ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Греси о којима је стид говорити
 
Деца, нарочито она старија, снебивају се да говоре гресима који се тичу односа са супротним полом. Неки свештеници, видевши то устручавање, почињу да испитују децу: „Јеси ли чинио то и то?“ Нисам поборник таквог приступа. Зашто? Прво, зато што грехе против седме заповести деца још не разумеју у потпуности, друго, зато што родитељи, стицајем разних околности, нису научили децу да их исповедају, треће, зато васпитање таквог детета није нарочито православно и најзад, четврто, психологија човека је таква да се многи устручавају и да не могу то да искажу. Сваком детету можемо нанети психичку трауму ако без његове жеље почнемо да га „изводимо на чистину“ када је у реч о тако деликатном питању. Ако оно само не говори детаље својих грехова против седме заповести, не треба му силом чупати речи из уста.
Родитељи треба да се уче да деликатно негују код детета стидљивост као имунитет против тог греха. Како то учинити? Не треба скривати сопствени однос према греху. Када видите на улици непристојан плакат, треба да кажете детету да вас је стид да гледате тако нешто, па ће и дете из тога научити да такве ствари не треба гледати. Бог то не воли, али допушта то ради нашег смирења. Говорите с дететом једноставно, мирно и без узбуђења. Оно треба јасно да види наш однос према греху. Од тога како ћемо се ми поставити према греху зависи његова будућност.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *