НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава шеста
 
Наставак Беседе на Гори: о милостињи, о молитви Оче наш, о праштању, посту, истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца Небеског
 
1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
 
Пошто их је довео до љубави као највеће врлине, Господ сада говори о сујети која се прикрада добрим делима. Погледај шта каже: „Пазите“; као да говори о некој страшној звери и упозорава те да пазиш да те она не растргне. Ако дајеш милостињу „пред људима“, и то не радиш да би те они видели, нећеш бити осуђен. Али, ако то чиниш ради сујете, бићеш осуђен чак и ако подаш милостињу тајно у својој соби, јер Бог кажњава или награђује нашу намеру.
 
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале.
 
Лицемери нису имали трубе, већ овде Господ исмева њихову намеру, пошто су они желели да раструбе (пред људима) своје милосрђе. „Лицемери“ су они који настоје да се представе другачијим него што заправо јесу. Тако се они показују као милостиви, иако нису такви.
 
Заиста вам кажем: Примили су плату своју:
 
Сва ће им плата бити похвала коју су примили од људи.
 
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја.
 
Желећи да нагласи своје речи, Господ каже: „Ако је могуће, сакриј и од самог себе да си дао милостињу.“ У другом смислу, „левица“ означава сујету, а „десница“ милостињу. Дакле, „да не зна сујета за твоју милостињу“.
 
4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
Када? Када све буде откривено и јавно, и тада ћеш још више бити прослављен.
 
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их видељуди. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
 
Лицемерима назива и оне људе који мисле да служе Богу, а у ствари служе људима. Од њих ће зато и примити своју плату.
 
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
„Шта, дакле; зар не треба да се молим у цркви?“ И те како треба, али са исправним настројењем срца, а не ради показивања. Не смета молитви место, већ начин и намера с којом се молимо. Много је и оних који се тајно моле да би угодили људима. [1]
 
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци. „Празнословити“ значи тражити у молитви светске ствари, као што су слава, богатство или победа. Ова реч[2] (на грчком језику означава неразговетан, дечији говор. Зато пази да не празнословиш (у молитви).
 
Јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. Нису нам потребне дуге молитве већ краће и учесталије. Боље је изговорити мање речи, али зато бити истрајнији у молитви.
 
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега. Циљ молитве није да научимо Бога шта нам је потребно, већ да одвојимо свој ум од житејских ствари и да добијемо духовне користи од разговора с Богом.
 
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си иа небесима.
 
Једно је завет, а друго молитва. Завет је обећање које дајемо Богу, на пример, када се заветујемо да ћемо се уздржавати од вина или нечег другог. Молитва је, међутим, тражење неког добра од Господа. Када каже: „Оче“, Христос ти показује каквог си се блага удостојио, поставши син Божји (по благодати). А када каже: „на небесима“ показује ти отаџбину твоју и очински дом. Ако хоћеш да Бога имаш за Оца, онда гледај у небо, а не у земљу. Не говори „Оче мој“, него „Оче наш“, јер си дужан да на све људе гледаш као на своју браћу, децу једног Оца (небеског).
 
Да се свети Име Твоје:
 
Ово значи: учини нас светим да би се и Ти прослављао кроз нас. Јер, као што се Бог хули преко мене, тако нека се кроз мeне и „свети“, то јест, нека се слави као Свет.
 
10. Да дође царство твоје, то јест, други долазак (Господњи).
 
Само онај који има чисту савест моли се да дође Васкрсење и суд.
 
Да буде воља твоја и на земљи као на небу.
 
„Научи нас да вршимо вољу Твоју као што је врше анђели на небу.“
 
11. Хљеб наш насушни дај нам данас.
 
Каже: „насушни“,то јест, хлеб који нам је потребан за одржање живота и телесног здравља. Овим нас учи да одбацимо сваку бригу за сутра. „Хлеб насушни“ је такође Тело Христово, па се зато молимо да се њиме причешћујемо без осуде.
 
12. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим.
 
Пошто грешимо и после крштења, молимо се Богу да нам опрости, и то да нам опрости као што и ми опраштамо „дужницима својим“. Ако будемо злопамтили, Господ нам неће опростити, јер Он гледа на нас, и како ми чинимо другима, тако ће и Он учинити нама.
 
13. И не уведи нас у искушење.
 
Ми људи смо слаби и зато не треба да трчимо у искушења. Ако смо већ пали, треба да се молимо да нас искушење потпуно не савлада. За онога кога је искушење победило и савладало кажемо да је пао у „јаму искушења“. То се не односи на онога који је пао, али је ипак успео да победи искушење.
 
Но избави нас од злога:
 
Није рекао од злих људи, јер нам зло не чине људи, већ ђаво.
 
Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин. [3]
 
Господ нас храбри, јер ако је наш Отац Цар, силан и славан, тада ћемо сигурно победити злога и напослетку бити прослављени.
 
14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
 
Опет нас учи да не памтимо зло. Подсећа нас на Оца, како би се постидели Њега, јер смо деца таквога Оца, а понашамо се као дивље звери.
 
15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша: Ништа толико не мрзи кротки Господ као немилосрђе.
 
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
 
„Натмурити лице“ значи побледети у лицу, како оно не би изгледало онакво какво јесте, већ суморно и мрачно.
 
17-18. А ти када постиш, намажи главу своју,[4] и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
Некада су се људи у знак радости мазали уљем после купања. Тако и ти чини и буди радостан када постиш. „Уље“ још означава милосрђе, а наша „глава“ је Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а „лице“, то јест, чула, омивати сузама покајања. [5]
 
19-21. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
 
Пошто је изобличио болест сујете, сада говори о нестицању, јер људи управо због сујете скупљају више него што им је потребно. Показује нам да су земаљска блага бескорисна, јер одећу и храну кваре мољац и рђа, док злато и сребро краду лопови. А онда, да Му нико не би приговорио како не бивају сви људи покрадени од лопова, Господ каже: „Па чак и да се ништа од тога не догоди, само то што сте заробљени бригом о богатству, велика је мука.“ Зато им каже:
 
Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
 
22-23. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби, тама, колика је тек тама!
 
То значи ако оптеретиш свој ум бригом о пролазним стварима угасићеш светиљку и помрачити своју душу. Као што здраво око просветљује тело, а кварно и болесно га помрачује, тако и бриге (овога света) ослепљују ум. А када се ум помрачи, помрачује се и цела душа, а с њом још више и тело.
 
24. Нико не може два господара служити.
 
Двојицом господара назива оне који дају међусобно противне заповести. Такви су господари Бог и мамон.[6] Ми од ђавола правимо свога господара, као што од свога стомака правимо себи бога, иако је у ствари Господ наш једини и истинити Бог и господар, док је мамон неправда.
 
Јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону:
 
Видиш ли да је немогуће богатом и неправедном човеку да служи Богу, јер га његово користољубље удаљује од Бога?
 
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим у шта ћете се одјенути.
 
Зашто нам ово говори? Зато, што брига о пролазним стварима удаљује човека од Бога. Душа не може да једе јер је бестелесна, али Господ ово каже држећи се уобичајеног начина говора. Очигледно је да душа не може да борави у телу, ако се оно не храни. Господ нас не спречава да радимо, већ нам забрањује да се потпуно предамо својим бригама и тако занемаримо Бога. Треба обрађивати земљу, али и радити на својој души.
 
Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
 
Зар нам неће дати храну и одећу Господ, који нам је дао оно што је претежније од тога, створивши нам душу и тело.
 
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих.
 
Иако је могао да наведе пример Илије и Јована (Претече), Он спомиње птице, да би нас постидио, јер смо постали бесловеснији од њих. Господ их храни тако што им је дао природни нагон да сакупе храну.
 
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један!
 
Ово значи да иако се много бринеш, ништа не можеш учинити, ако то није по вољи Божјој. Зашто онда себе мучиш без разлога?
 
28-29. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
 
Господ нас посрамљује не само преко бесловесних птица већ и преко кринова који вену. Када је Бог тако украсио цвеће коме то није потребно, колико ће тек пре задовољити нашу потребу за одећом? Он нам показује да колико се год ми бринули, никада се нећемо тако лепо обући као кринови у пољу. Чак ни премудри и преславни Соломон, за све време свога царевања, никада се није тако обукао.
 
30. Па кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
 
Из овога можемо да научимо да се не треба бринути о спољашњој лепоти, јер то приличи пролазном цвећу. Зато су они који себе украшавају налик на траву. „Али, ви сте, каже, словесна створења којима је Бог саздао душу и тело.“ „Маловјерни“ су сви они који се брину (за пролазне ствари), јер када би имали савршену веру у Бога, не би се о томе толико бринули.
 
31-32. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту.
 
Не забрањује нам, дакле, да једемо, већ да говоримо: „Шта ћемо јести!“ Богати увече говоре: „Шта ћемо сутра јести?“ Видиш да забрањује преједање и неумереност.
 
32-33. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати.
 
Царство Божје је уживање (вечних) блага. Оно се стиче праведношћу. Ономе који тражи духовна блага, Господ, у својој великодушности, даје и телесна.
 
34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је свакоме дану зла свога;
 
То јест, невоље и муке своје. Доста ти је да се трудиш и мучиш за данас. Ако се још будеш бринуо за сутра, и стално себе оптерећивао телесним стварима када ћеш имати времена за Бога?
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Свети Оци често пишу о страсти човекоугодништва која подразумева чињење врлинских дела да би се допали људима и од њих добили похвалу или неку материјалну корист. (уп. Гал. 1:10)
  2. Реч означава брз и неартикулисан говори и често понављање, дакле, брбљање, празнословље. У религијама незнабожачких народа молитве су често биле декламоване брзо и неартикулисано.
  3. Постоји мишљење да су ове речи накнадно ушле у текст Еванђеља. Њих не налазимо у најранијим рукописима Вулгате. Биле су непознате Тертулијану, Кипријану, Оригену, Кирилу Јерусалимском, Јерониму, Августину, Григорију Ниском и другим оцима. Евтимије Зигабен је мишљења да су их додали тумачи или преписивачи, пошто их у црквеном богослужењу изговара свештеник након прочитане молитве Господње.
  4. Уп. Ис. 61:3
  5. Овде Господ показује да пост није само телесно уздржавање од хране и пића, већ истовремено подразумева труд у делима милосрђа , очишћење чула покајањем, као и одсуство сваког лицемерја и сујете.
  6. Реч арамејског порекла која означава богатство и похлепу. Реч је о персонификацији среброљубља.

2 коментар(а)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *