ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Родитељима о кажњавању
 
Деца добро знају да ће их родитељи казнити ако што погреше (има, истина, и родитеља који у љутини и бесу туку чак и одојчад која плачу и сметају им да спавају). Свима нам је познато стање умора и раздражљивости, али свесни смо тога да је такво стање ненормално. Дете треба кажњавати од тренутка када је у стању да схвати значење казне и када та казна може да га уразуми, уздржи од зла, упозори.
У Еванђељу читамо о Страшном Суду, о Другом доласку и о томе да је највећа казна за човека – одвојеност од Бога. На жалост, ми, људи који живимо на земљи, више се бојимо земаљске казне него могућности да на Страшном Суду будемо одсечени од Бога. Бојимо се када нас Господ посећује тегобама, мада је таква казна добра по нас, јер нам пружа могућност да се пренемо и обратимо Богу. Такво кажњавање није попут казне која стиже преступника. Оно чега се толико бојимо и називамо кажњавањем, на црквенословенском заправо значи “поучавање”.
Свакодневно на телевизији и радију објављују се новости из којих сазнајемо о трагичним догађајима који су се догодили у разним крајевима земље. Једном ме је мој синчић питао:
– Тата, толико људи страда. Зашто Господ допушта све то?
– Замисли да се великом брзином возиш аутом одговорио сам му – и видиш знак којим се забрањује вожња бржа од четрдесет километара на час. Свестан си шта тај знак значи, али настављаш да возиш истом брзином. Мало касније видиш други знак који упозорава возача да је пут клизав, али ти ни на то не обраћаш пажњу, него јуриш даље несмањеном брзином.Најзад видиш знак да је у близини провалија, али у свом залету од сто километара на час, не можеш на време да се зауставиш и вртоглавом брзином падаш у провалију… Можеш ли онда рећи да те је казнио Бог? Бог те је упозоравао. Лепо си видео знаке који су те упућивали на то како да избегнеш опасност. Такав крај је резултат твог понашања. Ти си нарушио Закон и то те је довело до невоље. Својевоља руши хармонију између Бога и човека, а одсуство хармоније значи страдање (кроз болести, кроз губитак блиских људи), али никако није освета. Најстрашнија казна је да си сит, богат и здрав, па да одеш у пакао.
– Шта би ти желео – упитао сам после те приче сина – да те Господ казни и преко те казне спасе или да те не казни и да заборави на тебе? Па и ја те кажњавам када учиниш нешто лоше. То чиним да би се ти поправио. После казне човек постаје мудрији. Или би можда желео да престанем да обраћам пажњу на тебе? Замисли да узмеш од мене новац без питања и купиш себи сладолед. Ја то не приметим, а ти помислиш: “Баш фино, сада увек могу да узимам новац без питања”.Узмеш једном, па још једном, а онда на крају постанеш лопов и доспеш у затвор. Зар не би било боље да сам те казнио први пут када си узео новац за сладолед?
– Да, било би боље – сложио се мој малиша.

Comments are closed.