НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава двадесет и четврта
 
О разорењу Јерусалима, поновном Доласку Христа, свршетку вијека
и потреби будности
 
1-2. И изашавши Исус иђаше од храма, и приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма.[1] А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.
 
Својим изласком из Храма Господ је показао да напушта Јевреје. Као што је већ раније рекао „Оставља се кућа ваша празна“, тако је и учинио. Ученицима предсказује уништење Храма, јер су се они, размишљајући на земаљски начин, дивили лепоти грађевине, па су је зато показивали Христу говорећи: „Гле какав пре-красан дом Ти остављаш пуст.“ Господ их, међутим, ослобађа од привезаности за земаљске ствари и упућује ка небеском Јерусалиму говорећи: „Неће остати овде ни камен на камену.“ Ово је рекао сликовитим језиком како би указао на потпуно уништење Храма.
 
3. А када сјеђаше на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека?
 
Прилазе Му насамо с намером да Га запитају о ономе што је за њих било најважније. Питају га, дакле, две ствари: прво, када ће то бити, мислећи на разрушење Храма и пад Јерусалима, и друго, какав ће бити знак Његовог доласка?
 
4-5. И одговарајући Исус рече им. Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.
 
„Многи ће“, каже, „доћи и прогласити себе за Христа.“ Још је Доситеј Самарјанин говорио „Ја сам пророк кога је предсказао Мојсеј“,[2] док је Симон Самарјанин себе називао „великом силом Божјом.“ [3]
 
6-8. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора, и земљотреса по свијету.
 
Говори о ратовима који су водили Римљани око Јерусалима.[4] Али не каже да ће само бити ратова, већ и глади и помора, показујући да ће се Бог разгневити на Јевреје. Док се може рећи да ратови настају због непријатељства међу људима, глад и помори не долазе ни од ког другога до од Бога. Како апостоли не би помислили да ће крај света доћи пре него што проповеде Еванђеље, Христос им говори: „Не смућујте се, још није крај“, пошто уништење Јерусалима и крај света неће бити у исто време. Ипак каже да ће „народ устати на народ и царство на царство“ због несрећа које су имале задесити Јевреје и које ће бити почетак страдања. Као што породиља пролази кроз порођајне муке и у њима рађа, тако ће и овај садашњи век уз смутње и ратове породити будући. [5]
 
9-13. Тада ће вас предати на муке и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога. И тада ће се многи саблазнити, и издаће друг друга и омрзнуће један другога. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. Али ко до краја претрпи, тај ће се спасти.
 
Предсказује будуће невоље, како би тим речима унапред охрабрио своје ученике, пошто страх и пометњу обично изазива оно што је неочекивано. Он унапред умирује њихов страх предсказујући им будуће невоље које ће их задесити: мржњу, непријатељства, саблазни, лажне пророке који су претече Антихриста и који ће обманути многе и суновратити их у сваку врсту безакоња. Када се услед Антихристове обмане умноже безакоња, људи ће подивљати, да чак ни према својим најближим неће имати нимало љубави, већ ће једни друге предавати на смрт. Ко, дакле, све ово претрпи и храбро поднесе до краја не попустивши пред искушењем, спасиће се и показати као проверен борац.
 
14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свима народима. И тада ће доћи крај.
 
Нико вас неће зауставити на путу проповеди, будите храбри. Еванђеље ће бити проповедано свим народима за сведочанство, то јест, на прекор и осуду оних који нису поверовали, и тада ће доћи крај, не света, већ Јерусалима. Према томе, Еванђеље ће бити проповедано до пада Јерусалима. Зато и апостол Павле говори о Еванђељу „које је проповедано свој твари под небом“.[6] Да говори о крају Јерусалима, јасно је из онога што следи, јер каже:
 
15. Када дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме – ко чита да разумије.
 
„Гнусоба опустошења“[7] означава споменик освајачу града који је постављен на месту унутрашњег светилишта Храма. Каже се „опустошења“ јер је град похаран и опустошен, а „гнусоба“ јер су Јевреји, који су мрзели идолопоклонство, статуе и слике људи називали гнусобама.[8]
 
16-18. Тада који буду у Јудеји нега бјеже у горе; и који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје.
 
Желећи да нагласи да су те невоље неизбежне, Господ говори да треба бежати не окрећући се иза себе и не мислећи о имању, одећи или некој другој кућној ствари. Неки сматрају да је „гнусоба опустошења“ Антихрист који ће доћи у време опустошења света и уништења цркава, и сести у Храм. Они такође тумаче ове речи на следећи начин: „онај који је на крову“ јесте онај који је достигао врхунац врлина и који не треба да силази са те висине да би узео са собом оно што припада телу. Кућа душе је тело. Али, човек такође мора да напусти „поље“, то јест, оно што је земаљско, пошто је „поље“ (земаљски) живот, и да не носи са собом „хаљине“ – нашу стару злоћу коју смо свукли са себе.
 
19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане.
 
Труднице неће моћи да беже будући оптерећене бременом своје утробе. А дојиље, због сажаљења према својој деци, неће их моћи оставити, али ни понети са собом и заједно се спасти. Оне неће успети да избегну тадашњи гнев. Христос такође мисли и на то да ће мајке јести своју децу. Јосиф, наиме, говори о жени која је због глади услед опсаде Јерусалима скувала своје властито дете и појела га. [9]
 
20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу.
 
Ово је рекао Јеврејима у име апостола, јер ће у то време апостоли већ бити ван Јерусалима. Дакле, Јеврејима говори да се моле да бежање њихово не буде у зиму, јер због временских потешкоћа неће моћи побећи, али ни у суботу, када ће се по Закону одмарати и неће се усудити да беже.[10] Ове речи можеш разумети и на други начин: треба се, дакле, молити да наш „бег“ из овога живота, то јест крај живота, не буде у „суботу“, када не чинимо добра дела, нити у „зиму“, у време нерађања плодова (врлине), већ у спокоју душе и миру.
 
21-22. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада нити ће бити.[11] И ако се не би скратили они дани, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се они дани.
 
У то време (пада Јерусалима) дошло је до неподношљивог страдања. Римским војницима је наређено да никога не поштеде, али због оних од њих који ће поверовати или оних који су већ поверовали, Бог није дозволио да народ буде потпуно уништен,[12] већ је прекратио патње и рат. Да се рат којим случајем и даље наставио сви би у граду помрли од глади. Неки мисле да се ово односи на дане Антихриста, ипак, овде није реч о Антихристу, већ о паду Јерусалима. О Антихристу се говори после овога. Почуј дакле:
 
23-25. Тада ако вам ко рече: Бво овдје је Христос или ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће и изабране. Ето вам казах унапријед. [13]
 
Ученици су Исусу поставили два питања: о паду Јерусалима и о доласку Господњем. Пошто им је одговорио о паду Јерусалима, одавде почиње да говори о Свом доласку и крају света. Када каже: „Тада ако вам ко рече…“ не мисли на време одмах после пада Јерусалима, већ на дане када ће се десити оно што говори. Зато каже да ће се „тада“, то јест онда, када буде дошао Антихрист, појавити многи лажни христоси и лажни пророци, који ће демонским привиђењима заваравати очи оних који их буду гледали, како би неке од њих преварили. Ако не буду стражили над собом, чак и праведници ће бити преварени. „Али, ево“, каже, „вама сам унапред рекао. Немате изговора и можете се сачувати од преваре.“
 
26-28. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. Јер гдје је труп ондје ће се и орлови окупити.
 
„Ако“, каже, ,дођу варалице говорећи: Дошао је Христос, али се крије у пустињи или у некој кући, одајама или пак неким скривеним унутрашњим местима, немојте да вас преваре.“ Неће бити потребно да неко објави Христов долазак, јер ће Он бити свима видљив, као муња. Као што се муња изненада појави и сви је виде, тако ће и долазак Господњи видети сви људи на свету. Када опет дође, Он неће ићи од места до места, као приликом првог доласка на свет, већ ће се појавити у трен ока. Као што се око мртвог тела одмах окупљају орлови, тако ће се тамо где буде Христос окупити сви свети, који лете у висинама и који ће се узнети међу облаке као орлови. „Труп“ овде означава Христа који је легао за нас у гроб и умро, као што Симеон Богопримац каже: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу.“ [14]
 
29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.
 
После доласка Антихриста, који ће убрзо бити поражен, јер је Господ управо то хтео да нагласи речју „одмах“, „сунце ће се помрачити „, то јест, потамниће. Оно неће нестати, већ ће постати невидљиво, будући засењено светлошћу Христовог доласка. Тако ће бити и са звездама и месецом, јер каква је потреба за вештаственом светлошћу када ноћи више не буде и појави се „Сунце правде“- (Христос)? И силе небеске „ће се покренути“, то јест, биће задивљене и задрхтаће у ужасу гледајући промену твари и све људе од Адама до тадашњег дана како се спремају да дају одговор (за своја дела).
 
30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и сла-вом великом.
 
Тада ће се на небу појавити крст сјајнији од сунца за прекор Јеврејима. Када Господ дође, Он ће показати крст као најјачи доказ против Јевреја, као што ће каменовани по-казати камен којим је каменован. Крст назива „знаком“ као неки трофеј или царску инсигнију. Тада ће, дакле, сва племена земље јудејске проплакати због свога неверовања и сви они чији је ум оземљен, макар били и хришћани, проплакаће са њима. „Племенима на земљи“ могу се још назвати и они који су везани за земаљске ствари. Иако, дакле, Господ долази с крстом, такође долази „са силом и славом великом“.
 
31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра,[15] од краја до краја небеса.
 
Послаће анђеле да саберу свете и васкрсле из мртвих како би Га сусрели у облацима. Господ им заиста чини част, јер их зове преко анђела. Иако Павле каже да ће бити узнесени на облацима,[16] он не противречи овим речима, јер ће они бити узнесени на облацима тек када их анђели претходно саберу. Тада ће се зачути „глас трубни“ ради већег страха.
 
32-33. А од смокве научите поуку: Када се већ њене гране подмладе и олистају, знате да је близу љето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима.
 
„Када се“, каже, „све ово збуде, није још много остало до краја света и Мога доласка.“ ,Дето“ означава будући век и тишину после зимских олуја, али само за праведнике. Грешнике, заузврат, очекује мраз и још већа пометња. Зато, каже: „Када видите гране и листове на смоквином дрвету, очекујте лето. Исто тако, када видите оне знаке о којим сам вам говорио, сунце и месец промењене, очекујте Мој долазак.“
 
34-35. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
 
Овде не говори о „нараштају“ који је тада живео, већ о роду свих верника,[17] као да каже: „Неће нестати верних, док се све ово не збуде.“ Али, када чујете за глади и поморе немојте мислити да ће род верних услед ових недаћа изумрети, већ знајте да ће он преживети и никакво га зло неће савладати. Неки су разумели да се речи „све ово“ односе само на пад Јерусалима а не и на други долазак Господњи, па су их овако протумачили: „Неће проћи овај нараштај, дакле, нараштај вас апостола, док не види пропаст Јерусалима.“ Потврђујући оно што је речено, Господ каже да ће пре небо и земља, те чврсте и непокретне стихије нестати, него ли се Његове речи показати лажним.
 
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.
 
Овде учи ученике да не траже да сазнају оно што надилази људско знање. Када каже „ни анђели“, упозорава их да сада не траже познање онога што ни анђели не знају, док их речима: „до Отац Мој сам“, одвраћа и од онога што је више од тога. Да је рекао: „Знам, али не желим да вам кажем“, били би ожалошћени, као да их је презрео. Али, сада када каже: „Чак ни Син не зна, него само Мој Отац“, одвраћа их од даљих питања. Често се дешава да очеви нешто држе у рукама и када им то деца затраже они им не дају говорећи: „Немамо оно што тражите“ и тада деца престану да плачу. Тако чини и Господ желећи да успокоји апостоле који су хтели да сазнају о дану и часу Његовог доласка, па им каже: „Чак ни ја не знам, до Отац Мој сам.“ Да Он сам добро зна за тај дан и час, сасвим је јасно, јер све што има Отац, има и Син.[18] Пошто Отац зна за тај дан, то сигурно зна и Син. Ово се још јасније види из следећег: Како је могуће да Син не зна за дан Свог другог доласка када Му је познато оно што претходи томе дану (то јест знаци о којим је управо говорио)? Онај који другог уводи у предворије сигурно добро зна где су врата. Али, ова врата (знања) нама Христос није отворио због нашег добра, јер нам није на корист да знамо када ће доћи крај света, како се не бисмо оленили. Неизвесност тога часа чини нас бодријим.
 
37-39. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег. И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
 
Да би потврдио истинитост Својих речи помиње догађаје из времена Ноја.[19] Као што је тада било људи који су се ругали градњи ковчега, све док их није задесило страдање и све их погубило, тако се и сада неки ругају речима о крају света. Али, Христос каже да ће их изненада задесити погибија. Он показује да ће се у време када дође Антихрист, људи предавати уживањима и са охолошћу пировати по свадбама и весељима као што су то чинили дивови[20] у време Ноја.
 
40-41. Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други оставити. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити.
 
Тада, каже, када сви буду живели безбрижно, бавећи се својим домаћим пословима, „један“ дакле праведник, „ће се узети“, то јест, биће узнесен у ваздух у сретање Господу, док ће се „други“, грешник, оставити доле (на земљи). Чак и од оних који као слуге буду млели у млину, једни, који су достојни ће се узети, док ће се недостојни оставити. Из овога можемо још да научимо да ни слуге ни жене ништа не спречава на путу врлине. [21]
 
42-44. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.
 
Господ нам заповеда да стражимо и да будемо спремни, те да имамо врлинска дела унапред спремљена, да бисмо имали шта да дамо Господу када Он дође и затражи оно што буде хтео. Видиш како није рекао: „Не знам у који ће час доћи лопов“, већ: „Ви не знате…“. „Лоповом“ назива крај света и смрт сваког човека. Овде наговештава да ће Његов долазак бити ноћу. „Као што, дакле, лопов долази неприметно, такав ће бити и Мој долазак. Зато не будите немарни, већ стражите.“ Када бисмо знали када ће доћи наш крај, трудили бисмо се тога дана да што више благоугодимо Богу. Али сада, пошто, (тај час) не знамо, непрестано стражимо у врлинским делима.
 
45-47. Ко је, дакле, тај вјерни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на вријеме? Благо томе слузи кога господар његов дошавши нађе да чини тако. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.
 
Господ се пита ко је „верни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима“, желећи да покаже да је такав човек редак и да га је тешко наћи. Две ствари се траже од сваког домоуправитеља: вера и мудрост. Јер, ако је он веран и ништа не краде, али му недостаје мудрости и залудно троши имање, нема од њега никакве вајде. Ако је и мудар, али краде, никакве користи нема ни од таквога. Који се, дакле, тада нађе и веран и мудар обрешће оно што је веће од имања, мислим на Царство небеско. Светитељи ће бити наследници свега што припада Богу. „Веран и мудар слуга“ је такође сваки учитељ који у право време даје одговарајућу духовну храну својим ученицима. Такав је био Павле који их је час млеком појио, а час им говорио мудрост (хранећи их тврдом храном). Он је био верни слуга Господњи, иако је пре тога био хулитељ, али је био и мудар, јер му нису биле непознате мисли његових непријатеља. Зато, дакле, свако ко од Бога прими, било новац, моћ или власт, треба да оним што му је поверено верно и мудро управља, пошто ће за то Богу дати одговор.
 
48-51. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи; и почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама; доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час када не мисли, и расјећи ће га напола, и даће му удио са лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
 
Будући да је већ рекао да ће верни слуга бити награђен, сада говори како ће зли слуга бити кажњен. Ако, дакле, онај коме је поверен неки богомдани дар, презре суд који долази и каже: „Мој господар је задоцнио“, што значи да Бог не шаље брзу и изненадну казну, Господ ће га „расећи напола“. Ако такав човек незлобивост Божју искористи као прилику за своју злобу, и удари на своју браћу, саблажњавајући их и повређујући њихову савест, што се дешава када поданици виде своје претпостављене да злоупотребљавају оно што им је поверено, тада ће га Господ такође „расећи напола“, то јест, биће обнажен и лишен свог благодатног дара. Тада ће се јасно показати какав је човек био тај слуга и биће вргнут у таму. Раније је могао да обмањује друге својом спољашношћу, као што то чине многи архијереји које сматрају светим због чина који носе. Али, тада (на суду), од њих ће бити одузета благодат и биће кажњени као лицемери, који су се будући једно претварали да су друго.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Ирод Велики је почео са изградњом огромног Храма у Јерусалиму 19. год. пре Христа. Главна грађевина је завршена 9. год. пре Христа док су остале грађевине грађене све до 64. год. после Христа. Простор Храма је обухватао плато димензија 446 х 296 м, док је цели комплекс грађевина био је опасан великим каменим зидом. Унутар овога простора налазила су се огромна дворишта окружена високим тремовима, зборницама, свештеничким становима’ и другим помоћним објектима. При самом уласку у комплекс Храма налазило се тзв. ,двориште незнабожаца“ у које су могли улазити и они који нису били Јевреји. Унутрашњи део Храма, доступан само Јеврејима, делио се на три дворишта: „женско двориште“ у које су могле улазити жене Јеврејке, .двориште Израела“ отворено за приступ само мугакарцима и „свештеничко двориште“ које је окруживало саму грађевину Храма. Народ се окупљао по пространим тремовима Храма где су читане молитве, тумачена Писма и вођени разговори о вери. Храм се састојао из „Светиње“ и „Светиње над Светињама“. Био је тако величанствено урађен да је својом лепотом привлачио људе из целога света. Године 70. римски император Тит је са својом војском потпуно разорио и спалио Иродов Храм. Од њега је остао само један део подзиде који се данас назива „Зид плача“ и највеће је светилиште Јевреја.
  2. 5 Мојс. 18:18
  3. Симон Маг, уп. Д.Ап. 8:9 и даље
  4. Неки тумачи мисле да се ове речи односе на ратове који су вођени по целом свету. Године 38. дошло је до велике побуне Јевреја против прокуратора Флака у Александрији, док је отприлике у то време побијено око 50.000 побуњених Јевреја у граду Селевкији.
  5. У то време догодило се неколико катастрофа у којим су се испуниле Христове речи: 45. или 47. год. био је велики земљотрес на Криту, 51. год. у Риму, 53. у Апамеји и Фригији, 60. год. у Лаодикији. Историчари наводе да је много људи страдало од глади. Велика глад за времена императора Клаудија (Д. ап. 9, 28) однела је око 30.000 живота у Риму.
  6. Кол 1:23
  7. Дн 9, 27: „И на храму ће бити гнусоба опустошења. Постоји веровање да се ово Данилово пророштво испунило 165. год. пре Христа када је Антиох IV (Епифан), јелински владар Сирије, оскрнавио јеврејски Храм у Јерусалиму жртвовањем свиње на главном олтару. Ово жртвоприногаење за Јевреје нечисте животиње био је најгори могући облик профанације који се могао десити. Неки Сиети Оци сматрају да се ово пророштво из Матејевог и Марковог еванђеља испунило 70. год. пре Христа када је римска војска заузела Јерусалим и порушила Храм. Други, опет, мисле да се оно односи на лик „човека безакоња“ – Антихриста, који ће бити постављен на место Божје у Храму и коме ће се људи клањати (уп. 2 Сол. 2, 3-4). По том тумачењу ово ће бити знак крајњег богохулства и почетак краја света. Блажени Јероним говори да је Понтије Пилат био поставио у Храму ћесарову статуу, док је цар Адријан на месту некадашње Светиње поставио своју статуу, која је тамо стајала све до Јеронимовог времена. Историчар Јосиф Флавије пише о опустошењу које је предсказао Данило и које се десило када су Римљани опустошили Храм, (уп. Antiquitates X, 11, 7).
  8. 5 Мој. 7,25; 27,15; 32,16. Прављење „резаних ликова“ и „слика“ од онога „што је горе на небу или доле на земљи“ било је строго забрањено другом заповешћу Декалога (2 Мој. 20, 4-6). Ипак, Господ убрзо даје заповест Мојсеју да направи два херувима (анђела) од злата над Ковчегом завета у Светињи над Светињама (уп. 2 Мој. 25, 17-22; 1 Дн. 28, 18; Јев 9, 5). Ликови ових анђела били су извезени и на десет завеса шатора (2 Мој. 26, 1; 36, 8) као и на порфирној завеси светилишта (2 Мој. 26, 31; 2Дн 3, 14). У време цара Соломона направљена су и два кипа херувима од маслиновог дрвета обложеног златом. Сваки је био висок око 4, 6 метара са истим распоном крила (3 Цар. 6, 23-28; 8, 6-7; 2 Дн. 3, 10-13; 5, 7-8). Они су такође били смештени у Светињи над Светињама. Поред тога, Храм је изнутра био украшен изрезбареним ликовима херувима, дрвећа и цвећа (1 Цар. 6, 29-35; 7, 29, 36; 2 Дн. 3, 7). Да ли је у питању контрадикција? Очигледно да није, јер је циљ друге заповести био да спречи идолопоклонство у које су Јевреји лако западали, а не да потпуно забрани представљање ликова чији је циљ да подстакну побожност и молитву. Отуда се у Цркви користе иконе, које нису идоли, јер поклоњењем икони Господа или светитеља ми указујемо част и поштовање прволику (архетипу), дакле, ономе кога те иконе представљају, а не самој материји тј. дрвету и боји (Св. Јован Дамаскин, Ibid., гл. 89, стр 167; Св. Василије Велики, О Светом Духу, гл. 18; ЕПЕ, књ. 10, стр. 402.)
  9. Јосиф Флавије, „Јудејски рат“, књ. 6, глава 3, 4, Просвета, Београд 1967. година (уп. 5 Мојс. 28:53-57; Плач Јер. 2:20).
  10. Уп. 1 Мак. 2:32-37; 2 Мак. 5:25-26
  11. Уп. Јер. 30:7; 1 Мак. 9:27
  12. По тврдњама тадашњих историчара, више од милион Јевреја је страдало у опсади Јерусалима. У ропство је одведено око 97. 000
  13. Ове речи се, по Блаженом Јерониму , могу тројако протумачити: у вези са опсадом Јерусалима од стране Римљана, у вези са крајем света или у вези са борбом јеретика против Цркве.
  14. Лк.2:34
  15. Мисли се на четири стране света.
  16. 1 Сол. 4:17
  17. Тако мисли и Златоуст. Јероним је мишљења да „овај нараштај“ може да се односи на људски род, али и на јеврејски народ.
  18. Јн. 16:15
  19. 1 Мојс. 6:14; 9:29
  20. 1.Мојс. 6:1-7
  21. „Они који су на њиви, дакле, људи у овоме свету, јесу земљорадници, прости људи сиромашног порекла, они који су богати имањем, али не и славом. Једни су (од њих) праведни, а други неправедни. Праведни ће се узети, а неправедни ће се оставити у огњу. Оне које мељу (на жрвњевима) означавају жене, али делимично и људске душе које носе јарам ропства и које проводе живот у раслабљености. Има праведних, али и неправедних жена. Неки су људи раслабљени, али праведни, као Јов и Лазар. Други су неправедни, као Каин и Гијезије (4 Цар. 4: 12, 29, 31). Да би показао њихову слабост, каже: „Два ће бити на лежају“, и праведници ће се узети док ће се грешици оставити. Како ће се узети праведници, нека каже павле: „Ми живи… бићемо узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити“, (1 Сол. 4:17). Како ће бити остављени неправедници? „Сабраће (анђели) изабране своје од четири вјетра (Мт. 24, 31), и (непобожне) ће сажећи огњем неугасивим’, (Лк. 3,17). Немој мислити да ће у неугасивом огњу пакленоме горети дрва и да ће огањ потпаљивати неке слуге, као што то многи мисле, већ погледај на Содом и видећеш огањ без дрва. Сети се како се скаменила Лотова жена (1 Мој. 19, 26) и задрхти пред ужасом огња. Иако су били заједно, Лот, његова жена и две кћери, Лот и његове кћери нису изгорели, већ само жена (његова) није избегла дејство огња. Свакоме је, дакле, дато по његовом уделу, тако да ће се на Суду праведници узети као Лот, док ће се неправедници оставити као жена његова. Стражите…“ Ex collatione codd. Venet. S. Marci

4 коментар(а)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *