НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава двадесет и осма
 
Васкрсење Христово, јављање мироносицама и ученицима,
Синедрион поткупљује стражу,
Васкрсли Господ шаље Апостоле да проповедају и крштавају по свету
 
1-8. А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бије-ло као снијег. А у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. И анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ. И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Бто казах вам. И изишавши брзо из гроба са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим.
 
„А пошто мину субота“ значи исто што и код Луке: „рано ујутро“, или код Марка: „врло рано, око изласка сунца“.[1] Под сунцем овде треба разумети „јутарње сунчеве зраке“, јер у осми час ноћи почиње нови дан и то се већ сматра јутром. Ово се, дакле, десило „пошто мину субота“ и почињаше недеља, коју еванђелист назива „првим даном суботе“. Пошто су „суботом“ називали целу седмицу дана, тако је недеља „први дан суботе“, то јест први дан недеље (како ми данас кажемо). За првим даном следе други, трећи, четврти и пети дан. Када је Господ васкрсао, камен је још лежао на гробу. После Васкрсења Господњег долази анђео како би одвалио[2] гробни камен и пустио жене да уђу у гроб. Земља се затресла да би се пробудили стражари и разумели шта се догодило. Господ је васкрсао трећег дана. Како се рачунају ова три дана? Шестога часа, у петак, био је распет. Од тада до деветог часа наступила је тама, што схва-там као „ноћ“.[3] Онда је опет после деветог часа наступила светлост, што значи „дан“. Ето, дакле, једнога дана и ноћи. Затим, ноћ уочи суботе заједно са суботњим даном, чине други дан и ноћ. И коначно, имамо суботњу ноћ и јутро недеље, за које Матеј каже: „На освитку првог дана недеље“, пошто се од јутра рачуна цели дан. Ето, три дана и ноћи. Међутим, ово можемо израчунати и на други начин. У петак је Господ предао Свој дух; то је први дан. У суботу је био у гробу; то је други дан. У ноћи уочи недеље је васкрсао; недеља се ипак сматра трећим даном, иако је тек почела. Ето, видиш, три дана. Тако је и са упокојенима, јер ако неко умре у десети час дана (око 4 сата поподне), а други првог часа истог дана (у 7 сати ујутро) кажемо да су обојица умрли истог дана. Рећи ћу ти и друго објашњење како се рачунају три дана и три ноћи. Послушај, дакле. У четвртак вече Господ је вечерао и рекао својим ученицима: „Узмите, једите Тело Моје“. Будући да је Он имао власт да положи своју душу, јасно је да је од тога тренутка дао Себе на заклање, пошто је поделио Своје Тело ученицима. Нико, дакле, не може да једе месо ако оно претходно није заклано. Зато, рачунај три дана: у четвртак вече дао им је Своје Тело. Та ноћ и дан петка до шестог часа, чине први дан и ноћ. Затим, од шестог часа до деветог часа била је тама, а од деветог часа била је светлост све до вечери; ето и другог дана и ноћи. И напослетку, имамо ноћ после петка и суботњи дан, дакле, трећи дан и ноћ. Након што је прошла субота, Господ је васкрсао. То су цела три дана и ноћи. Матеј каже да је анђео седео на камену, док Марко говори да је анђео седео у гробу, с десне стране, пошто је претходно одвалио камен. Да ли они противрече један другом? Ни најмање. Изгледа да се анђео најпре јавио седећи на камену, а када су жене ушле у гроб, он је ишао пред њима и опет се јавио унутра у гробу седећи с десне стране. Женама је рекао: „Не бојте се“, то јест: „Стражари имају разлога да се боје, а ви, жене, ученице Господње, не бојте се.“ Пошто их је охрабрио, благовестио им је Васкрсење. Било је, дакле, потребно прво одагнати страх, а тек потом донети благе вести. Он се не стиди да Господа назива „Распетим“, јер се крстом хва-ли као победним трофејем од кога су нам дошла сва добра.
 
9-10. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се; идите и јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.
 
Исус каже женама „Радујте се!“ Будући да је женски род био осуђен на тугу, Господ је Својим Васкрсењем женском роду донео радост и благословио га. Зато су се оне с крајњим поштовањем и страхом ухватиле за Његове ноге, не усуђујући се у своме благочешћу додирнути другог дела Његовог тела осим Његових удова. Неки кажу да су се оне намерно ухватиле за Његове ноге, како би сазнале да ли је заиста васкрснуо и да није привиђење или дух, јер су посумњале да је то дух. Ове две Марије су се, дакле, ухватиле за Његове ноге, док је, по Јовану, Марија Магдалина покушала да Га додирне у жељи да заувек остане с Њим као и пре, али јој то није било допуштено.[4] Можда јој није било дозвољено да додирне Исуса, како каже Јован, зато што је била сувише знатижељна. Будући да је већ додирнула Његове ноге, како каже Матеј, каква је била потреба да Га опет додирује? Зато је због своје сувишне знатижеље и задржана на одстојању.
 
11-15. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце учинише као што бише научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас.
 
Стража је о свему известила (првосвештенике): да се десио земљотрес, да се камен изненада одвалио и да су они престрашени обамрли. Међутим, Јевреје нису посрамила ни чуда при Страдању Господњем, а камоли чудесни догађаји на гробу о којим су им посведочили војници. Уместо тога, заразили су војнике својом властитом страшћу среброљубља, наговарајући их да кажу оно што је крајње нечастиво и безумно – да је Господ украден. Како су, о безумници, могли да Га украду ученици који су се у страху били затворили, и уопште се нису усуђивали да изађу напоље? Како би, да су Га украли, касније пострадали за Њега, проповедајући да је васкрсао и због лажи били исечени на комаде.
 
16-20. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус, рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све нараоде крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповједио; и ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин!
 
Према Јовану, Исуса су прво видели Његови ученици истога дана Васкрсења, када су врата била затворена, а потом осам дана касније када је и Тома поверовао. Међутим, када је требало да се с њима нађе у Галилеји, они се још сви нису били сакупили, па се показао само оној седморици рибара на Тиверијадском мору. Тако су се дога-ђаји које је описао Матеј десили касније, док су им претходила збивања из Јовановог Еванђеља. У току четрдесет дана Исус се много пута јављао ученицима, долазећи и одлазећи, али није боравио стално с њима. Господу се поклонило једанаест врхо-вних ученика, заједно са свим осталим који су ишли за Њим „али неки посумњаше“. Ово се може разумети можда на следећи начин: једанаест ученика су отишли у Галилеју и једанаест Му се поклонило. „Али неки“ од седамдесеторице, вероватно су посу-мњали у Њега. Касније су се, међутим, и они уверили.
Неки опет ово разумеју на други начин: Матеј је пропустио да каже ко су били ти који су посумњали, али Јован је споменуо оно што је Матеј изоставио, и казао да је то био Тома.[5] Можда су и сви посумњали, као што каже Лука.[6] Зато ово мораш разумети тако да су Му се поклонили тек онда када су дошли у Галилеју. Али, они ученици који су Му се поклонили у Галилеји претходно су посумњали у Јерусалиму, како каже Лука. Исус им је рекао: „Даде Ми се свака власт на небу и на земљи.“ То значи: „Као Бог и Творац увек сам имао власт над свим“, јер „Све Теби служи“, како каже Давид Богу.[7] „Али још нисам имао добровољног потчињења. Сада ћу и то имати. Све ће Ми се потчинити, јер сам крстом победио онога који има власт смрти.“ Потчињење је двојако: једно је невољно, када сви служимо Богу по невољи, као демони. Друго је вољно, као што се види код Павла који је добровољно постао слуга Божји. Раније је изгледало да је Спаситељ имао власт над свим само половично, то јест, имао је само невољно потчињење свих.
Али, после крста, када је богопознање постало свима доступно и када су се сви добровољно потчинили, Христос је могао да каже: „Сада сам примио сваку власт. Раније је моја власт била делимична, док су ми служили невољно, пошто сам Творац. А сада, када ми људи служе са познањем, дата Ми је свака и потпуна власт.“ Од кога Му је дата? Од Њега Самог и Његовог смирења. Да се Он није смирио и крстом победио непријатеља, не би нас спасао. Зато речи: „Даде Ми се власт“, разуми на следећи начин: „Својим властитим подвизима и трудовима спасао Сам људе и они су постали Мој удео, изабрани народ.“ Господ на земљи има власт зато што Га је сва земља познала, а на небу зато што се награда оних који верују у Њега и њихово обиталиште налази на небесима. С друге стране, раније осуђена људска природа сада је ипостасно сједињена са Богом Логосом, и седи на небу примајући поклоњење анђела. Зато Он с правом каже: ,Даде Ми се свака власт на небу.“
Дакле, људска природа која је раније била у ропском служењу сада у Христу влада свима. Укратко речено, Христове речи: „Даде ми се свака власт“, можеш разумети на два начина: прво да сам Бог Логос говори: ,Дата Ми је свака власт, јер они који су Ми раније служили невољном потчињењем, сада Ме добровољно признају за Бога“; и друго, да Он говори у име Своје људске природе: „Ја, природа, која сам раније била осуђена, сада сам постала бог по несливеном сједињењу са Сином Божјим,[8] и зато сам примила власт над свим, да ми се клањају анђели на небесима и прослављају ме по свим крајевима земље.“
Због тога Господ више не шаље ученике само Јеврејима, већ будући да је примио власт над свима, и осветио у Себи сву људску природу, с правом их шаље свим народима, заповедајући ученицима да их крсте у име Оца, и Сина и Светога Духа. Нека се посраме Арије и Савелије;[9] Арије зато што Христос није рекао крштавајте „у имена“, већ „у име“, јер је име Тројице једно, Божанство, и Тројица су један Бог, а Савелије, зато што Господ говори о Три Лица, а не, као што тај човек празнослови, о једном лицу које има три имена и понекад се зове Отац, понекад Син, а понекад Свети Дух. Три Лица, дакле, имају једно Име,а то је Бог. Пошто није довољно бити само крштен, него се морамо трудити у добру и после крштења, Господ каже: „Учећи их да држе све што Сам вам заповедио; не само две или три већ све Моје заповести.“ Задрхтимо браћо, видећи да ако нам и једна ствар недостаје нисмо савршене слуге Христове, јер се од нас тражи да држимо све заповести.
Погледај како Господње речи обухватају два основна начела хришћанства: богословље и делатну врлину. Када је рекао да је потребно да крштавамо у име Тројице, предао нам је богословље. Рекавши, опет, да је такође потребно да учимо људе да држе заповести, показао нам је пут делатне врлине.
Упућујући их међу незнабошце где ће се суочити са смрћу и опасношћу, Он их храбри говорећи: „Не бојте се јер Ја ћу бити с вама до свршетка века.“ Видиш, како им спомиње свршетак века да би у њима побудио презрење према опасностима. „Не будите малодушни“, говори им, „свему ће доћи крај, и бригама и радостима овога света. Немојте да посустајете пред невољама, јер ће оне проћи, али не дајте да вас заведу ни добра овога света, јер ће и она проћи.“ Он није само апостолима обећао да ће бити с њима, већ свим својим ученицима. Свакако да апостоли неће живети до краја света. Он обећава чак и нама, као и онима после нас, не да ће бити с нама само до краја и да ће после краја одступити од нас – не било тога! Управо од тада ће Он бити с нама на један јаснији и очевиднији начин, јер реч „до“, где год се јавља у Светом Писму, не искључује оно што ће се после десити.
Благодарећи, дакле, Господу који је овде с нама и даје нам свако добро и који ће на савршенији начин са нама пребивати по свршетку века, приведимо крају наше Тумачење, јер Њему приличи свако благодарење, слава и част у векове векова.
Амин!
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Лк. 24:1; Мк. 16:2
  2. Употребљена је баш ова реч јер су гробови у Палестини обично били у удубљењу и на њихов отвор докотрљаван је низ камени жлеб тежак камен како би се гроб затворио и запечатио. На тај начин су тела чувана од звери и грабљивица. Археолошка испитивања су показала да је за један просечан гроб било потребно неколико јачих људи да одвале камен с гроба. У еванђелском тексту се каже да је камен био велики. То значи да би жене једино уз помоћ неколицине римских војника успеле да одгурну камен од гроба.
  3. Господ је дакле, разапет „у шести час“ – тј. у 12 сати у подне, а тама је трајала све до „деветог часа“ тј. 3 сата поподне.
  4. Јн. 20:17
  5. Јн. 20:24-25
  6. Лк.24:41
  7. Пс. 119:91
  8. То јест, у несливеном сједињењу са божанском природом Бога Логоса.
  9. Јеретик Арије је погрешно учио да Исус Христос није једносуштан Оцу и Духу Светоме и његово учење је осуђено као јерес на Првом Васељенском сабору у Никеји, 325. године. Јеретичко учење Савелијево је осуђено на црквеним саборима у Александрији 261. и у Риму 262. године.

4 коментар(а)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *