НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава једанаеста
 
Изасланство Јована Крститеља и сведочанство Исусово о њему,
претња непокајаним галилејским градовима, прослављање Бога Оца,
позив уморнима и натоваренима
 
1. И кад заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
 
Када је разаслао ученике на проповед, Господ се повукао у тишину и није чинио чудеса, већ је само проповедао у синагогама. Да је тада сам исцељивао болеснике, нико не би ишао његовим ученицима. Зато се и повукао како би њима дао прилику да исцељују.
 
2-3. А Јован чувши у тамници[1] дјела Христова, посла двојицу ученика својих. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи,[2] или другога да чекамо?
 
Јован ово није литао зато што сам није знао ко је Христос, јер како је могао да не познаје Онога за кога је сведочио говорећи: „Гле, јагње Божје?“[3] Он је послао своје ученике, који су завидели Христу, да би се сами уверили и видевши чудеса поверовали да је Христос већи од Јована. Зато он тобоже у незнању пита: Јеси ли Ти Онај што ће доћи“;[4] дакле Онај кога чекамо да дође у телу, како кажу Писма? Неки, међутим, говоре да речи „Онај што ће доћи“ означавају силазак у ад и да Јован, као да не зна одговор, пита Господа: ,Јеси ли ти Онај који ће сићи у ад, или да чекамо другог?“ Али, то је неразумно, јер како је могуће да Јован, који је био већи од свих Пророка, није унапред знао за распеће Христово и Његов силазак у ад,[5] када Га је претходно већ назвао „Јагњетом“, зато што ће бити заклан за нас? Јован је добро знао да ће Господ душом сићи у ад, да би чак и тамо, како каже Св. Григорије Богослов, спасао оне који би поверовали у Њега да се оваплотио у њихово време. Дакле, Јован ово не пита зато што не зна одговор, већ да би његови ученици сазнали ко је Христос преко Његових чудеса. Гледај, дакле, како Христос одговара на ово питање:
 
4-6. А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се про повиједа јеванђеље.[6] И благо ономе који се не саблазни о мене.
 
Није рекао: „Кажите Јовану да сам Ја Онај што ће доћи“, већ знајући да је Јован послао своје ученике да виде чудеса, говори: „Кажите Јовану ово што видите и даћете му прилику да вам још више посведочи за Мене.“ Речи: „Сиромашнима се проповеда еванђеље“ могу се односити на оне који проповедају еванђеље, дакле апостоле, који су били сиромашни рибари и презрени као прости и неуки људи, или пак на оне који слушају еванђеље и проповед о вечном блаженству. А да би показао Јовановим ученицима да Му нису промакле њихове помисли, Христос им говори: „Благо ономе који се не саблазни о Мене“, јер су ученици били обузети многим сумњама према Господу.
 
7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар.
 
Људи су се вероватно саблазнили када су чули Јованово питање, помисливши да чак и Јован сумња да је Он Христос, и да је Крститељ тако лако променио своје мишљење,иако је раније сведочио о Њему. Одбацујући ову сумњу, Христос каже да Јован није непостојан као трска. „Када би он заиста био такав зашто бисте онда изишли к њему у пустињу? Сигурно не би изишли да видите „трску“, превртљивог човека, већ мужа великог и постојаног. Он је и сада онакав каквог сте га познавали.“
 
8. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
 
Како не би могли да кажу да се Јован предао раскоши и погордио, Он их разуверава говорећи да сама његова хаљина од камиље длаке јасно показује да је он противник угађања телу. Да је носио меке хаљине, живео по царским дворовима и волео раскош, не би се нашао у затвору. Из овога и ти научи да истинском хришћанину не приличи да носи раскошну одећу.
 
9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам и више од пророка.
 
Јован је био више од пророка, зато што су други пророци само предсказивали Христа, а он Га је сам видео својим очима, што је заиста велика част. Други пророци су прорицали после свог рођења, а Јован је препознао Христа и заиграо док је још био у мајчиној утроби. [7]
 
10. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.
 
Јован је назван анђелом због свог анђелског и бестелесног живота, али и зато што је био гласник[8] који је објављивао Христа. Он је Христу припремио пут сведочећи о Њему и крштавајући за покајање, јер после покајања долази опроштај грехова, који даје Христос. Господ је све ово рекао када су Јованови ученици већ били отишли, како не би изгледало да им ласка. Пророштво које се спомиње прорекао је Малахија.
 
11. Заиста вам кажем: Међу рођеним од жена није се појавио већи од Јована Крститеља.
 
Господ са сигурношћу изјављује да нико није већи од Јована. „Међу рођеним од жена“ каже, да би искључио Себе, пошто је Он рођен од девице, а не од жене која је ступила у брак.
 
А најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
 
Како ученици не би помислили да је Јован већи од Њега, пошто је казао многе похвалне речи о Јовану, Христос још јасније говори: ,Ја сам мањи од Јована и по годинама и по вашем миш-љењу, али сам већи од њега у Царству небеском, то јест, у духовним и небеским стварима. Овде сам мањи од њега, јер се он родио пре Мене и зато што вам се он овде чини великим, али тамо, у Царству небеском, ипак сам Ја већи од њега“.
 
12. А од времена Јована Крститеља до сада, Царство небеско с напором се осваја, и подвижници[9] га задобијају.
 
Изгледа као да Господ прекида ток Својих мисли. Али, није тако. Пази дакле! Говорећи за Себе да је већи од Јована, Христос их подстиче да верују у Њега, показујући да многи с напором задобијају Царство небеско, то јест веру у Њега. Потребан је, заиста, велики подвиг да би човек оставио оца и мајку и презрео свој живот.
 
13. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована.
 
Христос даље наставља своју мисао, говорећи: ,Ја сам ‘Онај што ће доћи’, јер се испунило све што су Пророци предсказали. Пророштва се не би испунила да Ја нисам дошао. Немојте, дакле, ништа више да чекате.“
 
14. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.
 
„Ако хоћете“, каже, „веровати“; то јест, „ако праведно и непристрасно расудите, видећете да је Јован онај кога је пророк Малахија назвао „Илијом што ће доћи“.[10] И Јован и Илија имају исту службу. Јован је био претеча првог доласка Господњег, а Илија ће бити претеча другог. А потом, да би показао да је поистовећење Јована и Илије тајна и да је потребна духовна мудрост да би се она разумела, даље говори:
 
15. Који има уши да чује, нека чује!
 
Дакле, подстиче их да питају, како би научили.
 
16-17. Али са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.
 
Овде говори о тврдоглавости јеврејског народа, јер им као таквим није био по вољи ни Јованов подвижнички живот, нити Христова једноставност. Они су били као распуштена деца којој се ничим није могло угодити. Када неко плаче, не свиђа им се; када свира и весели се, није им по вољи.
 
18-19. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и гријешницима.
 
Јованов живот Христос упоређује са „ридањем“, јер је Јован показивао велику строгост на речи и делу, док Свој живот на земљи упоређује са „свирањем фруле“, јер је био милостив и снисходљив према свима да би их придобио и благовестио им Царство небеско. Код Њега није било такве строгости живота као код Јована.
 
И би оправдана премудрост од дјеце њезине.
 
Ево, дакле, шта каже: „Пошто вам се не свиђа ни Јованов ни Мој начин живота, и презирете све путеве спасења, то се Ја, Премудрост Божја, јављам праведан, а ви нећете имати изговора за ваше неверовање и бићете потпуно осуђени. Ја сам са Своје стране све испунио, и ви својим неверовањем сами показујете да сам Ја праведан, јер ништа нисам пропустио.“
 
20. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше.
 
Пошто су Јевреји и даље остали непокајани, иако им је претходно показао да је учинио све што је требало учинити, Господ почиње да их укорева.
 
21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо!
 
Како би разумео, да они који нису поверовали, нису били зли по природи већ по својој слободној вољи, Христос спомиње Витсаиду, одакле су били Петар, Андреј, Филип и синови Зеведејеви. Зло, дакле, не долази од природе већ од слободне воље. Да долази од природе, онда би и ови апостоли били зли.
 
21-22. Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону[11] лакше ће бити у дан Суда него вама.
 
Господ говори како су Јевреји били гори од Тираца и Сидонаца, јер су незнабожни Тирци преступали само природни закон, док су Јевреји преступали и Мојсејев. Незнабошци нису видели чудеса, а синови Израиља су их видели и похулили на Бога. „Врећа“ је символ покајања, јер су се они који су били у жалости облачили у врећу и посипали по глави пепелом и прашином. [12]
 
23-24. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи Содомској[13] лакше бити у дан Суда него теби.
 
Капернаум се узвисио, јер је у њему живео Исус, па је био прослављен као град Његовог завичаја. Ипак њему то није било од користи, јер није поверовао. Штавише, зато је и осуђен на пакао, јер није извукао никакву корист од тога што је имао таквог житеља. Капернаум значи „место утехе“. Из тога можеш да видиш да ако се неко удостоји да постане обиталиште „Утешитеља“, то јест Светог Духа, а потом се погорди, превазносећи се до небеса, пашће напослетку због своје гордости. Зато, човече, ужасни се и задрхти!
 
25. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.
 
Дакле, шта каже? „Хвалим Те“ – уместо „благодарим Ти“ – „Оче, што Јевреји који себе сматрају мудрим и искусним у Светом Писму нису поверовали, док су неуки и безазлени[14] поверовали и познали тајне“. Бог је сакрио Своје тајне од оних који су се правили мудрим, не зато што им је завидео или што је желео да их остави у незнању, већ зато што нису били достојни, јер су сами себе сматрали мудрим. Онај, дакле, који себе сматра мудрим и узда се у своје знање, не призива Бога. А Бог ономе који Га не призива, не помаже и не открива му се. Поред тога, Бог из Свога човекољубља многима не открива тајне, како после не би били још више мучени зато што су их познали, а потом презрели.
 
26. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја.
 
Овде Христос показује Очево човекољубље, јер је Он открио тајне безазленима иако то нико није тражио од Њега, зато што је Њему тако било угодно од почетка. Реч „благовољење“ означава „(добру) вољу“ и „задовољство“.
 
27. Све је мени предао Отац мој.
 
Христос је горе рекао Оцу да је Он открио (тајне безазленима). Како ти не би помислио да Христос ништа Сам не чини и да је све од Оца, Он каже: „Све ми је предао Отац, а Отац и Ја имамо исту власт.“ Када чујеш реч „предао“, немој мислити да Му је предао као слуги или подређеном, већ као Сину, јер се Он родио од Оца и зато Му је „све предао“ (у наслеђе). Да се Он није родио од Оца и да није исте природе са Њим не би Му све ни било предато. Зато пази шта говори: „Све је Мени предао“, не Господар, већ „Отац Мој.“ Када се, на пример, лепом оцу роди лепо дете, дете касније каже: „Добио сам, односно наследио сам, лепоту свога оца.
 
И нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако хоће Син коме открити.
 
Овде говори о још већим стварима. „Ништа није чудно што сам ја Господар свега, јер имам нешто што је још веће од тога, а то је да знам Оца, и тако Га знам, да Га могу открити другима.“ Размисли добро. Горе је рекао да је Отац открио тајне безазленима, а овде да Син открива Оца. Зар не видиш једну силу Оца и Сина, јер и Отац и Син (заједно) откривају (тајне)?
 
28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.
 
Христос позива све људе, не само Јевреје већ и незнабошце. Под „уморним“[15] разуми Јевреје који су строго следовали Закону и трудили се у вршењу његових заповести. „Натоварени“ су незнабошци, који су били обремењени тешким теретом грехова. Све њих одмара Христос, јер какав је напор поверовати, исповедити и крстити се? Зар то није одмор када још у овоме животу живиш без брига које си имао пре крште-ња, а у будућем те чека (вечни) покој.
 
29-30. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
 
„Јарам Христов“ је смирење и кротост. Ко себе смири пред сваким човеком, има покој у души и остаје миран, док је славољубив човек и гордељивац увек у бригама, јер не жели да буде мањи од других и увек мисли о томе како ће се већма прославити и победити своје непријатеље. Зато је „јарам Христов“, смирење, лако носити, јер је нашој пониженој природи лакше да се смирава него ли да се преузноси. Али, и све Христове заповести такође су „јарам“, и оне су лаке због награде која нас очекује, иако понекад изгледају тешке.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Матеј је већ споменуо да је Јован био затворен (4:12). Он се налазио, како пише Јосиф Флавије, у тврђави Махерон. Како сазнајемо од других еванђелиста, Јован је био затворен зато што је цару Ироду рекао да „не може иамти жене брата свога.“
  2. У Христово време месијанска очекивања међу Јеврејима била су на врхунцу. Народ је очекивао Божјег Помазаника (Месију, Христа) који ће избавити народ свој и успоставити своје царство. Неки су мислили да је Јован Претеча Месија (Јн. 1:20). Други су говорили да ће Месија доћи из Витлејема (Јн. 7:42). Ипак, највећи број Јевреја је очекивао да ће Месија бити политички вођа који ће срушити римску тиранију и обновити Давидово царство. Да су месијанска очекивања била жива и међу простим народом видимо и из одговора Самарјанке на Јаковљевом бунару (Јн. 4, 25-26). Господ је јавно избегавао да Га зову Месијом (иако је то открио Својим ученицима Мт. 16,16-17), зато што Његово Царство није од овога света, већ је духовно (Јн. 18, 36). Да се јавно представљао као Месија, народ би помислио да је Он цар који подиже устанак притив Римљана. Ово је управо био главни камен спотицања (1 Кор. 1, 23) за Јевреје који су очекивали војсковођу, а добили Онога Који на Себе узима грехе света и страда за све људе (Ис. .52, 13-53, 12), зато су се многи разочарали и оставили Га. Може се претпоставити, дакле, да су Јованови ученици имали другачије представе о Месији. Зато их Јован шаље Исусу да би им Он одговорио пророштвом које открива циљ и смисао Христовог доласка на земљу.
  3. Јн. 1:29
  4. Ово мишљење заступају и остали познати тумачи: Златоуст, Јероним, Иларије, Зигабен и други.
  5. Јев. Sheol – тамно обиталиште душа после смрти. Пре Христовог доласка у ад су ишле душе и праведника и неправедника. Својим Васкрсењем, Господ је разбио двери ада и омогућио излазак праведних душа, које би поверовале у Њега да је дошао у време у коме су они живели. Ад је место незнања и невиђења Бога.
  6. Господ одговара пророштвом пророка Исаије (уп. Ис. 61:1).
  7. Лк. 1:44
  8. У православној иконографији Свети Претеча се често изображава са крилима, као анђео – Свети Јован Крилати
  9. Онај који себе присиљава, подвижник, аскета.
  10. Мал. 4:5: „Ево, Ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи.“
  11. Тир и Сидон су били древни феничански градови на обали Средоземља, у данашњем Либану, познати по идолопоклонству и разврату.
  12. Уп. 1.Мојс. 37:34; Јоиљ 1:8; Јест. 4:1-4; Јов. 16:15; 3. Цар. 21:27
  13. Содом и Гомор су били древни градови на обали Мртвог мора. Пошто су њихови становници непокајано живели у противприродном блуду, Господ их је уништио огњем.
  14. Грчка реч етимолошки означава онога који не уме да говори, дакле дете, безазлено створење. Уп. 1.Кор. 14:20 где апостол Павле каже: „Браћо не будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите савршени.“
  15. Они који се труде

4 коментар(а)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *