почињати да се пројављује лик Божји. Запамти сада: ако будеш грешио, бацаћеш прашину на светињу која у теби већ постоји, већ живи,већ делује, већ расте. Замагљиваћеш у себи лик Божји,гасићеш Његову светлост и прекриваћеш га тамом.
Ако будеш веран тим искрама светлости које у теби већ постоје, мало-помало тама око тебе почеће да се разгрће. Прво, где заблиста светлост, тама сама нестаје. Друго, када откријеш у себи неку област светлости, чистоте, правде, када се загледаш у себе и помислиш да си прави човек, тада можеш почети да се бориш са тамом која се надвија над тобом као непријатељ који јуриша на град претећи да загуши светлост у теби. Тек што си научио да цениш чистоту, а већ се у теби покреће читава лавина нечистих помисли, телесних жеља, осећања. Тог момента можеш рећи себи: Не! Најзад сам открио у себи искрицу целомудрености, искрицу чистоте, жељу да некога заволим, а да га при том не повредим ни помишљу, а камоли додиром. Не могу допустити себи те помисли, нећу, борићу се против њих. Зато ћу се обратити Христу и завапити Му: „Господе, очисти ме! Господе, спаси! Господе, помози!“ И Господ ће помоћи. Али, неће ти помоћи док се сам не порвеш са искушењем. У житију преподобног Антонија Великог постоји прича о томе како се он борио са искушењем. Борио се до крви, тако да је напослетку, исцрпљен, пао на земљу и лежао без снаге. Одједном, пред њим се појави Христос, а он, немајући снаге ни да устане пред њим, изусти: „Господе, где си био када сам се онако очајнички борио?“ Христос му је одговорио: „Стајао сам невидљиво крај тебе, спреман да ти притекнем у помоћ ако поклекнеш. Али, ниси поклекао, већ си победио.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Исто

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *