ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава четврта
 
Кушање Христа у пустињи, почетак проповеди у Галилеји,
позив првих Апостола, прва чудеса
 
1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу.
 
Да би нас научио да после крштења још више треба да очекујемо искушења, Дух Свети одводи Исуса у пустињу, јер (Господ) ништа није чинио без Духа. А у пустињу[1] Га одводи желећи да нам покаже како нас ђаво искушава онда када види да смо сами и немамо никога да нам помогне. Зато не смемо да живимо без савета, уздајући се у себе.
 
Да га ђаво куша.
 
Ђаво се назива “клеветником” зато што је Бога оклеветао пред Адамом када му је рекао: “Бог вам завиди.” Чак и сада, ђаво пред нама клевеће врлину.
 
2. И постивши. Постио је како би нам показао да је пост[2] јако оружје против искушења, као што је стомакоуга ђање почетак сваког греха.
 
Дана четрдесет и ноћи четрдесет.
 
Постио је онолико колико су постили Мојсеј и Илија,[3] јер да је постио дуже од њих, онда би Његово оваплоћење изгледало привидно.
 
Напосљетку огладње.
 
Огладнео је онда када је то сам допустио Својој (људској) природи, како би дао прилику ђаволу да Га искуша глађу, и Својим га трпљењем савладао и поразио, те нама даровао победу.
 
3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово постану хљебови.
 
Нечастиви је чуо глас с неба (“Ово је Син Мој…”), а потом је видео да је Господ огладнео, па се збунио, чудећи се како Син Божји може да огладни. Зато Га и куша да би то сазнао. Ласка Му говорећи: “Ако си Син Божји…”, желећи да Га превари. Али питаш се: “Какав је то грех претворити камење у хлебове?” Онда знај: (по)слушати ђавола ма у чему – грех је. Уосталом, видиш да он није рекао: “Реци да овај камен постане хлеб”, већ каже “ово камење”, желећи тако да наведе Христа у неумереност, јер је гладноме и један хлеб сасвим довољан. Зато га Христос није (по)слушао.
 
4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.
 
Ово сведочанство је узето из Старог Завета, јер су то речи Мојсејеве. Јевреји су се такође хранили маном, која није била прави хлеб, већ је, по речи Божјој, задовољавала све потребе Јевреја и постајала она храна коју су људи желели да једу. Када би Јеврејин, наиме, пожелео рибу, јаје, или сир, мана је у устима добијала укус те хране.
 
5-6. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма. Па му рече: Ако си Син Божји, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.
 
Говорећи му: “Ако си Син Божји…”, ђаво као да хоће да каже: “Не верујем гласу с неба, али ако си Ти заиста Син Божји, покажи ми то.” “Али, јадниче, ако Он и јесте Син Божји, зар да се баци са Храма по твојој речи? Твојој суровости је својствено да баца у провалију оне који су опседнути, а Божје је да их спасава.” Речи: “узеће те на руке…” не односе се на Христа, већ на свете којима је потребна помоћ анђела.[4]
Христу, као Богу, није потребна таква помоћ.
 
7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега. [5]
 
Христос мирно одгони ђавола и тако нас учи да демоне треба побеђивати кротошћу.
 
8-9. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу и показа му сва царства овога свијета и славу њихову. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.
 
Неки мисле да је “гора врло висока” – страст среброљубља којом је непријатељ желео да победи Исуса. Али, они нису у праву. Господ није примао помисли, далеко било, већ Му се ђаво отворено јавио, и на гори Му у видљивом облику, пред очима, представио сва царства овога света рекавши: “Све ово даћу теби…” У својој гордости ђаво сматра свет својим поседом. Ово и данас ђаво говори похлепним људима, па ће они који му се поклоне заиста имати у својој власти свет.
 
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано,[6] јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!
 
Господ се разгневио на њега, видевши да он присваја оно што је Божје и говори: “Све ово даћу теби…”, као да је то његово. Видиш каква је корист од Светог Писма, јер је њиме Господ затворио уста непријатељу.
 
11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху му.
 
Господ је победио три искушења: стомакоугађање, славољубље и среброљубље,[7] то јест љубав према богатству, јер су то главне страсти. Победивши њих, далеко је лакше савладати и остале. Зато Лука и каже: “Кад сврши ђаво све кушање…”,[8] мада је Господ победио само главна искушења. Анђели Му служе како би се показало да ће они и нама слу-жити када победимо (страсти), јер Христос све чини и показује ради нас, пошто Њему, као Богу, анђели увек служе.
 
12-13. А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. И оставивши Назарет дође и настани се у Капернауму при-морскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим.
 
Исус одлази како би нас научио да се (непотребно) не излажемо опасностима. А одлази у Галилеју,[9] земљу “палих”, јер су незнабошци, који су тамо живели, пали у грех. Настањује се у Капернауму, који у преводу значи “дом утехе” јер је Христос сишао с неба да би од незнабожачких народа начинио дом Духа Утешитеља – (Цркву). Завулон значи “ноћни”, а Нефталим “ширина”. Тако је и живот незнабожаца био мрачан и широк, јер нису ишли уским путем, него путем који води у пропаст.
 
14-16. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија.
 
“Светлост велика” је Еванђеље. И (старозаветни) Закон је такође био светлост, али мала. “Сена смрти” је грех, јер је грех слика и прилика смрти. Као што смрт обузима тело, тако и грех обузима душу. Светлост нам је засијала, не зато што смо је тражили, већ нам се она сама јавила као да нас је прогонила.
 
17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити.
 
Исус је почео да проповеда онда када је Јован затворен у тамницу, јер је чекао да Јован први посведочи о Њему и да Му припреми пут којим је имао ићи, онако како то слуге чине за своје господаре. Будући једнак Оцу, Господ је такође имао свога пророка, Јована, као што је Његов Отац и Бог имао пророке пре Јована, иако су сви они, у ствари, били заједнички пророци и Оца и Сина.
 
Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
 
Царство небеско је сам Христос, али исто тако и врлински живот. Када неко живи као анђео на земљи, зар тада није небески човек? Зато је Царство небеско у свакоме од нас када живимо као анђели.
 
18-19. А идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им.
 
Ова двојица су били Јованови ученици, и док је Јован још био у животу, долазили су Христу.[10] Али, када су видели да је Јован затворен, опет су се вратили риболову. Тада дође Господ да их улови, говорећи им:
 
19-20. Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
 
Погледај послушне људе – одмах су пошли за Њим. Из овога се јасно види да је то био други позив. Господ их је поучио првом приликом и после тога су Га оставили. Када су Га опет видели одмах су кренули за Њим.
 
21. И отишавши одатле, видје друга два брата, Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим.
 
Велика је врлина када се деца брину о својим родитељима у њиховој старости и када се хране од свог поштеног труда.
 
Гдје крпе мреже своје, и позва их.
 
Били су сиромашни и пошто нису могли да купе нове мреже, крпили су старе.
 
22. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.
 
Изгледа да Зеведеј није поверовао и зато су га оставили. Видиш ли, дакле, када деца треба да оставе своје родитеље? Онда када их они ометају у врлини и богопоштовању. Видевши прву двојицу како одлазе за Христом, и Јаков и Јован су се угледали на њих и кренули за Господом.
 
23. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству.
 
Исус је улазио у јеврејске синагоге[11] да би показао да се не противи Закону.
 
И исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
 
Он почиње са знаковима и чудесима како би (лакше) поверовали ономе чему их учи. Под “болешћу” подразумева хронично обољење, а под “немоћи” привремену слабост тела.
 
24. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и богаље, и исцијели их.
 
Христос није тражио веру ни од једног болесника који Му је доведен, јер је и сама чињеница да су доношени из далека била довољан знак њихове вере. “Месечарима” Матеј назива оне који су били опседнути од демона. Ђаво је, наиме, желео да посеје у човеку сумњу да небеска тела проузрокују зло, тако да су демони чекали на пун месец и онда нападали људе. То су чинили да би људи за узрок своје болести сматрали месец и тако оклеветали Божју творевину. У ову заблуду су веровали и манихејци.
 
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља,[12] и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. По предању Господ је кушан на тзв. Гори кушања, на месту пустом и безводном с којег се као на длану види цела плодна јерихонска оаза и долина Јордана у позадини.
  2. Реч “Пост” означава неједење, добровољно уздржавање од хране.
  3. 2.Мојс. 34:28 и 3.Цар. 19:8
  4. Пс. 91:11-12
  5. 5.Мојс. 6:16
  6. Сатана је јеверјски назив за ђавола, а иначе, значи противник, непријатељ.
  7. Господ Христос је, по учењу Светих Отаца, као Нови Адам победио главна три искушења којима су подлегли прародитељи (1 Мој. 3, 6: “А жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.”) Сластољубље (тј. стомакоугађање) победио је тако што није претворио камење у хлебове, иако је био гладан; славољубље, тако што није скочио са крила Храма да би Га народ прославио и среброљубље, тиме што није прихватио понуду ђавола који Му је понудио сва царства овога света. Поред тога, Господ је Својим подвигом на Гори кушања показао како се могу излечити све три душевне силе: умна, бдењем и молитвом; страсна, противљењем ђаволу и вољна, постом и уздржањем (уп. Калист Ангеликудис, Добротољубље т. 5, со1. 36.).
  8. Лк. 4:13
  9. Галилеја је област у северној Палестини. На северу граничи се са Сиријом, на западу са Сидоном, Тиром, Птолемаидом и кармилским ртом, на југу са Самаријом, а са источне стране је омеђује Јордан. Дели се на Горњу и Доњу Галилеју. Галилеја је позната под именом “Галилеја незнабожачка” (Ис. 9:1), јер су незнабошци, дакле становништво нејеврејског порекла, чинили већину њеног становништва.
  10. Јован 1:35-42
  11. Реч “синагога” (зборница) потиче од речи окупљати, сабирати. Она у ужем смислу означава молитвену заједницу јеврејског народа. Синагогом се звало и место где су се Јевреји у једном граду или селу окупљали ради читања и тумачења Светог Писма, као и ради молитве. За разлику од синагога, где је народ непосредно учествовао у молитви и читању светих списа, храмовно богослужење било је искључива привилегија свештенства које је једино имало приступ унутар јерусалимског Храма (народ се окупљао по тремовима и двориштима ради приношења жртава, молитве и поучења). Зато су синагоге, које су у Исусово време биле бројне, постале центри не само духовног већ и друштвеног живота Јевреја. Оне су такође имале функцију судова и школа.
  12. Десет градова, грчки: Декаполис, налазили су се са оне стране Јордана, североисточно од Палестине. Већим делом су их насељавали Грци и Сирци. Ови су градови сачињавали савез, били су под непосредном управом Римљана и уживали су нарочите привилегије.

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim