ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава петнаеста
 
Христос критикује фарисеје за њихова људска предања, шта погани човека,
вера жене Хананејке, лечење многих болесника, друго умножење хлебова.
 
1-2. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: Зашто ученици твоји преступају предање старих?[1] Јер не умивају руке своје кад хљеб једу. Иако је књижевника и фарисеја било у свим крајевима, они у Јерусалиму уживали су веће поштовање (од осталих). Зато су још више завидели Христу, пошто су били веома частољубиви. Јевреји су, по старом предању, имали обичај да хлеб не једу неопраних руку.[2] Када су видели ученике како нарушавају ово предање, помислили су да они презиру старе (учитеље). Шта тада чини Спаситељ? Не одговара им на њихове речи, већ их прекорева говорећи:
 
3-6. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божју за предање своје? Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи. Може и да не поштује оца свога или матер. И укидосте заповијест Божју за предање своје.
 
Фарисеји су оптуживали ученике да лреступају заповест старих учитеља, али им Христос показује да они преступају Закон Божји,[3] јер су учили младе да ништа не дају својим родитељима, већ све што имају да приложе у ризницу Храма. У Храму је, наиме, постојала скривница у коју је свако стављао колико је хтео и она се звала “газа”. Све што се тамо нашло раздавано је сиромашнима. Фарисеји су, дакле, наговарали младе да ништа не дају својим родитељима, већ да то приложе у ризницу Храма. Учили су их да говоре: “Оно што тражиш од мене, оче, је дар, то јест приложено је Богу.” Тада су они и фарисеји делили новац, а родитељи су остајали незбринути у својој старости. На исти начин су посту-пали и зајмодавци. Ако би неки од њих позајмио сиромаху новац, а дужник касније није имао да врати дуг, зајмодавац би говорио дужнику да је оно што му дугује “корван”, то јест дар посвећен Богу. Тада би дужник, који је тако дуговао Бог, био присиљен да и против своје воље плати дуг. Ето, чему су фарисеји учили младе.
 
7-9. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи: Приближава ми се народ овај устима својим; и уснама ме поштује; а срце им је удаљено од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.
 
Речима пророка Исаије,[4] Господ показује да су се фарисеји и књижевници односили према Њему на исти начин као према Његовом Оцу. Будући зли, својим злим делима удаљили су се од Бога и само су устима говорили речи Божје. Зато они који Бога руже својим делима узалуд Га поштују и праве се да Му служе.
 
10-11. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумите. Не погани човјека што улази у уста; него оно што излази из уста оно погани човјека.
 
Господ се више не обраћа фарисејима, који су били неизлечиви, већ народу. Позивајући их, Он им указује поштовање, како би примили Његово учење, па им зато говори: “Слушајте и разумите”, побуђујући их да буду пажљиви. Пошто су фарисеји већ оптуживали ученике да једу неопраним рукама, Господ говорећи о храни учи да ниједно јестиво не чини човека нечистим, то јест, не погани га. Ако нас не погани храна, онда нас још мање погани једење неопраним рукама? Оно што прља унутрашњег човека јесу неприличне речи. Овим речима хоће да покаже да су фарисеји опогањени, јер говоре речи пуне зависти. Обрати пажњу на Његову мудрост, јер јавно не установљава да се једе неопраним рукама, али то и не забрањује, већ нас учи нечем другом – да не дозволимо да из нашег срца излазе зле речи.
 
12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?
 
Ученици за фарисеје кажу да су се саблазнили, иако су и они сами били збуњени. То се види из тога што је Петар пришао Исусу и упитао Га за објашњење. Када је Исус чуо да су се фарисеји саблазнили рекао је:
 
13-14. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.
 
Каже да ће бити искорењена древна предања и јеврејска учења, а не заповести Закона, као што мисле јеретици манихејци.[5] Закон је засадио сам Бог и он неће бити искорењен. Његов “корен”, то јест, скривени дух остаје, док “лишће”, видљиво слово Закона, опада. Зато ми више не разумевамо Закон по слову, већ по Духу. Пошто су фарисеји били у безнадежном стању и неизлечиви, Господ говори: “Оставите их.” Из овога можемо да научимо да нам не доноси штету ако се о нас саблазне они који се својевољно саблажњавају и који су (духовно) неизлечиви. Господ их назива слепим учитељима слепаца. Ово говори како би народ одвратио од њих.[6]
 
15. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову. Иако је Петар знао да Закон не дозвољава да се једе свака врсте хране, плашио се да каже Исусу: “Твоје речи ме саблажњавају јер ми се чини да су против Закона.” Зато Га он пита за објашњење правећи се да није разумео Његове речи.
 
16-20. А Исус рече: Бда ли сте и ви неразумни? Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље? А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека. Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека.
 
Спаситељ прекорева ученике као неразумне зато што су се саблазнили и нису разумели оно што је јасно и разумљиво. Тако им говори: “Оно што је разумљиво и очигледно за све, ви не разумете. Храна не остаје унутра већ се избацује вани и не прља човекову душу, јер се не задржава у човеку. Али, (зле) мисли се рађају у души и у њој остају. Када изађу вани, то јест, када се спроведу у дело, тада скрнаве човека.” Блудна помисао рађа се у души и боравећи у њој прља душу. Међутим, када помисао изађе из душе и спроведе се у дело, скрнави и душу и тело.
 
21-23. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изиће из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју врло мучи ђаво! А он јој не одговори ни ријечи.
 
Зашто је Господ ученицима забрањивао да иду на пут незнабожаца,[7] а Он сам одлази у Тир и Сидон, који су били незнабожачки градови? Знај, дакле, да тамо није ишао да би проповедао већ се скривао од људи, како пише Марко.[8] Осим тога, одлази незнабошцима када је видео да фарисеји нису примили Његово учење о храни. Жена говори: “Помилуј, не моју кћер која није свесна шта јој се догађа, већ мене која патим и страдам гледајући је како се она мучи.” Није рекла: “Дођи и исцели је”, већ “Помилуј”. Господ јој не одговара ни речи, не зато што је презире, већ да би показао да је пре свега дошао ради Јевреја и да после не би могли да кажу како чини добро (само) незнабошцима. То је такође учинио да би се показала чврста вера женина.
 
23-24. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
 
Ученицима је досадио женин плач, те су зато молили Христа да је отпусти, то јест, отера. То су учинили не зато што су били немилостиви, већ како би приволели Господа да се смилује на њу. Господ на то одговара да Он није послан никоме другом осим Јеврејима, који су изгубљене овце због покварености оних којима су били поверени. Тиме још више јавно показује женину веру.
 
25-27. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
 
Када је жена видела да њени заступници, апостоли, нису успели, она опет сама прилази и са чврстом вером обраћа се Господу. Христос о њој говори као о псу, зато што су незнабошци водили нечист живот и учествовали у идолским крвним жртвама, док Јевреје назива “децом”. Али, она Му одговара паметно и сасвим мудро: “Иако сам пас који није достојан да добије парче хлеба, то јест, неко чудо и велики знак, ипак подај ми, јер је то ситница према оном што можеш да учиниш, док је за мене то велики дар. Они који се хране хлебом не сматрају мрвице низашта, а за псе оне много значе и њима се хране.”
 
28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
 
Сада Исус открива зашто одмах није хтео да је исцели. Желео је да свима покаже њену веру и мудрост. Зато није пристао да јој одмах на почетку помогне, већ ју је чак терао од Себе. Али сада, када је њена вера откривена, она слуша речи похвале: ,3елика је вера твоја.” Још додаје: “Нека ти буде како хоћеш”, како би показао да она не би добила оно што је тражила, да није имала вере. Тако и нас, када нешто пожелимо, ништа не спречава да то добијемо. Обрати пажњу, да чак и када светитељи посредују за нас, као што су то учинили апостоли за жену, ипак ћемо много пре бити услишени ако сами затражимо милост од Господа.
Хананејка је символ Цркве од незнабожаца. Незнабошци, који су најпре били одбачени, после су унапређени у ред синова и удостојени да једу “Хлеб”, то јест, Тело Христово, док су Јевреји постали “пси” који су се хранили “мрвицама”, то јест, ситним и безначајним словима Закона. “Тир” означава “опсаду”, “Сидон” – “ловце”, а “Хананејка” је “припремљена смирењем”. Дакле, незнабошци, који су били обузети злом и чије су душе ловили демони, припремљени су смирењем (да приме Христа), јер само су праведници спремни за висину Царства Божјег.
 
29-31. И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору сједе ондје. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их. Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.
 
Христос није често боравио у Јудеји као у Галилеји, зато што је неверје Јудејаца било велико, док су Галилејци били вернији од њих. Погледај само њихову веру, како се пењу на гору хроми и слепи и не оклевајући се бацају пред ноге Исусове, верујући да је Он више од човека. Зато су и добијали исцелења. Попењи се, дакле, и ти на “гору” заповести где седи Господ. Ако си “слеп” и не можеш сам да видиш оно што је добро; или “хром”, јер видиш добро, али не можеш да дођеш до њега; или си пак “глувонем”, те ниси у стању да чујеш поуке других, нити да сам друге поучиш; или “богаљ”, јер не умеш да пружиш руку и подаш милостињу; или си на било који други начин болестан – ако припаднеш ногама Исусовим и дохватиш се скута Његовог, бићеш исцељен.
 
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.
 
Људи се нису усуђивали да траже хлеба, јер су били дошли ради исцелења. Али, човекољубиви Господ ипак брине о њима. Како нико не би могао да каже да су имали хране, Он говори: “Чак и да су имали, потрошили су је, јер је већ прошло три дана.” Да би показао да су дошли из далека каже: “Да не малакшу на путу.” Све ово говори ученицима да би их подстакао да кажу: “Ти можеш да их нахраниш као што си већ нахранио пет хиљада људи.” Али, ученици то још нису схватали.
 
33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
 
Требало је да разумеју како је раније још више људи било нахрањено у пустињи. Али, апостоли су овде остали неосетљиви, како би се ти задивио благодати Христовој када их касније видиш испуњене таквом премудрошћу.
 
34-38. И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам и мало рибица. И заповједи народу да посједају по земљи. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам корпи пуних. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.
 
Намеравајући да их научи смирењу и простоти, заповеда им да поседају по земљи, а да би нас научио да заблагодаримо Богу када седнемо за трпезу да једемо, Он и сам благодари. Вероватно се питаш како је тамо било пет хлебова, пет хиљада нахрањених људи и дванаест преосталих котарица, док овде има више хлебова, мање људи је нахрањено, а преостало је само седам корпи? Треба рећи да су “корпе” биле веће од “котарица”, или Господ није желео да се чудо заборави због бројчане једнакости. Да је и овом приликом преостало дванаест котарица, због бројчане једнакости било би заборављено да је Он учинио чудо са хлебовима и по други пут. Али, такође знај, да је четири хиљаде људи, то јест, оних који су савршени у четири врлине,[9] нахрањено са седам хлебова, дакле, духовнијим и савршенијим речима, јер је број седам символ седам духовних дарова. Седају на земљу, пошто су испод себе оставили све земаљско, као што је раније пет хиљада људи село на траву, то јест, бацило под себе тело и његову славу, јер је “свако тело трава и свака слава човечја као цвет пољски”.[10] Овде је преостало седам корпи, јер су то биле духовније и савршеније ствари које нису могли да “поједу” (то јест, разумеју). Онога што је преостало било је толико да стане у седам корпи, то јест онолико колико само Свети Дух зна, “јер Дух све испитује и дубине Божје”. [11]
 
39. И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у крајеве Магдалске.
 
Исус одлази због тога што је ово чудо са хлебовима, више од свих других чуда привукло велики број људи да крену за Њим, тако да су неки чак хтели да Га прогласе за цара, како то каже Јован.[12] Зато Он одлази на друго место да би на тај начин избегао подозрење тиранина Ирода
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Реч је о усменом предању за које се веровало да садржи прописе и учења које је Мојсеј усмено оставио и која су била поштована као и писани Закон.
  2. Овај обичај није био установљен Законом, већ се јавио у усменом предању Јевреји су се толико строго придржавали овога обичаја да по једној јеврејској причи извесни рабин Акиба, будући затворен у торњу с тако малим залихама воде да је имао тек толико да се одржава у животу, радије био спреман да умре од жеђи него да једе неумивених руку.
  3. Уп. 2. Мојс. 20:12; 21:16
  4. Ис. 29:13
  5. Манихејска јерес настала је у 2. веку после Христа и заступала је дуалистичко учење. По учењу манихејаца Бог Старог Завета није Бог Новог Завета и, према томе, старозаветне заповести нису за њих имале никакву вредност јер долазе од “злог” бога. По учењу Цркве, старозаветне заповести дао је сам Бог и Отац Господа Исуса Христа заједно са својим Сином и Духом Светим, али само као предобразац будућих заповести чији ће нам пуни смисао открити оваплоћени Син Божји.
  6. “Велико је зло бити слеп”, каже Златоуст, “но при слепоћи немати руковођу и заузимати дужност вођа – двојаки је или чак тројаки злочин, јер ако је погубно при слепоћи немати вођа, далеко је погубније узимати водити друге.” (Ibid. ad. loc).
  7. Мт. 10:5
  8. Мк. 7:24
  9. Св. Теофилакт мисли на храброст, мудрост, целомудреност и праведност.
  10. Ис. 40:6; Пс. 103:15
  11. 1.Кор. 6:15
  12. Очигледно да су Јевреји у очекивању Месије као земаљског цара и ослободитеља Израиља од римске тираније поверовали да се Исус ради тога појавио међу њима, па су одмах хтели да Га прогласе за цара. Ипак, Господ ниједном речју не спомиње потребу ослобођења од римске окупације. Напротив, Он позива народ на обраћење срца и борбу против тираније греха. Оваквим ставом су посебно били разочарани зилоти који су очекивали да ће Исус позвати народ на устанак.

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim