ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава осма
 
О исцељењу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других болесника,
о условима идења за Христом, стишавање буре на мору
и исцељење гадаринских бесомучника
 
1-2. И кад сиђе с горе, за њим пође много народа. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
 
Као разборит човек, губавац[1] се није попео на гору да не би прекинуо проповед. Али, када је Исус сишао с горе, он Му се поклонио. Губавац није рекао: “Ако замолиш Бога, исцелићеш ме”, већ је показао већу веру и рекао: ,Ако хоћеш.” Зато га је Христос и исцелио.
 
3-4. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
 
Дотакнувши се губавца, Христос је показао да не подлеже Закону који је забрањивао дотицање губавих, већ да је Он сам господар Закона.[2] Такође је показао да за Њега, као чистог, ништа није нечисто, и да од Његовог светог тела долази освећење. Избегавајући славу, заповеда губавцу да никоме не говори, већ да се покаже свештенику, јер док свештеник не каже да је губавац очишћен, он је морао да остане ван града.[3] Поред тога му заповеда да принесе дар ради сведочанства Јеврејима, као да хоће да каже: “Када ме оптуже да нарушавам Закон, ти ћеш ми бити сведок да сам ти заповедио да принесеш дарове који се траже по Закону.”
 
5-6. А кад уђе у Капернаум приступи му капетан[4] молећи га и говорећи. Ни он Му није пришао на гори, да не би прекинуо Његову проповед. То је онај исти човек кога спомиње Лука. Иако Лука каже да је капетан послао Исусу као посреднике друге људе (јеврејске старешине),[5] ипак не противречи Матеју који говори да је капетан сам дошао Исусу. Вероватно је прво послао друге, а потом је, видевши да ће његов слуга умрети, сам дошао и рекао:
 
6-7. Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшио се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
 
Капетан није донео свога слугу на постељи, јер је веровао да га Он може и у одсуству исцелити. Зато:
 
8-10. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
 
“Ако ја”, каже, “као царев слуга, заповедим војницима који су ми подређени, (и они ме слушају), Ти још више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе једнога човека и пређу на другога.” Телесне болести су војници Божји и извршитељи казне. Христос се удивио овим речима, па каже: “Нисам нашао толико велику веру ни међу Израиљцима, као код овога незнабошца.” [6]
 
11-12. А кажем вам, да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме; А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
 
Господ није отворено рекао: “Многи незнабошци ће сести…”, како не би огорчио Јевреје, већ је то казао на прикривен начин: “Многи ће од истока и запада доћи…” Авраама је споменуо како би показао да се Он не супротставља Старом Завету. Говорећи о “тами нај-крајњој” научио нас је да постоји и нека друга тама која је мање страшна, јер у паклу постоје различити степени мучења. О Јеврејима говори као о “синовима Царства”, јер су старозаветна обећања била њима упућена. Зато и назива Израиљ својим првенцем. [7]
 
13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
 
Исцеливши слугу само Својом речју, показао је да је говорио истину када је рекао да ће Јевреји бити изгнани из Царства.
 
14-15. И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му.
 
Исус је дошао у Петров дом да би тамо обедовао. Када се дохватио женине руке, не само да је њу оставила грозница, него је и потпуно оздравила. Одмах јој се повратила снага, тако да је могла да Му служи, иако знамо да је потребно дуже времена да се болесник опорави и ојача. Други еванђелисти кажу да су Га укућани прво молили за њу, па је тек онда Исус исцелио жену. Матеј ово не спомиње ради краткоће излагања. Већ сам ти раније рекао да оно што један еванђелист изостави, други спомене. Научи из овога такође да брак није препрека за врлину. И врховни апостол имао је ташту. [8]
 
16-17. А кад би вече доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели, да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
 
Увече, све до касних часова,[9] доводили су Му болеснике и Он их је као човекољубив све исцељивао. А како ти не би посумњао да је у тако кратком времену исцелио толико болести, еванђелиста за сведока наводи пророка Исаију. Иако пророк говори о гресима, Матеј спомиње болести, по-што већина болести настаје услед грехова.
 
18. А када видје Исус много народа око себе, заповиједи да пређу на ону страну.
 
Он није био славољубив, већ је хтео да се уклони од зависти Јевреја.
 
19-20. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а Син Човјечији[10] нема гдје главу заклонити.
 
“Књижевником” назива онога који познаје слово Закона. Када је овај видео многе знаке које је Исус учинио, помислио је како ће Он од тога зарадити много новца, па је зато пожелео да иде за Њим не би ли и он нешто зарадио. Али Господ као да одговара на његову помисао овим речима: “Хоћеш да идеш за Мном да би зарадио новац. Зар не видиш да сам бескућник? Такав треба да буде и онај који иде за Мном.” Ово је рекао како би га убедио да се обрати и крене за Њим. Али, књижевник је отишао. Неки говоре да “лисице” и “птице” означавају демоне. Исус, дакле, каже: “Демони су нашли своје обиталиште у теби, зато нема покоја за Мене у срцу твоме.”
 
21-22. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.
 
Када човек себе преда Господу, не треба да се окреће светским стварима. Свакако, треба поштовати своје родитеље, али Бога треба поштовати више од њих. Отац овога човека био је неверујући што се види из Исусових речи: “Нека мртви, дакле, неверујући, укопавају своје мртве.” Када овоме човеку није дозвољено да сахрани свога оца, тешко онима који су кренули дутем монашког живота, па се окрећу светским стварима.
 
23-24. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше.
 
Са Собом је повео само Своје ученике да би видели чудо. Допушта валовима да бацају лађу по мору, како би их научио да трпељиво подносе искушења, али и да би видевши ово чудо још више поверовали. Господ спава да би они, када се уплаше, познали своју немоћ и призвали Га у помоћ. Стога каже:
 
25-26. И пришавши ученици његови пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни?
 
Није их назвао “невернима”, већ “маловернима”. Када су рекли: “Господе, спаси нас” – показали су у томе веру, но реч: “изгибосмо” – није била од вере, јер је Исус био с њима у лађи, те није било разлога за страх. Видиш ли како их прекорева због страшљивости, желећи да им покаже да сама страшљивост са собом доноси опасност. Зато прво стишава немир у њиховим душама, а потом буру на мору.
 
26-27. Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?
 
Зачудили су се, јер је по изгледу био човек, а по делима – Бог. [11]
 
28. А кад он дође на ону страну у земљу Гергесинску, [12] сретоше га два бјесомучника.
 
Док су се људи у лађи чудили говорећи: “Ко је овај да га слушају и ветрови и море”, демони долазе да дају одговор. Иако Марко и Лука говоре о једном човеку кога је опсео легион демона, ти разуми да је овај човек један од двојице коју спомиње Матеј, и то онај који је по злу био чувенији. Христос је к њима дошао сам, јер су толико били страшни да се нико није усуђивао да их доведе к Њему.
 
Излазећи из гробова, тако опака, да не могаше нико проћи путем оним.
 
Живели су у гробовима зато што су демони желели да убеде људе како људске душе после смрти постају демони. Али, нека никоме такво нешто не пада на памет, јер када душа напусти тело, не задржава се више у овоме свету. Душе праведника су у руци Божјој, а душе грешника одлазе у ад, тамо где је отишла и душа оног немилостивог богаташа.
 
29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?
 
Гле, прво изражавају своје непријатељство, а потом Га исповедају као Сина Божјег. Демонима је мучење ако их неко онемогући да чине зло људима. Разуми да њихове речи “пре времена” значе да су они мислили да Христос, не могући више да подноси њихову велику злобу, неће чекати време мучења. Али, није тако, јер је демонима дозвољено да се боре с нама до краја света.
 
30-32. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољажу говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња с бријега у море и утопише се у води.
 
Демони су молили Исуса да уђу у свиње, како би погубљењем свиња огорчили њихове газде да не приме Христа. Христос им је учинио по вољи желећи да покаже колика је њихова злоба према људима, али и да би се видело колико би нама учинили још веће зло, само да имају власт и да их у томе Господ не спречава. Зато Господ чува бесомучнике да се не убију.
 
33-34. А свињари побјегоше и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике. И гле, сав град изађе у сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њихова краја.
 
Будући ожалошћени, становници града су се плашили да ће им се после нешто још страшније догодити, па су зато молили Исуса да оде из њиховог краја. А ти научи, да тамо где се живи “свињским животом” не обитава Христос, него демони.[13]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Губа или лепра, јесте врста тешке кожне болести која је била распрострањена у подручју Средњег Истока. Делови коже на болеснику постепено су се претварали у ране, трулили и отпадали. Болеснима од лепре су такође испадали и зуби. Код Јевреја она је сматрана непосредном Божјом казиом и постојало је веровање да она долази само од Бога и да је једино Бог може излечити. Отуда је лекари нису лечили, већ су губавци изоловани ван насеља по строгим одредбама Закона и сматрани су нечистим, те их се нико није смео дотицати. Једино им је преостајало да се надају у Божју милост и чекају Његово исцелење. Када би дошло до исцелења, болесник се морао показати свештенику који би потврдио да је здрав и очишћен. Потом је приношена жртва и оздрављеник је могао да се укључи у заједнички живот (уп. 3 Мој. 13; 14).
  2. Свети Златоуст каже да га додирује руком како би показао да исцељује не као слуга, већ као Господ”, (уп. Ibid.Homil 25,1; c.328)
  3. Уп. 3.Мојс. 2:59
  4. Centurion, капетан, стотник. Војни заповедник јединице која броји између 50 и 100 људи. Једна римска легија бројала је до 60 кентурија.
  5. Овај капетан је могао бити Јеврејин у римској војној служби. Можда је због тога и сматрао себе недостојним да прими Господа у своју кућу и да оде к Њему (уп. Лк. 7: 6-7). Јевреји су, по сведочењу Јосифа Флавија, своје сународнике у римској војној служби сматрали грешницима и горим од цариника. Међутим, вероватније је био у питању странац обраћеник (прозелит). У Капернауму су до данас сачувани остаци синагоге коју је по предању изградио један римски официр.
  6. Схолија у грчком тексту каже: ,Други су ове речи овако тумачили: Када је Јаков, чувени патријарх, угледао лествицу која је досезала до небеса и анђеле Божје како се пењу и силазе низ њу, разумео је да је Господ био присутан на том месту, али не и да је свугде присутан. Тако је рекао: ‘Како је страшно мјесто ово! Овдје је заиста кућа Божја, и ово су врата небеска’, (1 Мој. 28, 16-17). Господ се сада диви великој и натприродној вери једног незнабошца, те каже: ‘Ни у Израиљу…’, дакле, ни код Јакова, ‘толике вере не нађох; јер Јаков је веровао да се Ја могу појавити на једном месту, али овај човек верује да сам Ја свуда присутан, на сваком месту, и да речју могу све да извршим.’ Зато је казао: ‘Само реци реч и оздравиће слуга мој’.” Ех collatione codd. Venet S.Marci
  7. 2.Мојс. 4:22
  8. Св. апостол Петар као и неки други апостоли били су ожењени. У тој кући је поред Петра, његове жене (коју еванђелист не спомиње) и болесне таште, живео и Петров брат Андреј. Када Јован каже да су Петар и Андреј били родом из Витсаиде, тиме не противречи Матеју. Наиме, постојале су две Витсаиде. Витсаида – Јулија на североисточној страни Галилејског језера и ова Витсаида у којој је живео Петар и која је била рибарско село у предграђу Капернаума. И данас се може обићи место на коме је била Петрова кућа, недалеко од чувене капернаумске синагоге.
  9. На основу Марковог и Лукиног Еванђеља можемо да закључимо да су болесници доведени увече онога дана када је Исус говорио у капернаумској синагоги. Пошто је то био суботњи дан, логично је да болесници нису долазили пре вечери, пошто је у суботу било забрањено лечити болеснике.
  10. Син Човечији – овај назив је Христос за Себе најчешће користио. Само на једном месту Га неко други назива овим именом (Д.Ап. 7:56)
  11. По мишљењу Оригена, Господ који је чинио чудеса на копну, учинио је и ово чудо на мору како би показао да је Господар и копна и мора.
  12. У тексту изворника Матеј спомиње земљу Гадаринску, док Марко (Мк. 5, 1-6) спомиње “земљу Герасинску”, а Лука (Лк. 8, 26.27) “земљу Гергесинску” (иако у зависности од рукописа који су узимани за основу превода има разлика). У Христово време су у тој области постојала три града по којима се она и називала. Били су то:
    1.) Гераса, мало подаље од Галилејског језера, затим
    2.) Гадара која је била већином насељена Грцима, па је Јосиф Флавије назива “грчким градом”, припадала је тзв. Декаполису (десетограђу);
    3.) По сведочанству Оригена и Евсевија Кесаријског постојала је и Гергеса, док други верују да су Гераса и Гергеса један исти град. Описани догађај се вероватно десио у близини ових градова.
  13. “Обрати пажњу”, каже Свети Златоуст, “на кротост Исуса Христа сједињену са силом. Када је становницима те земље учинио добро они су Га принудили да се удаљи, а Он је, без икаквог противљења, отишао и оставио њих који су себе показали недостојним Његовог учења, оставивши им за наставнике оне које је ослободио од демона и свињаре, да би од њих сазнали о свему што се догодило.” (Ibid, Homil. 28,3; c.354)

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim