ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Како исповедити дете?[1]
 
Исповест деце, нарочито оне која први пут приступају тој спасоносној Светој Тајни, дело је од највеће важности. На исповести, пред пастиром, служитељем Божјим, деца откривају душу и, силом даном му одозго, од њега добијају не само опроштај, већ и духовну поуку.
Исповест је Света Тајна при којој верујући исповеда (то јест, гласно изговара) своје грехе Богу у присуству свештеника преко кога стиче опроштај од Самог Господа Исуса Христа.
Веома је важно припремати дете за прву исповест.
„Не запостављајте васпитање деце у смислу искорењивања из њихових срца корова грехова, нечистих, лукавих и хулних помисли, греховних навика, склоности и страсти; ђаво и тело склоно греху не штеде ни децу; семе свих грехова постоји и код њих. Предочите деци све опасности које им на животном путу прете од греха. Не избегавајте да говорите с њима о греху, да се не би, због незнања и неразумевања, учврстили у греховним навикама и пристрашћеностима које расту и доносе своје плодове у зрелијим годинама“ – писао је праведни Јован Кронштатски.
Од односа деце према првој исповести често зависи њихов потоњи однос према тој великој и спасоносној Тајни.
Како пастири, тако и родитељи, приликом припреме деце за прву исповест треба да имају на уму следећа два правила:
1. Припрема за исповест и опхођење пастира за време исповести морају бити прожети нарочитом љубављу, кротошћу, топлим састрадавањем, са посебним истицањем да исповедник не стоји пред свештеником и исповеда му се, већ пред Самим Господом Исусом Христом. У опхођењу не сме бити ни трага раздражљивости и нестрпљења, али ни сувишне снисходљивости, подилажења дечјим гресима.
2. Приликом припреме за исповест и у току исповести деци треба постављати питања о гресима својственим њиховом узрасту.
Треба бити нарочито пажљив када је реч о питањима у погледу седме заповести Божје, говорећи о томе на најделикатнији начин, да сувишним речима не бисмо оставили мрљу на дечјој савести.
Родитељи треба да знају да Црква препоручује да се деца пред причешће исповедају од своје шесте или седме године, у зависности од степена развитка детета и способности да свесно анализира и исповеда грехе. Дан исповести и Светог Причешћа треба за дете да буде свечан и радостан. Саветујте дете, предложите му да пође у храм и припреми се за исповест и Причешће, али га нипошто не приморавајте. Дете не треба приморавати на исповест – покајање мора бити искрено и потпуно слободно.
Покоравајући се ауторитету родитеља, дете ће неко време испуњавати ваше захтеве, али, ако у њему самом не буде живе вере ни искрене жеље за очишћењем од учињеног греха, пре или касније јавиће се болни расцеп, конфликт између притиска родитеља и његове слободне воље.
Уколико дете осећа превелики страх и узнемиреност док прилази налоњу, можемо му предложити да код куће, пре одласка у цркву, укратко напише на папиру оно што има на души и да то потом прочита на исповести пред свештеником.
Битно је да исповест не прерасте у обичну анкету, „шта сам урадио, а шта нисам“, већ да дете сваки пут осећа ужас од спознаје грехова, заједно с радошћу што их Бог прашта ако Му прилазимо са скрушеношћу и покајањем.
Помоћ при припреми за исповест ни у ком случају не подразумева посредовање родитеља између детета и свештеника.
Постављајући питања детету, родитељи нипошто не треба да се труде да сазнају грехе своје деце нити да се интересују шта је дете рекло свештенику на исповести. Чак и најнезнатнији наговештаји такве врсте могу нарушити у дечјој души поверење према овој великој Светој Тајни. Родитељи не треба да сугеришу свештенику шта би ваљало да пита дете; препустите свештеника и дете које приступа исповести благодати Божјој која ће их умудрити и поучити.
 
Уводна питања
 
– Верујеш ли у Бога?
– Знаш ли и верујеш ли да исповест прима Сам Господ Исус Христос Који је невидљиво присутан?
– Да ли искрено жалиш што си рђавим поступцима згрешио пред Богом и нарушио Његове свете заповести?
– Јеси ли се пре доласка на исповест помирио са свима?
 
Прва заповест Божја
 
Ја сам Господ Бог твој, немој имати богова других осим Мене.
 
Прва заповест нас учи богопознању и налаже нам дужност да поштујемо Бога.
 
– Молиш ли се изјутра и увече, пре и после јела,пре и после сваког посла?
– Верујеш ли да Бог све види и све зна, не само твоја дела, већ и мисли и тајне жеље, да те посматра даноноћно, када си код куће и напољу, једном речју,свагда и свуда?
– Да ли живиш у складу са том вером?
– Верујеш ли у то да је људе створио Господ, Који је Творац свега што постоји, мада многи људи то поричу?
– Волиш ли Бога?
– Стидиш ли се да исповедиш своју веру пред људима? Дешава ли ти се да се одрекнеш вере из страха да те другови не исмеју?
 
Друга заповест Божја
 
Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу
или које су доле на земљи или које су у води испод земље;
немој им се клањати нити им служити.
 
Другом заповешћу Господ Бог забрањује идолопоклонство, то јест обожавање идола. Поклоњење светим иконама и угодницима Божјим није идолопоклонство. За хришћане под идолопоклонством се подразумева служење гресима и страстима: гордости, преједању и опијању, љубави према земаљском богатству итд.
 
– Трошиш ли новац на посластице? Волиш ли да много једеш, без умерености?
– Нарушаваш ли свете постове и посне дане: среду и петак?
Да ли се хвалиш својим успесима у учењу или богатством својих родитеља?
Тражиш ли првенство међу својим вршњацима? Има ли у теби жеље да те сматрају најпаметнијим и најбољим?
Волиш ли да командујеш, да будеш главни у друштву?
 
Трећа заповест Божја
 
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
 
Трећа заповест забрањује да се име Божје изговара узалуд, без љубави, побожности и молитве.
 
– Изговараш ли име Божје узалуд, у празним разговорима и шалама?
– Да ли јадикујеш због животних тегоба својихродитеља?
– Завидиш ли деци из богатих породица?
– Да ли захваљујеш Богу у болестима и животним невољама?
 
Четврта заповест Божја
 
Држи дан од одмора и светкуј га (то јест, проводи га свето);
шест дана ради и свршуј све послове своје,
а седми је дан одмор Господу Богу твоме.
 
Четвртом заповешћу Господ Бог нам налаже да радимо шест дана у седмици, а седми дан (у хришћанској Цркви тај дан је недеља) да посвећујемо служењу Богу делима која су Њему угодна.
 
– Дешава ли се да ти се недељом или празникомне иде у цркву?
– Волиш ли да будеш у храму Божјем?
– Да ли трчиш по цркви, излазиш напоље у току службе, шалиш се, играш, смејеш, разговараш?
– Волиш ли да читаш Свето Еванђеље и духовне књиге?
– Знаш ли напамет молитве „Оче наш“, „Богородице Дјево“, „Верујем“?
– Јеси ли склон беспосличењу?
– Да ли си сувише везан за телевизију или биоскоп?
Трудиш ли се да стекнеш знања, да будеш марљив у учењу? Молиш ли се да ти Господ помогне у учењу?
– Да ли увек учиш са пажњом и марљивошћу?
– Имаш ли обичај да губиш време за компјутером играјући игрице у којима има насиља и убистава?
 
Пета заповест Божја
 
Поштуј оца својега и матер своју да би ти се тродужили дани твоји
и да би ти добро било на земљи.
 
Петом заповешћу Господ Бог нам заповеда да љубимо своје родитеље, учитеље, старије, да се старамо о њима и да их поштујемо.
 
– Поштујеш ли своје родитеље, да их не вређаш грубим речима и непослушношћу?
– Поштујеш ли своје наставнике и учитеље? Усуђујеш ли се да их вређаш и да одбијаш послушност?
– Да ли савесно испуњаваш своје обавезе у школи и код куће?
– Поштујеш ли старије? Дозвољаваш ли себи дасе смејеш на њихов рачун? Да ли исмеваш и ругаш се богаљима и болеснима?
– Трудиш ли се да исправиш своје рђаве навике?
 
Шеста заповест Божја
Не убиј.
 
Шестом заповешћу Господ Бог забрањује убиство, не само физичко, већ и духовно, када човек учи другога греху. Под гресима убиства подразумевају се и пушење, употреба наркотика који разарају организам човека, што води ка самоубиству. Учествовање у рату Црква не сматра нарушавањем шесте заповести, јер војници штите отаџбину.
 
– Да ли псујеш или говориш неприличне речи?
– Гајиш ли у срцу злобу или завист према коме?
– Трудиш ли се да утешиш друга када га неко увреди или растужи?
– Да не мучиш животиње или их убијаш из забаве?
– Волиш ли људе онако како нам је заповедио Господ?
– Помажеш ли колико можеш сиромашним и гладним људима?
– Да ли се свађаш са одраслима или вршњацима?
– Да ли се тучеш и малтретираш децу слабију од себе?
– Да ли пушиш или користиш наркотике?
 
Седма заповест Божја
Не чини прељубе.
 
Овом заповешћу Господ забрањује нарушавање супружанске верности, а неожењенима и неудатима заповеда да чувају чистоту мисли и жеља.
 
– Гајиш ли у срцу нечисте телесне жеље?
– Дозвољаваш ли себи поступке о којима се стидиш да ма коме кажеш?
– Да ли те интересују филмови „само за одрасле“?Да ли разгледаш часописе са непристојним фотографијама?
– Имаш ли пријатеље који те уче да играш карте, да пушиш и узимаш алкохол? Јеси ли учествовао у свему томе?
– Да ли причаш непристојне анегдоте и вицеве?
 
Осма заповест Божја
Не кради.
 
Ова заповест односи се не само на крађу, када ко кришом узме туђу ствар, већ и на превару и готованство.
– Јеси ли када тајно, без питања, узео туђу ствар?
– Да ниси присвојио нађен новац или изгубљени предмет, уместо да пријавиш пронађену ствар?
– Јеси ли завиривао у новчаник родитеља и узимао новац без питања?
 
Девета заповест Божја
Не сведочи лажно.
 
Деветом заповешћу Господ Бог забрањује клевету (неистину) о другом човеку и уопште сваку лаж.
– Имаш ли навику да крадеш? Обмањујеш ли када родитеље, учитеље, браћу, сестре, другове?
– Кршиш ли дато обећање?
– Јеси ли осуђивао кога? Препричаваш ли ружне ствари о другима? Исмеваш ли мане својих другова?
 
Десета заповест Божја
Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега,
ни њиве његове, ни слуге његовог, ни слушкиње његове,
ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.
 
Десетом заповешћу се забрањује не само да чинимо зло другоме, већ и да завидимо и у срцу гајимо лоше жеље и помисли о њима.
– Чуваш ли чистоту својих мисли и жеља?
– Трудиш ли се да се исправиш у погледу греховакоје си прошли пут исповедио?
– Завидиш ли коме?
– Да ли ти је било криво када су у твом присуствухвалили неког другог?
 
Завршна питања
 
– Штедиш ли време?
– Трудиш ли се да сваки тренутак искористиш на корист душе?
– Јеси ли се припремао за причешће Светим Христовим Тајнама? Верујеш ли да ће свештеник у златном путиру изнети Само Тело и Крв Исуса Христа да га преда теби за храну (то ум не може да схвати, то се постиже само вером срца)?
– Кајеш ли се за све грехе своје, да ли искрено жалиш и тражиш опроштај од Бога?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: Дечја исповест. Практични савети за свештенике и родитељe, Mocквa, 1997.год.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *