Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ
Гордост и отпадништво од вере
У наше време се појавио велики бро] ругана (како их назива апостол Јуда – Јд. 1, 18), који непрестано налазе повода за смућивање црквене хијерархије. Патријарх, као што видите, сувише много преговара са светским властима; већина епископа је заражена похлепом и симонијом[1], а поједини свештеници такође мисле само на доприносе и возају се у “мерцедесима”… Појавили су се посебни часописи и сајтови који су специјализовани за раскринкавање епископата. Отац Андреј Курајев је прецизно назвао новинаре који раде у том жанру “професионалним ловцима на митрополите”. Њима се изгледа чини да су сада наступила управо та времена, када “архијереји неће веровати ни у Христово васкрсење”. На делу је тотална деградација благочешћа и црквеног живота.
Шта покреће те луде? Гордост. Ко је њима дао то право да раскринкавају архијереје и свештенике и шта тиме постижу? Она само сеју мржњу смућење и поделу у срцима православних луди.
Недостојнихљуди међу свештеницима и епископима је било увек, не само у 20. и 21. веку. Али, вратимо се златном веку Православља – веку светости и процвата богословла. Четврти век је дао такве стубове Цркве, као што су: свети Василије Велики, Григорије Ниски, Григорије Богослов, Атанасије Александријски, Јован Златоусти и многи друга. И ево шта свети Јован Златоусти пише о том златном веку: “Не постоји ништа горе од тога, када људима који су окусили гомилу порока, указују поштовање за оно за шта им не би требало дозволити да пређу црквени праг. Данас у гресима грцају старешине Цркве… Безаконици, који имају за собом на хиљаде злочина, продрли су у Цркву, а закупци су се прогласили старешинама”. Многи свети епископи 4. века, самим тим и сам свети Јован, били су послати “разбојничким сабором” јерарха у изгнанство, а неки су и умрли у њему. Међутим, нико од њих никада није позивао на раскол и поделе. Уверен сам при том да би за наведеним светителима кренуло више хиљада луди, да су пожелели да створе своју “алтернативну цркву”. Али, свети оци су знали да се грех раскола и поделе не спира чак ни мученичком крвљу.
Неки савремени разобличители не поступају такс Они претпостављају раскол подређивањучинодејству; њима управла дословно она гордост, која лежи у основи сваког раскола. Колико се само данас појављује расколничких катакомбних цркава, које себе називају православним: Истинска Православна Црква; Најистинитија Православна Црква; Нај, најистинитија и ел. То јест свака од тих лажних цркава сматра себе по гордости болом, чистијом и светијом од свих осталих.
Ругаче сваке врете треба подсетити на речи светог Кипријана Картагинског: “Коме Црква није мајка, томе Бог није отац”. Црква је увек била, јесте и биће, без обзира на недостојност појединих јерарха, којих је, као што сам већ рекао, увек било. Судиће им Бог, а не ми. Говори Господ: Мојаје освета, )а hy вратити (Рим. 12, 19). А ми Цркву можемо да исправимо само једним – нашом личном благочестивошћу. Јер смо и ми такође Црква. “Спаси сам себе – и око тебе ће се спасити хиљаде” – говорио је преподобии Серафим Саровски. А ето он ]е то схватио кроз лично искуство. Управо такви људи и представљају онај мали квасац, који кисели читаво тесто. Али ругачи, по мојим светоназорима, узгред буди речено, углавном кубуре с личном благочестивошћу и моралом. Зато гордости имају напретек.
НАПОМЕНА:
- Симонија је била нарочито распрострањена у време Средњег века. То је продаја или куповање благодати Свете Тајне свештенства.
Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…
Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?
Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.
Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.
Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.
Захвалан,
Брат Стево