ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ

 

Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
 
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?
 
Тај страшни пубертет
 
Што се тиче пубертетског доба, Јован Златоусти рекао да каква ће деца постати после тог периода – добра или лоша, не зна нико од људи, већ једино Бог. То је најтежи период у животу човековом.
Како треба родитељи да се односе према деци у пубертету? Не раздражујте децу своју (Еф.6,4) и волите их. Готово све добре и рђаве особине рађају се у души детета на основу понашања родитеља. Ако се сами будемо бавили гимнастиком сваког јутра, и дете ће се њоме бавити; ако нас занима математика, пренећемо интересовање и на дете. Какав поп, таква парохија. Ако имате снажну жељу да помогнете свом детету да научи добру, затвориће вам се очи и уши за све и остаће у вама само љубав према њему, а ако имате љубави, већ ћете моћи да саветујете. Прво се загледајте у себе, и тек када осетите да у вама нема раздражљиворти, гнева, осећаја супериорности, можете му упутити коју реч, сажето и јасно, а све остало, драги моји, препустите Богу. Он и Његова Пречиста Мајка тако воле вашу децу да ће се о свему постарати! Шта се дешава с дететом у пубертету? Чим крочи у то доба, у њему се јавља потреба за самопотврђивањем и истицањем своје личности. На коме се то испробава? Најчешће на најближима – мајци и оцу. Родитељи говоре једно, а оно чини друго. Они се труде да га упуте да учини нешто што је добро и корисно, а оно не пристаје. Не моли се, одбија да пости, не одлази у цркву… Како да реагујемо на такво понашање? Не примајмо то к срцу, трпљењем и љубављу покривајмо његове грехе, на дрскост и грубост одговарајмо љубављу и нежношћу.
Уза све друге муке, јављају се разна познанства и пријатељства. Ту већ морате да се потрудите да држите ствари под контролом. Детету ваља јасно ставити до знања да треба да избегава штетна познанства, па чак их, ако је то потребно, и забранити. Недавно се мојим познаницама десило да је једног дана њихова кћи од двадесет и две године дошла кући и рекла да жели да ступи у “пробни брак”, то јест да доведе младића код себе и да невенчано живи с њим. Отац се најпре трудио да је уразуми, али, пошто није постигао жељени ефекат, рекао јој је: “Драга моја, скупи лепо ствари и иди код њега. Живи тамо колико хоћеш и пробај шта ти је воља. Иди од куће – живи мало код тог момка, после код неког другог, али мени се више не враћај!” Девојка се уплашила да ће остати без оца и послушала га је. Тако и ми треба да поступамо. Треба рећи детету: “Ако хоћеш да се жениш, изволи, доведи жену, а ако нећеш, немам права да ти пружам уточиште за грех”. Ако пак будете доведени пред свршен чин, Господ нека вас умудри.
Деца могу све учинити и без нашег благослова, зато треба стално да им говоримо оно што ће им помоћи да се сачувају. Само, то треба чинити мудро. Уместо да забранимо детету да гледа телевизор и чита штетне часописе, боље је да покваримо антену и да уклонимо из куће литературу која није за децу. Али, слободу му морамо оставити. Не треба да му претурамо по стварима и џеповима. Не треба својим поступцима да унижавамо његово достојанство као човека и иконе Божје. Упркос свему, треба да наставимо да волимо своје дете, па можда чак и више него онда када је било мало и послушно, јер свако може волети доброг, а волети онога ко поступа рђаво није лако. Да, заиста, то је веома одговоран моменат: тешко је волети онога ко се удаљио од добра, и дете треба да осети да сва строгост оца и мајке проистиче искључиво из љубави према њему. Зато и јесте строги, јер га волите.
Једна од болести савремене деце је музика. Па, ипак, ако наклоност према рђавој музици не прелази оквире нормалног, што изискује помоћ психолога, не треба се бојати. Све ће то проћи. Пробаће, па ће се заситити, јер добро увек односи победу. Ако се то још увек дешава, наоружајте се великим стрпљењем и тајном молитвом. За утеху родитељима могу навести пословицу: “Ко се не излуди у младости, у старости ће сићи с ума”. Још једном ћу вам рећи да је све у вашем стрпљењу. Не допада вам се што вам се кћи нашминкала и напудерисала, али није решење да јој одузимате шминку. Боље клекните и молите се за њено уразумљење, али тајно, да вас она не види. Мада мислим да козметика није тако страшна ствар. Да ваша девојчица у детињству није видела своју мајку нашминкану, вероватно се ни у њој самој не би појавила жеља да се шминка. Значи да се наши захтеви према деци и према себи самима разликују, а често треба почети од себе.
Још један камен спотицања у односу очева и деце су сега клубови. Деца воле компјутерске игрице. Да је то добро или лоше? Играти се на рачунару није грех, али је грех када су те игрице рђаве, као што су сатанске игрице. Ако дете игра такве игрице, треба му запретити: “Или ћеш престати да их играш или ћу ти забранити да користиш рачунар”. Мислим да ниједно дете неће одабрати ово друго.
Шта је то сега клуб? Заједница – неколико особа играју игрице на рачунару, обично у вечерњим или ноћним сатима. Ту нема ничег лошег. Али, отац треба да иде тамо заједно с дететом. Одрасли често говоре: “Немам ја времена за то”. Ноћу сви имају времена. Спава вам се? Али, родили сте дете, васпитавате га, па, потрудите се онда да свугде будете с њим. Потрудите се да уђете у његов свет, посматрајте како оно на то реагује… То је занимљиво. Дете ће осетити да га волите и да сте ради те љубави пошли с њим. Чега ту има лошег? По мом мишљењу, то је света дужност сваког оца. Ако не сматрате дете самосталним, дужни сте да будете с њим и касно у ноћ, треба да живите онако како оно живи и да се занимате за оно за шта се оно занима. Нису страшни клубови, већ наша равнодушност према деци. Добро је ако сте с њима, а лоше ако су без вас. Будите с њима и у рају и у паклу. Деведесет посто деце у пубертету жали се на једну једноставну ствар: “Родитељи нас не разумеју”.
Мајке и очеви, будите уз своју децу, учествујте у њиховим проблемима, да виде вашу бригу и пажњу. А друговима који му се ругају дете може рећи: “Ја волим свог тату и зато је он са мном”. То му неће бити тешко, јер готово сва деца воле своје родитеље. Када сам радио у специјалном одељењу за децу са изразитом менталном заосталошћу, чији су родитељи углавном били проблематични људи који су отимали новац од деце и тукли их, видео сам да деца воле чак и такве родитеље, а како неће волети нас! Треба само неговати у кући атмосферу мира, чешће ослушкивати своју децу, градити међусобне односе прожете љубављу. Нису деца та која треба да граде такве односе, већ ми.
Свети Оци су говорили да је дар слободе чак важнији од дара љубави. Зато, ако у нашем односу са дететом нема слободе, све остало ће пасти у воду. Слобода је највиши дар. Ако вас дете нешто упита, треба проникнути у његов проблем, објаснити шта је ту добро, а шта не, и о свему томе просудити заједно. Хришћански дух, који негујемо у себи уз помоћ молитве и духовника, указаће нам на исправно решење сложеног проблема. Није довољно проучити теорију педагогије и примењивати је на сопственом детету. Ма како ваше дете непослушно и рђаво било, дужни сте да га волите, да му верујете и да негујете у њему осећање слободе. Наша деца треба да постану не само добри и честити, већ и духовни људи.

Comments are closed.