ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 
Предговор Блаженога Теофилакта Тумачењу Светога Еванђеља од Матеја
 
Божанствени мужеви који су живели пре Закона нису се учили из списа и књига, већ су имајући чист ум, били просвећивани светлошћу Светога Духа. Они су на тај начин стицали познање воље Божје, јер им је говорио сам Бог, лицем у лице. Такви су били Ноје, Авраам, Јов и Мојсеј. Али, када су људи постали слаби и недостојни да их просвећује и поучава Свети Дух, човекољубиви Бог дао је Писма како би се барем преко њих подсећали на вољу Божју. Тако је и сам Христос лично говорио апостолима и послао им благодат Светога Духа за учитеља. Али, будући да су се потом појавиле јереси које су почеле да кваре наше обичаје, Он је благоизволео да се напишу Еванђеља како ми, учећи се из њих истини, не бисмо били заведени обманом јереси и сасвим покварили своје обичаје.
Дао нам је четири Еванђеља, вероватно да бисмо из њих научили четири основне врлине: храброст, мудрост, целомудреност и праведност; храброст, када Господ говори: “Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити”;[1] мудрост, када нас опомиње: “Будите, дакле мудри као змије…”;[2] праведност, када нас учи: “Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима”[3] и целомудреност када нам даје до знања да: “Сваки који погледа жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме”.[4]
Осим тога, имамо четири Еванђеља, јер су они стубови света. Будући да је свет подељен на четири стране: исток, запад, север и југ, треба да постоје и четири стуба (на којима он почива).
И коначно, четири Еванђеља постоје јер се она састоје од четири дела: догматских учења, заповести, упозорења и обећања. Онима, који су поверовали у догмате и одржали заповести, Бог обећава будућа блага. Док се онима који нису поверовали догматима и нису сачували заповести, обећавају будућа мучења. Еванђељем се назива, јер нам доноси благе и радосне вести – опроштај грехова, оправдање, узлазак на небеса и усиновљење Божје. Објављује нам да све ово можемо лако задобити. Ми се нисмо ни потрудили у стицању ових блага, нити их задобијамо властитим трудом, већ смо их се удостојили благодаћу и човекољубљем Божјим.
 
Еванђеље од Светог Матеја
 
Постоје четири еванђелиста, од којих су двојица, Матеј и Јован, из сабора дванаесторице апостола, док су друга двојица: Марко и Лука од Седамдесеторице.[5] Марко је био Петров следбеник и ученик, а Лука Павлов. Матеј је први од свих написао Еванђеље, осам година после Христовог Вазнесења, на јеврејском језику, за Јевреје који су поверовали у Христа. Неки говоре да га је Јован десет година након Вазнесења превео с јеврејског на грчки. Марко, који се учио од Петра, саставио је Еванђеље десет година после Вазнесења. Своје Еванђеље Лука је пак написао петнаест година, а Јован Богослов тридесет и две године после Вазнесења.
Прича се да је после смрти својих претходника Јован затражио да му донесу три Еванђеља да би их прегледао и просудио да ли су истинито записана. Када их је видео, похвалио их је као веродостојна. Све оно што су остали еванђелисти изоставили, он је допунио, а оно што су укратко споменули, он је разрадио у свом посебном Еванђељу. Зато је и почео од богословља, јер пошто остали нису ништа говорили о предвечном постојању Логоса Божјег, то је он о томе богословствовао, како се не би мислило да је Логос Божји обичан човек, то јест, без божанске природе.[6] Матеј, опет, приповеда само о Христовом животу у телу, јер је писао Јеврејима.
Њима је било довољно да сазнају само то да Христос води порекло од Авраама и Давида, пошто се Јеврејин који је поверовао задовољава када чује да је Христос из рода Давидовог. Можда се питаш: “Зар није био довољан један еванђелист?” Послушај, дакле један је довољан, али да би се истина потпуније објавила, Бог је благоизволео да Еванђеље напишу четворица. Када погледаш ову четворицу, који нити су били сабрани на једном месту, нити су заједно седели један са другим, већ су били међусобно удаљени, а опет су писали о истим стварима као из једних уста, како можеш, а да се не задивиш истини Еванђеља и не кажеш да су заиста говорили по надахнућу Светога Духа?
Немој ми говорити да се у свему не слажу, јер ако се и не слажу у неким стварима, зар један од њих говори да се Христос родио, а други да није? Или, можда један говори да је васкрсао, а други да није? Не било тога! Они се слажу у ономе што је од општег значаја. Ако се, дакле, не разилазе у важнијим питањима, зашто се онда чудиш ако ти се учини да постоји разлика у оном што је мање важно. Управо због тога што се не слажу у свим појединостима можемо јасно да видимо да говоре истину. Када би се у свему слагали човек би помислио да су се сва четворица скупила на једном месту и по договору написала Еванђеља. Зато је оно што је пропустио један написао други, па се зато чини да се они у понечему разилазе.
Међутим, кренимо сада са почетком Еванђеља.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Мт. 10:28
  2. Мт. 10:16
  3. Мт. 7:12
  4. Мт. 5:28
  5. Седамдесеторицом се називају седамдесет тзв. мањих апостола
  6. У Личности Господа Исуса Христа, Логоса Божјег, несливено, непроменљиво, нераздељиво и неодвојиво сједињење су две природе: божанска и људска. Отуда се Он назива Богочовеком. Ово христолошко учење прецизно је формулисано на Четвртом Васељенском Сабору у Халкидону 450. године.

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim