ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава прва
 
Родослов Исуса Христа и Његово Рођење
 
1. Родослов.[1]
 
Зашто није рекао “виђење” или “реч”, као пророци, који су тако почињали своје књиге? “Виђење које виде Исаија”.[2]или “Реч која дође Исаији”.[3] Желиш ли да сазнаш зашто?
Зато што су се пророци обраћали непослушним људима тврдокорног срца па су говорили: “Ово је божанско виђење” или “Ово је реч од Бога” како би се људи уплашили и не би презрели њихове речи. Матеј је, међутим, говорио верујућим, добронамерним и послушним људима, те зато није почео исто као пророци. Имам још нешто да кажем.
Оно што су пророци видели, видели су умом, созерцавајући тајне Светим Духом, па су то зато назвали виђењима. Али, Матеј није умом видео Христа и созерцавао Га, већ је чувствено живео с Њим, слушао Га својим ушима и гледао у телу. Зато није рекао “виђење које сам видео”, или “указање”, већ “родослов”.
 
Исуса.
 
“Исус” није грчко, већ јеврејско име и у преводу значи “Спаситељ”, пошто реч “иао” код Јевреја значи “спасење”.[4]
 
Христа.
 
Христосима (помазаницима) називани су цареви и свештеници, јер су помазивани светим јелејем из рога који је полаган на њихову главу.[5] Господ се назива Христом и као цар, јер се зацарио против греха;[6] и као свештеник, јер је Себе принео на жртву ради нас. Он је у пуном смислу помазан истинитим јелејем, Светим Духом јер ко је други имао Духа као Господ? Али док у светима делује благодат Светога Духа, у Христу делује не благодат Светога Духа него сам Христос заједно са једносушним Њему Духом чини чудеса.
 
Сина Давидова.
 
Пошто је споменуо “Исуса”, како ти не би помислио да он говори о неком другом Исусу, додао је и “Сина Давидова”. Постојао је и други Исус, познат као војсковођа јеврејског народа после Мојсеја, али њега су звали “син Навин”, а не “син Давидов” јер је живео више поколења пре Давида и није био из племена Јудина из којег је произашао Давид већ из другог.
 
Сина Авраамова.
 
Зашто је Матеј ставио Давида пре Авраама? Зато што је Давид код Јевреја био познатији; живео је после Авраама и био славнији као цар. Он је први од царева који је благоугодио Богу и добио обећање од Бога да ће Он из његовог семена подићи Христа. [7]
Зато су Христа сви звали “сином Давидовим”. Давид је заиста био веран праобраз Христов, јер као што се он зацарио после Саула, одбаченог од Бога и презреног,[8] тако је и Христос дошао у телу и зацарио се над нама, пошто је Адам био лишен царства и власти коју је имао над свим живим створовима и демонима. [9]
 
2. Авраам роди Исака.
 
Родослов почиње од Авраама, јер је он био отац Јевреја и први је примио обећање да ће се “у његовом семену благословити сви народи”.[10] Зато с правом (Матеј) од њега започиње родослов Христов, јер је Христос “семе Авраамово” у коме смо благословени сви ми који смо раније били незнабошци и налазили се под клетвом. “Авраам” у преводу значи “отац народа”[11], а Исак, “радост”, “смех”. Еванђелиста не спомиње Авраамову децу од иноча (Исмаила[12] и остале), јер Јевреји нису потекли од њих већ од Исака.
 
А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.[13]
 
Видиш да зато спомиње Јуду и његову браћу, јер је од њих произашло дванаест племена.
 
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром.[14]
 
Тамара је била Јудина снаја, удата за Ира, једног од његових синова. Када је Ир умро не оставивши порода, Јуда је Тамару дао своме другом сину Авнану. Када је и он лишен живота због своје злоће,[15] Јуда Тамару више није удавао. Али, како је она желела да има дете од семена Авраамова, свуче са себе хаљине удовичке, обуче се као блудница и леже са својим свекром, те зачне од њега близанце. И када је требало да их роди, прво дете избаци своју руку из материце, као да ће се први родити, па бабица одмах обележи испружену руку детињу црвеном врпцом како би се познао прворођени. Али, дете врати руку назад у утробу мајчину, те се други роди као први, док онај који је био испружио руку изађе за њим. Зато је онај који се први родио назван Фарес, што значи “застој”, јер је зауставио природни поредак, док је друго дете које је повукло руку названо Зара.[16]
Ова прича указује на неку тајну. Као што је Зара први избацио руку, а потом је опет повукао, тако се и живот у Христу пројавио у оним светитељима који су живели пре Закона и обрезања, јер се они нису оправдали држањем Закона и заповести већ еванђелским животом. Погледај на Авраама који је оставио свога оца и дом ради Бога и чак се одрекао природе. [17] Погледај на Јова и Мелхиседека![18]
Када је дошао Закон, нестало је и оваквог начина живота. Али, како се тамо после рођења Фареса опет појавио Зара, тако је по предаји Закона опет засијао еванђелски живот запечаћен “црвеном врпцом”, то јест, крвљу Христовом. Зато еванђелиста и спомиње ово двоје деце, јер је њихово рођење означавало нешто тајанствено. Осим тога, иако Тамара, како се види, не заслужује похвалу због свог телесног односа са свекром, еванђелиста помиње и њу да би показао, да је Христос, примивши ради нас све, примио и такве претке. Или тачније: да би их тиме што се сам родио од њих, осветио, јер Он није дошао ,да зове праведнике, већ грешнике”. [19]
 
3-5 А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с Рахавом.
 
Неки мисле да је Рахава она Рава блудница која је примила уходе Исуса Навина[20] и спасивши њих спасла и саму себе. Матеј је спомиње како би нам показао да, као што је она била блудница, тако су и незнабожачки народи блудничили својим делима. Али су се ипак спасли сви они незнабошци који су примили “Исусове уходе”, то јест апостоле, и поверовали њиховим речима.
 
А Вооз роди Овида с Рутом.[21]
 
Ова Рута је била странкиња, али се ипак удала за Вооза. Тако је и црква међу незнабошцима, будући странкиња и ван завета, заборавила свој народ, поштовање идола и оца свога ђавола, те се обручила Сину Божјем.
 
5-6 А Овид роди Јесеја. А Јесеј Роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.
 
Опет спомиње Уријеву жену[22], како би показао да се не треба стидети својих предака, него се још више ваља потрудити да и њих прославимо својим врлинским животом. То чини и зато да бисмо видели да Бог све прима, чак и оне који су рођени у прељуби, само ако добродетељно живе.
 
7-11 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
 
“Сеоба вавилонска” означава ропство у које су на крају пали (Јевреји) и сви заједно били одведени у Вавилон.[23] Вавилонци су и раније ратовали против њих, али им нису нанели толико зла. Овај пут су их, међутим, потпуно иселили из њихове отаџбине.
 
12-16 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.
 
Зашто се даје родослов Јосифа, а не Богородице? Какво је учешће Јосифа у том бесеменом зачећу? Јосиф није био стварни отац Христов да би се од Јосифа изводио Његов родослов. Дакле, ствар је у овоме. Јосиф заиста није имао никаквог учешћа у Христовом рођењу, и зато је било потребно да се да родослов Богородице. Али, пошто је постојао закон да се родослов не изводи по женској линији, Матеј и не даје родослов Дјевин.
Осим тога, дајући Јосифов родослов, он је дао и њен родослов, јер је постојао закон да се жена не узима ни из другог племена, ни из другог рода или породице већ из истог племена и рода.[24] Пошто је постојао такав закон, онда је јасно да, чим се даје родослов Јосифа, самим тим даје се и родослов Богородице, јер је Богородица била из истога колена и рода (као Јосиф). Да није тако, како би се онда она могла обручити Јосифу? На тај начин, еванђелиста је сачувао закон који је забрањивао извођење родослова по женској линији, али тиме је не мање дао родослов Богородице када је дао родослов Јосифов. А назвао га је “мужем Маријиним”[25] по општем обичају, јер и ми имамо обичај да и обручника називамо “мужем” жене која му је обручена, иако брак још није склопљен.
 
17. Свега, дакле, кољена од Авараама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
 
Матеј је поделио колена у три дела како би Јеврејима показао да владавину судија до Давида, царева до сеобе и свештеника до Христа они нису искористили да се науче врлинском животу и да им је био потребан истински Судија, Цар и Свештеник -Христос. По пророштву Јаковљевом,[26] Христос је дошао онда када више није било (јеврејских) владара.
Али, како од сеобе вавилонске до Христа има четрнаест колена када је споменуто само тринаест особа? Када би се порекло могло изводити преко женске линије, могли бисмо уврстити и Богородицу, те тако употпунити број. Али, пошто жене не улазе у родослов, како ово објаснити? Неки кажу да је Матеј рачунао и саму сеобу као једно колено.
 
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу. [27] Зашто је Бог допустио да Богородица буде обручена и тако људима дао повод да подозревају како се Јосиф састао с њом? Зато да би имала свога заштитника у невољама, јер се он бринуо о њој и сачувао је приликом бекства у Египат.[28] Поред тога, Дјева је била обручена да би се преварио ђаво, јер је он чуо да ће девица зачети[29] те је зато будно мотрио на њу. Да би се преварио обманитељ, Приснодјева[30] је обручена Јосифу, тако да је њихова заједница имала само привид брака, иако у ствари то није била.
 
А прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
 
“Састати” овде означава телесни однос супружника. Дакле, затруднела је пре него што је било икаквог телесног односа.[31] Зато се еванђелиста диви том чудесном догађају[32] и кличе: “Нађе се”.
 
19. А Јосиф муж њезин, будући праведан, и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.
 
Како је Јосиф могао да буде праведан[33] када је Закон налагао да се прељубница изобличи, то јест, пријави и јавно казни,[34] док је он намеравао да прикрије њен грех и тако преступи Закон? То се може објаснити тиме што је он био праведан управо зато што се није понео сурово према њој, већ се показао човекољубив због своје велике доброте, показујући да је изнад Закона и да већ живи изнад законских правила.
Поред тога, Јосиф је знао да је Дјева зачела од Духа (Светога) те није хтео да изобличава и злоставља ону која је зачела од Духа Светога, а не од блуда. Погледај шта каже (еванђелиста)! “Нађе се да је затруднела.”
Ко је нашао? Јосиф. Он је, дакле, разумео да је Марија зачела од Духа Светога, те је зато “намисли тајно отпустити”,[35] јер се више није усуђивао да држи као жену ону која је удостојена такве благодати.
 
20. Но, кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи.
 
Док се праведник колебао, јавио му се анђео, казујући му шта треба да ради. Јавља му се у сну, јер је Јосиф имао јаку веру. Са пастирима, као грубима, анђео је говорио на јави,[36] а са Јосифом као праведним и верујућим, у сну. Како је онда могао да не поверује када му је анђео говорио о ономе о чему је он сам у себи размишљао и о чему никоме није ништа казао? Док је он, дакле, размишљао о томе, никоме ништа не говорећи, јавио му се анђео. Разуме се, Јосиф је поверовао да је (анђео) од Бога, јер само Бог зна оно што није изречено.
 
Јосифе, сине Давидов.
 
Назвао га је “сином Давидовим”, подсећајући га на пророштво по коме је Христос требало да произађе из семена Давидова.[37] Анђео је тако говорио како би убедио Јосифа да поверује и сети се Давида који је примио обећање о доласку Христа.
 
Не бој се узети.
 
Овим показује да се Јосиф плашио да задржи Марију како не би разгневио Бога тиме што пружа уточиште прељубници. Или, у другом смислу. “Не бој се”, то јест: “Иако се бојиш да приђеш оној која је зачела од Духа Светога, ипак се не плаши да је примиш к себи, то јест, да је задржиш у своме дому”, јер је у уму и мислима својим Јосиф већ био отпустио Марију.
 
Марију, жену своју.
 
Анђео каже: “Ти, можда, мислиш да је она прељубница, али ја ти кажем да је она твоја жена, то јест, нико је није осрамотио, већ је она твоја невеста.” [38]
 
Јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога.
 
“Она не само да је невина од сваког безаконог телесног односа већ је и зачела на неки божански начин. Зато, пре треба да се радујеш због тога.”
 
21. Па ће родити сина.
 
Да нико не би рекао: “Како да ти поверујем да је зачела од Духа Светога”, (анђео) говори о будућности, да ће (Дјева) родити сина. “Ако се у том случају покаже да говорим истину, јасно је да ће бити истинито и оно што сам већ рекао о њеном зачећу од Духа Светога.” Анђео није рекао: “Родиће ти сина”, већ једноставно: “Родиће (сина)”; јер Га Марија није родила Јосифу него целој васељени, нити је ова благодат била дата само њему, већ се излила на све.
 
И надјени му име Исус.
 
“Ти му надјени име, као отац[39] и заштитник Дјеве. Немој да помишљаш, Јосифе, о томе да оставиш Дјеву без помоћи, јер је њено зачеће од Духа Светога, него јој послужи у свему.”
 
Јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових.
 
Овде (анђео) објашњава да име “Исус” значи “Спаситељ”. “Јер ће Он”, каже, “спасти народ свој”, и то не само јеврејски народ него и незнабожачке народе који се потруде да поверују и постану Његов народ. Од чега ће их спасти? Можда од ратова? Не, већ од “грехова њихових”. Из тога је јасно да Онај који се има родити јесте Бог, јер је само Богу јединоме својствено отпуштати грехове.
 
22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори.
 
“Немој мислити да је Бог тек од недавно одлучио да оствари ову велику тајну, јер је она на небесима била предвиђена још од почетка.[40] Будући да си васпитан у Закону, Јосифе, и познајеш пророке, сети се шта је казао Господ. Није рекао: ‘Оно што је казао Исаија’, јер није говорио човек, него Бог “кроз уста пророка”, те је отуда и његово пророштво веродостојно.”
 
23. Ето, дјевојка ће зачети. [41]
 
Јевреји кажу да у пророштву не стоји “девица”,[42] већ “млада жена”, на шта њима треба рећи да у Светом Писму “млада жена” и “девица” имају исто значење, јер се изразом “млада жена” означава невина девојка (дакле, девица). Затим, када не би родила девица, какав би то чудесан знак био?
Послушај добро Исаију који говори: “Зато ће вам сам Господ дати знак”, те одмах додаје: “Ето девица ће зачети…” и друго. Да није требало да роди девица, то не би био (никакав) знак. Јевреји по својој злоби мењају Писмо и стављају “млада жена” уместо “девице”. Међутим, било да стоји “млада жена” или “девица”, треба разумети да се ова реч односи на невину девојку која ће родити да би то заиста био чудотворан знак.
 
И родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.
 
Јевреји говоре: “Зашто се Он не зове Емануил него Исус Христос?” Треба им зато казати, да није речено: “Наденућеш”, него: “Наденуће му име”. То значи да ће сама Његова дела показати да је Он Бог који живи с нама.[43] У Божанском Писму, имена се дају по делима, на пример: “Надјени му име брз на плен” [44]. Где су икада некога звали тим именом? Пошто је истовремено са рођењем Господњим ђавоља обмана оплењена и побеђена, зато се и каже да је Он тако назван јер је добио име по делу које је учинио.
 
Уставши Јосиф од сна учини како му заповиједи анђео Господњи.
 
Погледај ревносну душу како је одмах поверовала.
 
И узе жену своју.
 
Матеј стално назива Марију “женом Јосифовом”, одбацујући рђаво подозрење и учећи нас да је она била жена не неког другог већ управо његова.
 
И не знадијаше за њу док не роди.
 
То јест, никада је није познао, јер реч ,док” овде не значи да је пре порођаја није познао, а да је после познао већ да је он уопште никада није познао. Таква је особина језика Светог Писма, јер се каже да се гавран није вратио “док не пресахну вода на земљи” [45], иако се није вратио ни после тога. Или, опет, (када Господ каже): “Ја сам с вама у све дане до свршетка века.” [46] Зар после свршетка неће бити са нама? Како је то могуће? Управо тада ће бити још више (са нама).
Тако и овде речи: “док не роди”, схвати у том смислу да Јосиф није знао за њу ни пре ни после порођаја. Јер како би се Јосиф коснуо ње, свете, када је добро знао за њен неисказан порођај.
 
Сина својега Првенца.
 
Назива Га првенцом не зато што је она тобож родила неког другог сина, већ просто зато што се Он родио као први и као једини: Христос је и “првородни”, као онај који се родио први, и “јединородни”, као онај који нема другог брата.
 
И надјену му име Исус.
 
Јосиф и овде показује своје послушање, јер је све учинио што му је анђео рекао.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Родослов (слов. книга родства). Реч не означава просто рођење, већ происхођење, порекло и постајање, (уп. Лк. 3:23-38).
  2. Ис. 1:1
  3. Ис. 2:1
  4. Јеврејски облик имена гласи (Yehoshua’, касније Yeshua’) што значи Јахве (Бог) је спасење.
  5. Уп. 2.Мојс. 29, 7; 1Цар. 15:1 ; 3 Цар.19:16; Ис. 61:1
  6. Свети Оци су тумачили да је суштина греха у томе да човек у духовној обмани и слепилу усмерава своје природне и богомдане енергије у погрешном смеру и на тај начин се удаљује и отуђује од Бога. Живећи у греху, човек живи неприродно.
  7. Ис. 9:7; Јер. 25:3; Јез. 34:23, 37:25; Ам. 9:11
  8. 1.Цар 13:11-14; 1. Цар. 15:1; Дн. 10:13
  9. 1.Мојс. 1:28
  10. 1. Мојс. 22:18
  11. 1. Мојс. 17:45
  12. 1. Мојс. 16: 15-16
  13. И њима су дата обећања о доласку Спаситеља света (уп. 1.Мојс. 18:18; 22:18; 24:4; 28:14; итд).
  14. 1.Мојс. 38:24-30
  15. 1.Мојс. 38: 8-10
  16. Зара значи “излазак”.
  17. Спремношћу да жртвује рођеног сина Исака (уп. 1.Мојс. 22:1-19).
  18. 1.Мојс. 14:18-20
  19. Мт. 9:13; Мк. 2:17; Лк. 5:32
  20. Ис.Нав. 2:1-21; 6:21-25.
  21. Рут. 4:13-17
  22. Давид је у прељуби са женом Урија Хетејина добио сина Соломона (уп. 2.Цар. 11:2-27; 12:24)
  23. Године 587. пре Христа, вавилонски цар Навуходоносор освојио је Јерусалима и порушио Соломонов Храм. Тада је велики број Јевреја одведен у прогонство у Вавилон. (уп. 4.Цар. 24 и 25).
  24. 4 Мојс. 36:8-9
  25. Код Јевреја су заруке биле озбиљна ствар као и сам брак. Човек за кога је обручена девојка називао се њеним мужем и она његовом женом (уп. 1.Мојс. 29:21; .5 Мојс. 22:33).
  26. 1 Мојс. 49:10: “Палица владалачка неће се одвојити од Јуде, нити од могу његових онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.” Када је Ирод Велики, који није био Јеврејин, већ Идумејац, узурпирао власт и узео титулу “цара јудејског” по први пут је прекинута линија наслеђа Јудиног племена. То је био знак доласка Христа (Месије) и испуњења Јаковљевог пророштва.
  27. Уп. Лк. 2:1-73
  28. Из једног од најстаријих апокрифних Еванђеља, “Првоеванђеља Јаковљевог” (в. G.Rauschen, Monumenta minora saeculi secundi, Florilegium Patristicum 3, Bonn 1914) можемо да сазнамо многе детаље о рођењу Господа Христа. У њему су сабране разне повести о Спаситељевом земаљском животу, посебно Његовом детињству, као и много детаља о животу Пресвете Богородице. Ово апокрифно Еванђеље први спомиње Ориген, а користили су га и Климент Александријски и Јустин Философ. Посебно леп и исцрпан преглед повести о рођењу Спаситеља може се наћи у Житијама Светих, архимандрита Јустина Поповића, за дан 25. децембар, том 12. стр. 722, Београд, 1977.
  29. Ис. 7:14
  30. Увек Дјева. Ово је један од уобичајених назива Пресвете Богородице у богословској литератури и богослужбеној поезији. У нашем језику ова се реч најчешће преводи словенском речју “Приснодјева” и означава да је Пресвета Богородица била и остала девица пре рођења, у време рођења, као и после рођења Богомладенца.
  31. Свакако ово не значи да је икада после имала телесни однос са Јосифом. Пресвета Богородица је по Предању цркве, цели свој земаљски живот провела у девичанству. Телесни грех се ниакда ние дотакнуо не само Њеног тела, већ ни Њене душе. Поред тога, Јосиф је, по Предању, био старац од осамдесет година, који се о Њој очински бринуо као о својој кћери и држао је у својој кући у Назарету.
  32. “Не питај”, каже Златоуст, “на који начин је Дух Свети учинио да Дјева затрудни? Та немогуће је објаснити начин зачећа када оно бива под природним условима, а камоли када оно бива чудотворним дејством Духа.” (Comment. In Matth. Migne P.G. t.57, Homil. 3,1).
    “Знај само то”, додаје Зигабен, “да се Син оваплоћава благовољењем Оца и сарадњом Светога Духа” (Comment. In Matth. C.1, v.18; Migne P.G. t. 129).
  33. У Светом Писму се праведником назива човек “који има све врлине”, а “праведношћу – скуп свих врлина” (Свети Јован Златоуст, Ibid, Homil. 4,3).
  34. Уп. 5. Мојс. 22:23-24. Иако обручник и обручница нису живели као муж и жена, сваки облик неверства сматрао се као прељуба и кажњаван је каменовањем.
  35. У сиријском преводу се каже “намисли је тајно оставити”. Тиме се још више наглашава Јосифово човекољубље, јер не желећи да Марију изобличи ни тиме што би је отпустио од куће, намеравао је сам отићи далеко.
  36. Лк. 2:8-18.
  37. 2.Цар. 7:12-16; Пс. 88:35-37.
  38. Слично расуђује и Св.Василије Велики који каже: “Анђео назива Марију и Дјевом и обручницом мужу, да би се и девству одало поштовање и брак не би био укорен. Девство, дакле, би изабрано за свето рођење, а обручење, које је почетак брака, би извршено по закону зато да не би ко помислио да је од безакоња оно што се има родити; а још и зато, да би Јосиф био стални сведок Маријине чистоте, те да је не би стали клеветати како је Она, тобоже, оскрнавила своје девство. Овако у лицу свога обручника Јосифа Она имађаше сведока и чувара свога живота.” (Реч на Рођење Христово).
  39. “Јосиф ће наденути име”, каже Зигабен, “као отац по закону, иако не по природи и бринуће се о њему као отац, иако оно није његово дете.
  40. По учењу Светог Максима Исповедника, Бог је у Свом предвечном промислу предвидео сједињење божанске и људске природе. Ово сједињење је требало да се оствари у Адаму и да се преко њега читава твар учини причасником божанске природе. Након првородног греха, Адам је изгубио заједницу са Богом те се сам Син Божији оваплотио, као нови Адам, да би извршио оно што Адам није успео. Међутим, да би се извршило обожење човека, било је потребно да сам Бог пострада у телу и васкрсне и ослободи људску природу оковану грехом и смрћу. Пошто је Бог унапред знао да ће Адам сагрешити, може се рећи да је Он “од почетка” предвидео оваплоћење Свога Сина (уп. Свети Максим Исповедник Quaestiones ad Thalassium (60) Migne P.G. t. 90; De ambigus, P.G. t.91, 1308).
  41. Ис. 7:14
  42. Реч ‘almah на јеврејском језику може да означава девицу или младу жену. Међутим, у Старом завету ова реч појављује се само 8 пута, и то у значењу младе неудате жене, девице (уп. 1.мојс. 24:43; 2 Мојс. 2:8; Пс. 68: 25; Пр. 30:16; Проп. 1:3; 6:8; Ис. 7:14). Текст књиге пророка Исаије који је пронађен међу свицима са мртвог мора у Кумрану 1947. године иде у прилог преводу Седамдесеторице који су реч (‘almah) превели као девица.
  43. “Име Емануил открива нам велику тајну оваплоћеног Бога, Господа Христа. Шта оно значи? Значи ово: с нама је Бог, с нама људима, с нашом људском природом. Он је примио на Себе сву природу људску. Да је ишта изоставио, Он не би могао извршити спасење целога човека. Јер изостављено не би било спашено”. (архим. Јустин Поповић, “Тумачење Светог Еванђеља по Матеју”, стр. 24, Београд 1979.)
  44. Ис. 8:3
  45. 1.Мојс. 8:7
  46. Мт. 28:20

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim