NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava peta
 
Beseda na Gori: blaženstva, o dostojanstvu Apostola,
o Zakonu starozavetnom i Zapovestima Hristovim
 
1. A kad on vidje narod mnogi, pope se na goru.
Na goru se penje kako bi nas naučio da ništa ne činimo radi pokazivanja pred ljudima. Budući da je nameravao da pouči narod, pokazuje nam kako treba da se udaljimo od mnogoljudne vreve kada učimo druge.
 
I sjede i pristupiše mu učenici njegovi.
 
Narod Mu prilazi radi čuda, a učenici radi pouka. Posle čudesnih iscelenja tela, On leči i duše, kako bismo naučili da je on Tvorac i duša i tela. [1]
 
2. I otvorivši usta svoja.
 
Zašto evanđelista kaže: „Otvorivši usta svoja“? Zar ove reči nisu suvišne? Nisu, jer je On učio i ne otvarajući usta. Kako je to činio? Svojim životom i čudesima.[2] A sada je otvorio Svoja usta i učaše ih govoreći.
 
Nije učio samo učenike već i narod. Počeo je s blaženstvima, kao što je i David svoje psalme započeo s blaženstvom. [3]
 
3. Blaženi siromašni[4] duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.
 
Na početku kao temelj postavlja smirenje. Pošto je Adam pao zbog gordosti, Hristos nas podiže smirenjem. Dok se Adam ponadao da će postati bog, „siromašni duhom“su oni koji su skrušeni u duši.
 
4. Blaženi koji plaču, jer će se utješiti.
 
„Blaženi su koji plaču“ zbog svojih grehova, a ne zbog stvari ovoga sveta. „Koji plaču“ neprestano, a ne povremeno, i to ne samo zbog svojih vlastitih grehova već i zbog grehova svojih bližnjih. „Jer će se utešiti“ i u ovome životu, jer se onaj koji plače zbog svojih grehova duhovno raduje, a još više u budućem.
 
5. Blaženi krotki, jer će naslijediti zemlju.
 
Neki pod „zemljom“ razumeju duhovnu zemlju, to jest, nebo. Ali, treba ra-zumeti i ovu zemlju. Pošto krotke obično smatraju za prezrene i uboge ljude, to Spasitelj kaže da upravo oni imaju sve. A krotki, to nisu oni koji se nikada ne gneve, jer su takvi ljudi bezosećajni i ravnodušni, već oni koji umeju da se razgneve, ali se uzdržavaju, gneveći se onda kada je potrebno. [5]
 
6. Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi.
 
Želeći da govori o milostinji, prvo pokazuje da čovek mora da zadobije pravednost, kako ne bi davao milostinju od onoga što je stekao krađom i prevarom. Pravednost treba sa usrđem tražiti, jer takvi su „gladni i žedni pravde“. Iako se koristoljupci hvale da su bogati i siti, Isus kaže da će se pravednici još u ovome životu nasititi jer imaju nepropadljivo bogatstvo.
 
7. Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani. Milosrđe se ne ukazuje samo novcem i stvarima, već i rečju, a ako baš ništa nemaš, onda suzama saosećanja. Milostive će pomilovati i ljudi u ovome životu, jer onome koji je juče bio milostiv, danas će i samom zatrebati pomoć i svi će prema njemu biti milostivi, dok će ga Bog još više pomilovati (u budućem veku).
 
8. Blaženi čisti srcem, jer će Boga vidjeti.
 
Mnogo je onih koji nisu pohlepni, i još daju milostinju, a opet žive u bludu i svakoj nečistoti. Zato nam Hristos zapoveda da uz druge vrline treba da budemo čisti i celomudreni,[6] i to ne samo u telu nego i u srcu,[7] jer niko bez svetosti i celomudrija neće videti Boga. Kao što samo na čistom ogledalu možemo da vidimo svoj lik, tako samo čista duša može da vidi Boga i razume Sveto Pismo.
 
9. Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božji nazvati.
 
„Mirotvorci“ nisu samo oni koji žive u miru s drugima, nego i oni koji mire posvađane. „Mirotvorci“ su i oni koji svojim učenjem obraćaju neprijatelje Božje. A nazvaće se sinovi Božji, jer je nas jedinorodni (Sin Božji) pomirio s Bogom. [8]
 
10. Blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.
 
Progone ne samo mučenike, već i mnoge druge, zato što pomažu nevoljnima i uopšte zbog svake vrline, a svaka vrlina i jeste „pravda“. Lopove i ubice takođe progone, ipak oni nisu blaženi.
 
11. Blaženi ste kada vas sramote i usprogone.
 
Najzad, Gospod govori Svojim apostolima, pokazujući, da je učiteljima na prvom mestu svojstveno da budu sramoćeni.
 
I lažući govore protiv vas svakojake rđave riječi, zbog mene.
 
Nije, dakle, blažen svaki koji podnosi sramotu, već onaj koga sramote radi Hrista, i to lažući. U protivnom slučaju, takav je zaista jadan i bedan, jer mnoge sablažnjava.
 
12. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima.
 
Gospod nije govorio o „velikoj plati“ za druge vrline, a ovde govori o njoj, pokazujući time da je trpljenje uvreda veliki i težak podvig, jer su mnogi sami sebi oduzeli život (ne mogući da ga pretrpe).[9] Čak se i Jov, koji je izdržao sva druga iskušenja, našao na muci kada su ga prijatelji vređali kako on, tobož, strada zbog grehova.
 
Jer su tako progonili i proroke prije vas.
 
Da apostoli ne bi pomislili da ih progone zbog učenja koje je protivno Bogu, On ih teši govoreći: „Čak su i proroke pre vas proganjali zbog vrline, zato u njihovom stradanju imate utehu.“
 
13. Vi ste so zemlji.
 
„Proroci su bili poslani samo jednom narodu (Jevrejima), a vi ste so celoj zemlji, so koja krepi slabe učenjem i prekorima, da se u njima ne bi stalno legli crvi (to jest, strasne pomisli). Imajući to u vidu, ne odustajte od svojih oštrih prekora, makar vas mrzeli i gonili.“ Zato kaže:
 
Ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.
 
Ako učitelj „obljutavi“, to jest, prestane da opominje i prekorava, te postane suviše blag i popustljiv, „čime će se osoliti“ duše? Ko će ih ispraviti? Takvog učitelja tada lišavaju njegove dužnosti i on biva „pogažen“, to jest, prezren.
 
14. Vi ste svjetlost svijetu.
 
Prvo „so“, a zatim „svetlost“, jer svetlost izobličava tajna dela. Svetlost je ta koja sve obelodanjuje. Apostoli su prosvetili ne samo jedan narod, već čitav svet.
 
Ne može se grad sakriti kad na gori stoji.
 
Gospod ih uči da budu revnosni i strogog života, jer će svi gledati na njih. „Nemojte misliti“, kaže On, „da ćete se sakriti u neki ćošak, nego će na vas javno gledati i posmatrati vas.“ Stoga gledajte da živite vrlinski i neporočno, da ne biste postali sablazan za druge.
 
Niti se užiže svjetiljka i meće pod sud, nego na svijećnjak, te svijetli svima koji su u kući:
 
„Ja sam“, kaže Hristos, „u vama zapalio neugasivu svetlost blagodati. Na vama je da se revnosno potrudite da i drugima zasija svetlost vašega života.“ Stoga im govori:
 
Tako da se svijetli svjetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima:
 
Nije im rekao: „Pokazujte vrlinu pred ljudima“, jer to nije dobro, već neka ona sama svetli, tako da će vam se čak i vaši neprijatelji diviti i proslavljaće, ne vas, već Oca vašega. Kada činimo dobro, to smo dužni da činimo radi slave Božje, a ne radi svoje slave.
 
17. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem, nego da ispunim.
 
Budući da je došao da postavi nove zakone, Hristos nije želeo da Jevreji pomisle kako se On protivi Bogu. Stoga, da bi otklonio sumnje koje su mnoge smućivale, govori im: „Nisam došao da ukinem Zakon, nego da ga ispunim.“ Kako ga je ispunio? Prvo, ispunio je sve što su proroci o Njemu prorekli, i zato evanđelista često govori: „Da se ispuni što je rečeno preko proroka…“ Takođe je ispunio sve zakonske odredbe, „jer On greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima Njegovim.“[10] I na drugi način je ispunio, odnosno dopunio Zakon, jer ono što je Zakon samo zacrtao, Hristos je dovršio. Zakon kaže: „Ne ubij!“, a Hristos: „Ne gnevi se ni za što.“ Tako i slikar ne uništava svoju skicu, već je dopunjuje i dovršava.
 
18. Jer, zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona, dok se sve ne zbude.
 
Ovde pokazuje da svet prolazi i menja se. Dakle, dok postoji svet, neće nestati ni najmanjeg slovca iz Zakona. Neki kažu da slovce i crta[11] označavaju deset Božjih zapovesti, a drugi da predstavljaju krst, pri čemu je slovce uspravni, a crta poprečni krak. Hristos je, dakle, rekao da će se ispuniti sve što je bilo rečeno o krstu.
 
19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti, i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome:
 
„Najmanje zapovesti“ su one koje nam je Sam nameravao predati, a ne one iz Mojsejevog Zakona. Naziva ih „najmanjim“ zbog smirenja, da bi i ti naučio da smireno poučavaš druge. „Nazvaće se najmanji u Carstvu Nebeskome“, dakle, pri Vaskrsenju će se naći poslednji i biće bačen u pakao. Takav nikako neće ući u Carstvo Nebesko. Pod „carstvom“ razumi Vaskrsenje.
 
A ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskom:
 
Prvo kaže „izvrši“, a zatim „nauči“; jer kako mogu da vodim druge putem kojim sam nisam prošao? Osim toga, ako izvršavam zapovesti, a ne učim druge, nemam takvu nagradu, nego ću još i biti kažnjen ako zbog zavisti ili nemara ne učim druge.
 
20. Jer vam kažem da, ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko:
 
Pod „pravdom“ podrazumeva svaku vrlinu, kao što je rečeno za Jova da „beše pravedan i neporočan“.[12] Zadrhti od straha, čoveče, kada shvatiš koliko se mnogo traži od nas. Zatim nas uči kako da naša pravda bude veća od pravde književnika i fariseja, te nabraja vrline.
 
21. Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije biće kriv sudu:
 
Hristos ne spominje ko je ovo kazao,[13] jer, da je rekao: „Ovo je zapovedio starima moj Otac, a Ja vama kažem…“ izgledalo bi da On ustanovljuje zakone protiveći se Ocu. A da je, opet, rekao: „Ja sam kazao starima“, to bi ljudi teško prihvatili. Zato govori neodređeno: „Kazano je starima“, pokazujući time da je Zakon zastareo. A pošto je zastareo i treba da bude ukinut, mi smo dužni da ga ostavimo i okrenemo se novim zapovestima.
 
22. A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svoga (ni za što), biti kriv sudu.
 
Kada su proricali, proroci su govorili: „Tako govori Gospod“, a Hristos veli: „Ja vam kažem“, pokazujući time autoritet Svoga božanstva. Proroci su bili sluge, dok je On Sin Božji koji ima sve što ima i Otac. Onaj „koji se gnevi na brata svoga ni za što“ biće osuđen; ako se pak neko gnevi s razlogom i radi pouke ili iz duhovne revnosti, taj neće biti osuđen. Čak se i Pavle razgnevio na Elimu vračara, a kasnije i na prvosveštenika (Ananiju), ali ne bez razloga, već iz revnosti.[14] Ali, kada se gnevimo zbog novca ili slave, tada se gnevimo „ni za što“.
 
A ako li ko reče bratu svome: „Raka!“ biće kriv sinedrionu.
 
„Sinedrion“[15] je jevrejski sud, a „raka“ (pogrdan) izraz za „ti“; kao kada nekoga hoćemo prezrivo da oteramo, pa po običaju kažemo „hej ti, beži odavde“. Gospod nam ovo govori s namerom da nas nauči da budemo pažljivi i u najmanjim stvarima, te da poštujemo jedni druge. Neki govore da je „raka“[16] sirijska reč koja označava prezrenog čoveka, ništariju. Onaj, dakle, koji vređa svoga brata nazivajući ga ništarijom biće kriv pred Saborom svetih Apostola kada sednu da sude dvanaest plemena.
 
A ko reče: „Budalo!“ biće kriv paklu ognjenome. [17]
 
Mnogi govore i misle da je ova osuda teška i surova. Ali, nije tako. Jer kako nije dostojan pakla onaj koji brata svoga lišava razuma i pameti, to jest, onoga čime se mi razlikujemo od životinja? Ko vređa i ponižava, taj ljubav razara, a sa razaranjem ljubavi nestaju i sve druge vrline, koje jedino na ljubavi opstaju. Koji vređa (brata svoga), uništavajući ljubav ruši sve vrline, zato je dostojan pakla ognjenog.
 
23-24. Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i ondje se sjetiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi ondje dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.
 
Bog se odriče Svoje vlastite časti, samo da bismo mi živeli u ljubavi. Zato kaže: „Ako brat tvoj ima nešto protiv tebe“, i ne dodaje ništa više. Dakle, imao on opravdano nešto protiv tebe ili ne, pomiri se s njim. Nije rekao: „Ako ti imaš nešto protiv njega“, već „ako on ima nešto protiv tebe“, postaraj se da ga učiniš svojim prijateljem. Zapoveda ti da ostaviš svoj dar kako bi te obavezao da se izmiriš, jer ako hoćeš da prineseš dar, moraš se prvo pomiriti s bratom. Istovremeno, Gospod pokazuje da je ljubav istinska žrtva.
 
25-26. Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kažem: Nećeš izići odande dok ne daš do poslednjega novčića (kodranta).
 
Neki misle da je „suparnik“ đavo, a „put“ život.[18] Prema tome, Gospod nas opominje: „Dok si još u ovome životu razduži se sa đavolom, kako kasnije on ne bi mogao da te kao svog dužnika optuži zbog greha i ne preda te na mučenje, gde ćeš odgovarati i za najmanju pogrešku, jer jedan kodrant vredi dve lepte.“ Ra-zumi, takođe, da se ove reči odnose i na suparnike u ovome svetu, te da nas Gospod upozorava da se ne sudimo s njima i ne uda-ljavamo od božanskih dela. Pa čak i da ti se učini nepravda, ne idi na sud, već se izmiri „na putu“, kako ne bi gore postradao od moći svoga suparnika.
 
27. Čuli ste kako je kazano starima: Ne čiii preljubu. [19]
 
Jedno je preljuba, a drugo blud. Preljuba je greh sa udatom ženom, a blud sa neudatom.
 
28. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu s njom u srcu svome.
 
To znači da je u svome srcu već učinio zlo onaj koji stoji i znatiželjno posmatra ženu, raspaljujući požudu gledanjem, pa je opet gleda kako bi je još više želeo. Ali, šta ako svoju želju ne sprovede u delo, jer mu se nije pružila prilika? Krivica se time ne umanjuje, jer da je imao priliku, odmah bi ostvario svoju zlu nameru. Dobro znaj, da ako smo poželeli ženu, a potom bili sprečeni da učinimo greh, jasno je da nas je sačuvala blagodat. Ali i žene, ako se urede da bi privukle druge, čak i ako u tome ne uspeju, krive su zato što su nalile otrova u čašu, iako ga niko nije popio.
 
29-30. Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao. Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li da sve tijelo tvoje bude bačeno u pakao.
 
Kada čuješ za „oko“ ili „ruku“, nemoj mi-sliti da se govori o delovima tela, jer u tom slučaju ne bi rekao „desno oko“ i „desna ruka“. Gospod ovde govori o onima za koje mislimo da su nam prijatelji, a nanose nam štetu; na pri-mer, neki mladić ima prijatelje bludnike i njihov loš uticaj nanosi mu štetu. Takve, dakle, „odseci“ od sebe, jer ćeš možda tako spasiti i njih, ako se urazume i poznaju svoj greh. Ne uspeš li da spaseš njih, spasićeš barem sebe. Ako, međutim, nastaviš da se družiš s njima propašćeš i ti i oni.
 
31. Tako je kazano: Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu.
 
U Zakonu svom Mojsej naređuje[20]: ako ko mrzi ženu svoju, da se odvoji od nje, da se ne bi desilo nešto gore, jer ko mrzi može u mržnji ubiti ženu svoju. Otpuštajući svoju ženu muž je bio dužan da joj da otpusnicu, koja se (ovde) zove „otpusna knjiga“, kako se posle razvoda ona nikada ne bi vratila njemu, kao i da ne bi nastao razdor kada muž stane da živis drugom (ženom).
 
32. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpu štenicom, preljubu čini. [21]
 
Gospod ne narušava Mojsejev Zakon, već ispravlja, zabranjujući mužu da bez razloga mrzi svoju ženu. Ako je otpusti zbog valjanog razloga, to jest, zbog preljube, neće biti osuđen. Ako li je pak otpusti ne zbog preljube, biće osuđen, jer je time navodi na preljubu. No i onaj koji je uzme k sebi takođe je preljubnik, jer da je nije uzeo, ona bi se možda vratila svome pređašnjem mužu i pokorila mu se. Hrišćanin mora da bude mirotvorac prema drugim ljudima, a pogotovo prema svojoj ženi.
 
33. Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo.
 
Drugim rečima, kada daješ zakletvu govori istinu.
 
34-35. A ja vam kažem: Ne kunite se nikako; ni nebom, jer je prijesto Božiji; ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara.
 
Pošto su Jevreji čuli da je Bog rekao: „Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama Mojim“,[22] imali su običaj da se zaklinju nebom i zemljom. Zabranjujući im to, Gospod ne kaže: „Ne kunite se tako, jer je nebo prekrasno i veličanstveno, a zemlja korisna“, već im umesto toga veli: „Ne kunite se njima, jer je nebo presto Božji, a zemlja podnožje nogama Njegovim.“ On ih opominje kako ne bi pali u idolopoklonstvo i napravili bogove od ovih stihija kojim se kunu, kao što se to ranije dešavalo.
 
36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu bijelom ili crnom učiniti.
 
Sam Bog se kune Sobom, zato što nikome nije podređen. Ali kako mi, koji nemamo vlast nad sobom, možemo da se kunemo svojom glavom? Ona je vlasništvo drugoga. Ako misliš da tebi pripada, promeni onda, ako možeš, jednu dlaku na njoj!
 
37. Dakle, neka bude riječ vaša: da, da; ne, ne.
 
Da ne bi govorio: „Kako će mi onda poverovati?“ Hristos kaže: „Verovaće ti ako uvek budeš govorio istinu i nikada se ne budeš kleo.“ Jer, niko ne izaziva toliko nepoverenje kao onaj koji se olako kune.
 
A što je više od ovoga, od zloga je.
 
Gospod kaže da sve što je u zakletvi vnše od „da“ ili „ne“, dolazi od đavola. Ali, reći ćeš: „Da li je onda Zakon Mojsejev, koji naređuje da se kunemo, bio rđav?[23] “ Znaj da u ono vreme nije bilo zlo zakleti se, ali posle Hrista jeste. Tako je i sa obrezanjem i uopšte sa svim jevrejskim običajima. Odojčetu priliči da sisa na grudima majke, dok je to sramota za odraslog čoveka.
 
Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.[24]
 
Zakon je iz snishođenja dopuštao odmazdu, kako ljudi ne bi činili zlo jedni drugima zbog straha da im ne bude uzvraćeno.
 
A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego, ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi.
 
Kada kaže „zlo“, misli na đavola, koji deluje kroz ljude. Zar ne treba da se protivimo đavolu? Da, treba, ali ne tako što ćemo istom merom uzvratiti svome bližnjem, već trpljenjem. Vatra se ne gasi vatrom nego vodom. Nemoj misliti da je ovde reč samo o udarcu u obraz, već o svakoj vrsti nepravde.
 
40-41. I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
 
Ako te odvuče na sud i stane ti dosađivati, uz ono što traži, podaj mu i haljinu.
 
I ako te ko potjera jednu milju,[25] idi s njim dvije.
 
„Ali, šta to govorim“, kaže Gospod, „kakvu košulju i haljinu? I samo telo svoje podaj onome koji te nepravedno vuče na sud, te učini i više od onoga što od tebe traži.
 
42. Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu.
 
Podaj mu, makar on bio neprijatelj, prijatelj ili nevernik, bilo da traži novac ili kakvu drugu pomoć. „Pozajmiti“ ovde misli jednostavno bez kamate, jer su i u Zakonu davali bez kamate. [26]
 
43-44. Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje.
 
Ovde je Gospod došao do vrhunca vrlina, jer šta je veće od ljubavi prema neprijateljima? To nije nemoguće postići. Mojsej i Pavle ljubili su više od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima.
 
Blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone.
 
Njih treba da smatramo svojim dobročiniteljima, jer svaki koji nas progoni i kuša, olakšava nam kaznu koja nas čeka zbog naših grehova. Osim toga, Bog će nam zato dati veliku nagradu. Zato poslušaj šta kaže:
 
Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd na pravedne i nepravedne:
 
Vidiš li koliko ti blago donosi onaj koji te mrzi i zlostavlja, samo ako hoćeš da pretrpiš? Pod „daždom“ i „suncem“ razumi znanje i učenje, jer Bog sve prosvetljuje i uči.
 
Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici?
 
Zadrhtimo od straha, jer nismo slični čak ni carinicima,[28] pošto mrzimo i one koji nas ljube.
 
47-48. I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci? Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. [29]
 
Onaj koji jedne ljubi kao prijatelje, a druge mrzi, nije savršen. Savršenstvo je ljubiti sve ljude (jednako)
 


 
NAPOMENA:

  1. Po učenju Svetih Otaca, telo nije samo privremeno obitalšpte duše, niti tamnica u kojoj je duša nakon pada zarobljena i koje se treba osloboditi, već je i ono pozvano na preobraženje, oboženje i večni život. Bez Vaskrsenja tela, duše ne bi mogle da osete punoću blaženstva budućeg veka. U Svetom Pismu se jasno vidi da su telesne bolesti posledica duhovne raslabljenosti i greha. Gospod, kao istinski lekar, ne leči samo bolest tela već isceljuje i glavni uzrok telesne bolesti, ogrehovljenost duše
  2. Blaženi Avgustin kaže da je Gospod sada sam otvorio usta, dok je u Starom Zavetu običavao da otvara usta proroka (O besedi na Gori, Migne, P.L. t. 34)
  3. Ps.1:1
  4. Blaženi su, dakle oni koji su „bogobojažljivi i smireni duhom.“
  5. Sveti Oci nas uče da su strasti naše prirodne, bogomdane energije, koje su deformisane grehom. Cilj našeg duhovnog života nije, dakle, postizanje stanja neosetljivosti, već bestrašća, koje ne podrazumeva odsustvo strasti, već preusmeravanje naših prirodnih energija prema bogomdanom cilju i stiacnju vrlina (Evagrije Pontijski smatra da je bestrašće neodvojivo od ljubavi, dok Dijadoh Fotički govori o „ognju bestrašća“). Prema tome, dobro je bogatiti se, ali ne materijalnim blagom, već Bogom. Dobro je gneviti se, ali na na bližnjega svoga, već na greh i grehovne pomisli. Dobro je voleti slavu, ali ne prolaznu i sujetnu slavu ovoga sveta, već nebesku slavu koja se stiče smirenjem i služenjem drugima.
  6. Prep. Justin Ćelijski u svom tumačenju Evanđelja od Mateja piše: „Celomudrije je vrlina koja ne dopušta da se u duši čovekovoj zadrži i nastani rđava misao, rđavo osećanje, rđava želja. Od svega toga duša treba da je zdrava, cela, čista. Stoga je najbolje prevesti sa zdravoumlje, celoumlje. Zlatoust ovu vrlinu naziva – sveopšta vrlina“, (Ibid, str. 145).
  7. U Svetom Pismu pojam „srca“ ima mnogo šire značenje nego što to ima u današnje vreme. Srce je duhovno središte čovekovog bića. Ono nije samo organ emocija, već i gnoseološki organ. U Bibliji možemo videti da srce može da „misli“, „razume“, „zamišlja“, „pamti“. Srce može da „odlučuje“. Svetootačka, tradicija srce smatra i glavnim organom bogopoznanja. Otuda se u Evanđelju i kaže: „Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti“, pošto poznanje Boga u biblijskoj tradiciji nije stvar intelektualne spoznaje racionalnog uma, već „viđenje“ Boga čistim srcem, Onakvog kakav jeste i sjedinjenje sa Njim.
  8. Up. 2.Kor. 5:18
  9. U Svetom Pismu iamo nekoliko slučajeva samoubistava: Saula, cara izrailjskog (up. 1.Car. 31:4-5; 1 Dn. 10:4-5); Ahitofela (up. 2. Car 17:23); cara Zimrija (up. 3.Car. 16:18) i Jude (up. Mt. 27:5; D.Ap. 1:18).
  10. 1. Pet. 2:22
  11. Grčko slovo „jota“ (jevr. jodh). To je najmanje slovo jevrejskog alfabeta i simvol je nečeg malog i neznatnog. U grčkom sistemu brojeva, jota praćena akcentom – označava broj 10 koji je simvol deset Božijih zapovesti.
  12. Jov. 1:1
  13. Up. 1.Mojs. 9:5-6; 2.Mojs. 20:13; 5.Mojs. 5:17
  14. D.ap. 13:6-12; 23: 2-3
  15. Sinedrion, skupština (jev. Sanhedrin); sastojao se od 71 člana i činili su ga književnici, starešine, istaknuti članovi svešteničkih porodica i prvosveštenik koji je bio predsedavajući. Sinedrion je imao ulogu suda pošto su Rimljani Jevrejima ostavili sudsku autonomiju i mogao je da donese sve presude, uključujući i smrtnu kaznu, iako je za njeno izvršenje bila potrebna saglasiost rimskog prokuratora. Sinedrionom se nije nazivao samo Sanhedrin već i svaki lokalni savet koji je imao ulogu mesnog suda.
  16. Jev. reyk. Reč je o uvredi koja je bila uobičajena u to vreme.
  17. U Novom Zavetu se pakao najčešće naziva rečju „geena“.To je reč jevrejskog porekla, koja označava dolinu (sina) Hinomova (jev. ge-henna, Ge-Hinnom). Ova dolina se nalazi južno od Jerusalima gde je bacano đubre i spaljivane mrgve životinje. Otuda je ova dolina postala simvol večne kazne.
  18. Bl. Avgustin smatra da reč „suparnik“ označava „Božju zapovest“, koja se protivi onima koji žele da greše. Dakle, treba se pomiriti sa Božjom zapovešću dok je vreme, da ne bismo bili predani na večno mučenje. Prepodobni Dorotej Gaski u svojim poukama (3, 3) suparnikom naziva savest jer se stalno suprotstavlja našoj zloj volji. Ipak, većina drevnih tumača smatra da je suparnik – đavo, kako se i kaže u 1.Pet. 5,8.
  19. Up. 2.Mojs. 20:14; 4.Mojs. 20:10; 5.Mojs. 5:18
  20. Uporedi 5 Moj. 24, 1-4. Po jevrejskim zakonima jedino je muž mogao otpustiti ženu, dok žena nije imala pravo da samovoljno ostavi svoga muža. Prilikom razvoda žena bi dobijala tzv. otpusnu knjigu. Ovaj zakon je omogućavao ženi da se preuda, i pravno je štitio od njenog bivšeg muža, ako bi on poželeo da je ponovo uzme k sebi
  21. U Hristovo vreme među književnicima postojali su različiti stavovi o ovom pitanju. Rabi Šamaj je tvrdio da je preljuba jedini razlog za razvod, dok je rabi Hilel bio liberalniji i smatrao je da reči iz 5 Moj. 24:1 mogu odnositi na više razloga. Između ostalog, tvrdio je da se žena može otpustiti ako loše kuva.
  22. Is. 66:1
  23. 5.Mojs. 6:13; 10:20
  24. 2.Mojs. 21:22-27; 3.Mojs. 24:19-20; 5.Mojs. 19:19
  25. Jedna rimska milja iznosila je oko 1.5 kilometara
  26. Up. 2.Mojs. 22:25; 3.Mojs. 25:36-37; 5.Mojs. 23:19-20
  27. 3.Mojs. 19:18; 5.Mojs. 23:6
  28. Carinike su u ono vreme prezirali ne samo Jevreji već i drugi narodi, zato što su često bili pohlepni, surovi i nepošteni u vršenju svoga posla.
  29. Kod Luke (6: 33-36) nalazimo na dopunske pouke koje su u vezi sa ovim pomenutim.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *