ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава дванаеста
 
О тргању класја у суботу, лечење сухоруког,
испуњење пророштва о слуги Господњем, исцељење бесомучника,
о хули на Духа Светога и знаку пророка Јоне, Мати и браћа Исусова.
 
1-4. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје и јести.
 
У намери да разреши законска правила, Господ води ученике кроз усеве, како би они јели и тако нарушили закон о суботи.
 
А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.[1] А он им рече: Нисте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.
 
Фарисеји опет налазе кривицу у природној потреби за храном, док сами живе у много тежим греховима. Господ их посрамљује причом о Давиду који се, каже, усудио да због глади учини још тежи преступ. “Хлебови предложења”[2] били су дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу, шест са десне стране, а шест са леве. Иако је Давид био пророк, њему по Закону није било дозвољено да их једе, већ само свештеницима. Поготово их нису смели јести они који су били с њим? Он се ипак због глади удостојио (Божјег) опроштаја. Тако је и са ученицима.
 
5-6. Или нисте читали у Закону[3] како суботом свештeници у храму суботу обесвећују, па нису криви? А ја вам кажем да је овдје већи од храма.
 
“Закон јe забрањивао рад суботом и зато су свештеници који су цепали дрва и палили ватру (приликом жртвоприношења), обесвећивали, то јест, скрнавили суботу, како ви сматрате”. Али, ти ћеш рећи: “Они су били свештеници, а ученици то нису.” “А Ја вам кажем, да је овде већи од Храма. Ја сам, дакле, Господар који је већи од Храма, и пошто сам овде са Својим ученицима, они имају веће право од свештеника да нарушавају суботу.”
 
7-8. Када би сте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали иевине. Јер је Син Човјечији господар и суботе.[4]
 
Христос им још показује да су незналице које не познају пророчке списе.[5] Зато им говори: “Зар се није требало смиловати гладним људима? Уосталом, Ја сам Син Човечији и Господар сам суботе, као Творац свега, па и дана Зато Ја, као Господар, нарушавам суботу.” Разуми ово и у пренесеном смислу: Пошто су апостоли “посленици”, а верници “жетва и класје житно”, апостоли су их “брали” и “јели”, то јест, њихова храна је била спасење људи. Ово су чинили у суботу која је била одређена за дан “одмора”, то јест, уздржања од сваког зла. Фарисеји су негодовали. Тако и у Цркви има оних који су фарисејски пуни зависти и незадовољства према учитељима који их уче и чине им добро.
 
9-10. И отишавши оданде, дође у синагогу њихову. И гле, ту бијаше човјек са руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли суботом лијечити? – да би га оптужили.
 
Други еванђелисти кажу да је Исус ово питање поставио фарисејима. Ипак, може се рећи да су фарисеји из зависти прво питали Њега, како каже Матеј. А онда их је то исто упитао сам Христос како би их исмејао и наругао се њиховој неосетљивости, о чему говоре други еванђелисти. Фарисеји су Му поставили ово питање да би имали повода за клевету.
 
11-12. А он им рече: Који је међу вама човјек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити? А колико ли је човјек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити.
 
Показује им да су они ради користољубља, да не би изгубили овцу, нарушавали суботу, а то нису допуштали када је требало исцелити болесног човека. Овим речима их Господ изобличава као користољубиве и немилостиве људе, који презиру и самога Бога, јер они презиру суботу да не би изгубили једну овцу, а немилосрдни су јер не желе ис-целење болесника.
 
13. Тада рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
 
Многи људи и данас имају “сухе руке”, то јест, немилостиви су и тврдице, али када чују реч Еванђеља, пружају своје руке да би дали милостињу. Они то чине, иако фарисеји, горди демони који су одвојени од нас,[6] не желе, у својој мржњи према нама, да пружамо руку ради давања милостиње.
 
14-15 А фарисеји отишавши начинише вијећање против њега како да га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.
 
О, какве ли зависти! Када им неко чини добро они се разбесне. Исус се уклања одатле јер још није било дошло време Његовог страдања, али и зато да би поштедео Своје непријатеље да не падну у грех убиства. Неразумно се излагати опасности, није, дакле, богоугодно. Обрати пажњу на реч “отишавши”, јер су фарисеји начинили већање како би убили Исуса тек пошто су “отишли”, то јест удаљили се од Бога, јер нико ко обитава у Богу не би пожелео да нешто тако учини.
 
15-16. И за њим идоше људи многи, и исцијели их све, и запријети им да га не разглашују.
 
Христос не жели да Га разглашују, како би смирио завист фарисеја, јер је на сваки начин желео да их исцели.
 
17-19. Да се испуни што је речено преко Исаије пророка: Гле, Слуга мој, кога сам изабрао, Љубљени мој, који ми је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. Неће се свађати ни викати.
 
Матеј наводи пророка (Исаију)[7] као сведока Исусове кротости. Он ће, каже, учинити све што Јевреји буду желели. Ако они не буду хтели да се Његово име разгласи, Он га и неће разглашавати, и неће им се супротстављати, као што то чине славољубиви људи, нити ће се с њима свађати. Он ће говорити људима да Га не разглашују, али ће такође објавити суд незнабошцима и научити их да је суд – учење, знање и расуђивање добра.[8] Он ће објавити и будући суд незнабошцима, који никада нису чули за њега.
 
Нити ће ко чути по трговима гласа његова,
 
јер Он није поучавао народ по трговима, као што то чине славољубиви учитељи, већ у Храму, синагогама, на гори и обалама мора.
 
20. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити.
 
Он је, каже, могао да сломије Јевреје као “трску стучену” и да угаси њихов гнев као “жижак тињајући”, али то није желео, док не испуни сав домострој спасења и победи их у свему[9], јер то значе речи које следе:
 
20-21. Докле не доведе правду до победе, и у име његово уздаће се народи.
 
Како Јевреји не би имали никаквог изговора, Христос је све претрпео да би касније могао да осуди и победи оне који ништа неће имати да кажу у своју одбрану. Шта све Он није учинио да их придобије? Али, Јевреји то нису желели, и зато ће се у име Његово уздати незнабожачки народи.
 
22-23. Тада доведоше њему бјесомучног који бјеше слијеп и нијем; и исцијели га тако да слијепи и нијеми прогледа и проговори. И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Син Давидов?
 
Демон је у човеку затворио путеве вере: очи, уши и језик, али Исус их исцељује. Људи Га називају Сином Давидовим, јер се очекивало да ће Христос доћи од семена Давидова. Тако и сада, ако видиш човека који не разуме шта је добро, нити прихвата речи другога, сматрај га за “слепог и немог”, кога нека Бог исцели дотакнувши се његовог срца.
 
24. А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони демоне до помоћу Веелзевула, кнеза демонског.[10]
 
Мада се Господ удаљио ради њих, фарисеји су, чувши издалека за ово чудо, почели да Га клевећу зато што је чинио добро људима. Из овога се види да су они били непријатељи природе, као што је то и ђаво.
 
25-26. А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздијелио; како ће дакле, опстати царство његово?
 
Изобличавајући јавно њихове помисли, Христос је показао да је Бог. Он се брани од њих примерима из свакодневног живота и показује безумље фарисеја. Јер, како демони могу да изгоне сами себе, када се они труде да помогну један другоме?[11] Реч “сатана” значи “противник”.
 
27. А ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
 
“Нека сам Ја”, каже, “онакав каквим ме ви сматрате. Чијом силом, онда, ваши синови, то јест моји ученици, изгоне демоне? Није ваљда да их и они изгоне помоћу Веелзевула? Ако их они изгоне Божјом силом, колико пре то Ја чиним, јер они чудотворе у Моје име. Зато ће вам они бити на осуду, јер их видите како чудотворе у Моје име, а ипак ме и даље клевећете.” ,
 
28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.
 
Господ хоће да каже: “Ако Ја демоне изгоним Божјом силом, онда сам Ја Син Божји, и дошао сам ради вас и ради вашег добра. Тако је “дошло к вама” Царство Божје, које је само Моје присуство. Зашто ме онда клевећете када сам дошао ради вас?”
 
29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најприје не свеже јакога? – и онда ће кућу његову оплијенити.
 
“Ја”, каже, “не само да не сматрам демоне Својим пријатељима већ се борим против њих и ‘везујем’ оне који су пре Мога доласка били ‘јаки’ (због вашег нехата).” Када је, дакле, Христос дошао у “кућу”, то јест, у свет, отео је “сасуде” демона, дакле, људе.
 
30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
 
“Како ће”, каже, “Веелзевул сарађивати са Мном, када се он више од свих осталих противи Мени? Ја људе учим врлини, а он злу. Како, онда, он може да буде са Мном? Ја ‘сабирам’ људе за спасење, а он их ‘расипа'”. Овим речима указује и на фарисеје, јер док је Он учио народ и чинио му добро, они су људе “расипали” и смућивали да не би отишли к Њему. Дакле, показује им да су заправо они били опседнути од демона.
 
31-32. Зато вам кажем: Сваки гријех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме вијеку ни у будућем.
 
Овде каже да човек може наћи какво-такво оправдање за сваки други грех учињен у људској слабости, као што је блуд, крађа и слично, и лакше му је од Бога добити опроштај. Али, када неко види чудеса која су учињена Духом Светим и похули на њих говорећи да су она од демона, какво ће наћи оправдање? Јасно је да такав човек добро зна да је све то од Духа Светога, а ипак намерно говори зло. Како се таквом човеку може опростити? Када су Јевреји видели Господа како једе и пије и дружи се са цариницима и блудницима и све друго чини као Син Човечији, осуђивали су Га као изјелицу и винопију, што се може опростити, а да се неће од њих ни тражити покајање, јер су се (по слабости) оправдано саблажњавали. Али, када су Га видели да чудотвори и опет Га клеветали и хулили на Духа Светога, говорећи да Он то чини уз помоћ ђавола, како да им се опрости такав грех ако се не покају? Стога знај да онај који хули на Сина Човечијега, гледајући Га како живи као човек и називајући Га пријатељем блудника, изјелицом и винопијом због онога што је радио, такав неће одговарати за свој грех, чак иако се не покаје. Опростиће му се, јер није познао Христа као Бога скривеног у телу.
Али, онај који хули на Духа Светога или на духовна дела Христова, и назива их демонским, ако се не покаје,[12] неће му се опростити, јер он нема оправдан разлог да Га клевеће, као онај који Га је видео са цариницима и блудницима. Неће му се опростити ни у овом ни у оном свету и на оба места биће кажњен. Многи се муче у овоме свету, али су тамо поштеђени мука, као убоги Лазар; док су други кажњени и овде и тамо, као Содомљани и они који хуле да Духа Светога. Али, неки, као што су апостоли и Претеча, нису кажњени ни овде ни тамо. Иако изгледа да они који су овде прогоњени бивају кажњени од Бога, то нису казне за грехове, већ кушње које доносе венце.
 
33. Или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје.
 
Како Јевреји нису могли да оклеветају сама чудеса као зла дела, похулили су на Христа који их је чинио, говорећи да је опседнут од демона. Зато им Он каже: “Можете рећи да сам Ја ‘добро дрво’ и тада ће сва моја чудеса која су Мој род такође бити добра, или пак да сам ‘рђаво дрво’, и тада је јасно да ће онда и мој род, дакле, чудеса бити рђава. Али пошто кажете да су чудеса, која су Мој род, добра, онда сам и Ја ‘добро дрво’. И заиста, као што се дрво по роду познаје, тако ћете и Мене познати по чудесима која чиним.”
 
34. Породи аспидини, како можете добро говорити и када сте зли?
 
“Гле”, говори им, “ви који сте ‘рђава дрвета’, носите рђав род када говорите зло о Мени. Тако бих и Ја да сам рђав доносио рђав род, а не оваква чудеса.””Породима аспидиним” их назива зато што су се хвалили Авраамом. Господ им је показао да не потичу од Авраама, већ од својих предака који су достојни њихове злобе.
 
34-35. Јер од сувишка срца уста говоре. Добар човјек из добре ризнице износи добро; а зао човјек из зле ризнице износи зло. Када видиш човека злоречива, знај да он у своме срцу нема исто онолико зла колико на устима, већ много више. Сувишак се прелива из срца, и онај који има скривено благо, открива тек мали део. Тако онај, који говори добро, још више добра има у срцу своме.
 
36-37. А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен.
 
Овде нас Господ испуњава страхом, говорећи да ћемо дати одговор за сваку “празну реч”, то јест, за лаж, клевету и за сваку непримерну и подсмешљиву реч. Потом наводи сведочанство из Светога Писма како не бисмо мислили да говори нешто од Себе, па каже да ће свако због својих речи бити оправдан или због својих речи осуђен.
 
38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо.
 
Еванђелиста у чуђењу додаје реч “тада”, јер када је требало да Му се потчине због Његових претходних чудеса, они траже знак. Хтели су да виде знак с неба, како каже други еванђелиста, зато што су мислили да Он ова чудеса на земљи чини силом ђавољом, јер је ђаво кнез овога света. Шта на то каже Спаситељ?
 
39-40. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи; тако ће бити и Син Човјечији у срцу земље три дана и три ноћи.
 
Назива их “родом злим”, јер су били варалице и лукави људи, али и “родом прељуботворним” зато што су отступили од Бога и сјединили се са ђаволом. “Знаком” назива Своје Васкрсење. Оно је заиста преславан знак, јер је Он сишао у срце земље, у преисподњу, дакле, у сам ад, а потом васкрсао у трећи дан. “Три дана и три ноћи” схвати не као целе дане и ноћи већ њихове делове. Христос је умро у петак, и то је један дан; у суботу је лежао мртав, ето другог дана; у ноћи између суботе и недеље још је био у гробу. Отуда имамо непуна три дана и три ноћи, јер имамо обичај да тако рачунамо време.[13]
 
41. Ниневљани ће устати на Суд са родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним проповиједањем; а гле, овдје је већи од Јоне.
 
“Јона је”, каже, “изашавши из утробе кита, про поведао (у Ниневији) и људи су му поверовали. Али, ви ми нећете поверовати чак ни после Васкрсења, и зато ћете бити осуђени од оних Ниневљана који су поверовали Моме слуги Јони и то без чудесних знакова, иако су били варвари. Ви, који сте одрасли уз пророке и видели толике знаке, нисте поверовали Мени, вашем Господару, јер то значе речи: “Гле, овде је већи од Јоне”.”
 
42. Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер оиа дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овдје је већи од Соломона.
 
“Краљица (Савска) је,” каже, “дошла из далека, иако је била слаба жена, да би чула о стаблима, дрвећу и другим природним појавама. А ви, нисте примили Мене када сам сам дошао к вама, и говорио вам о неизрецивим тајнама.”
 
43-45. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налази. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.
 
Показује им како су себе довели до потпуне пропасти зато што Га нису прихватили. “Као што они, који су се ослободили од демона, још страшније страдају ако западну у лењост и немар, тако се и ваш род нашао у власти демона када сте се поклонили идолима. Али, овога демона сам истерао помоћу Пророка и сам сам дошао желећи да вас још више очистим. Ипак, пошто сте Ме отерали и још се трудите да Ме убијете, ваш грех је тим већи, па ће зато и ваша казна бити већа, тако да ће последње ропство ваше бити много страшније од претходних.”
Ти разуми и ово – да се нечисти дух истерује крштењем и одлази међу “безводне” и некрштене душе, али у њима не налази покоја. За демоне је покој да искушавају рђавим делима крштене душе, будући да већ некрштене држе у својој власти. Зато се демон враћа у крштеног са седам других духова.[14] Као што постоји седам дарова Духа Светога, тако насупрот њима постоји седам духова зла. Када демон поново уђе у крштену душу, несрећа бива још већа, јер је раније постојала нада да се душа очисти крштењем, али сада више не постоји нада у друго крштење, већ једино у “крштење покајањем”, које је веома тешко и напорно.
 
46. Док он још говораше народу, гле мати и браћа његова стајаху напољу тражећи да говоре с њиме.
 
Његова мајка је по извесној људској слабости хтела да покаже да има власт над својим дететом, пошто још није познавала Његову величину. Зато је она, док је Он још говорио народу, затражила да дође к њој, желећи да у свом частољубљу свима покаже да јој је син послушан. Шта, дакле, чини Христос, њен син, пошто је разумео намеру Своје мајке? Послушај добро шта каже!
 
47-50. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје, рече: Ево мати моја и браћа моја. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.
 
Господ не вређа Своју мајку, већ исправља њену славољубиву помисао својствену људској слабости. Он није рекао: “Она ми није мајка”, већ: “Ако не чини вољу Божју, ништа јој не помаже што Ме је родила.” Господ не пориче сродство по природи, већ му присаједињује сродство по врлини, јер ономе ко је недостојан не користи телесно сродство. Када је, дакле, исправио, болест сујете, опет је послушао Своју мајку која Га је звала, као што о томе даље говори еванђелиста.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. У Талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањени суботом.
  2. 3.Мојс. 24:5-9
  3. 4.Мојс. 28:9-10
  4. Уп. Рим. 14:4,5,17; Кол. 2:16-17
  5. Ос. 6:6; Ис. 1:11-17; Мих. 6:6-8
  6. Реч “фарисеј” на јеврејском значи – “онај који је одвојен”.
  7. Ис. 42:1-4; уп. Еф. 1:3-6; Јев. 10:5-10
  8. “И суд народима јавља, то јест правду, јер пророк обично правду назива судом” (Свети Јован Златоусти, Ibid. Homil. 40,2; c.441).
  9. “Сматрам”, каже Василије Велики, ,да ‘трска стучена’ оаначава човека који са неком страшћу врши заповести Божје, и кога не вреди преломити и посећи, већ радије исцелити, како нас је, уосталом, Господ учио говорећи: ‘Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде’, (Мт. 6, 1). И Апостол нам заповеда: ‘Све чините без гунђања и двоумљења… Ништа не чините из пркоса или за празну славу’ (Фил 2,14.3). ‘Жижак што тиња’ је онај који заповести Божје врши без искреног расположења и праве ревности, већ то чини лењиво и немарно.Таквога не треба ‘угасити’, већ радије подићи и подсетити на судове Божје и Његова обећања.
  10. Веелзевул (јев. Baal-Zebub) у преводу “Господар мува” био је “бог Екрона” (3.Цар. 1:2-3; 6:16). То је било име под којим су филистејци у граду Екрону поштовали бога Вала. Сматран је богом који кажњава тако што наводи муве на људе, али уједно и као бог који штити од ове пошасти. У Новом Завету Веелзевула су Јевреји сматрали за старешину злих духова (Мт. 10:25; 12:27; Лк. 11: 18-19). Фарисеји су га називали “кнезом демонским”, а Господ га поистовећује са Сатаном.
  11. Тумачећи ове речи Св. Златоуст каже: “Ако ја, имајући у себи демона, помоћу њега изгоним друге демоне, то значи да међу демонима постоји несагласност и сукоб и да устају један на другога; а ако устају један на другога, онда се њихова сила губи и пропада.” (Ibid, Homil. 41,1; c.446).
  12. Дакле, нема греха који се неће опростити, осим греха непокајаног.
  13. По јеврејском и византијском рачунању времена, које је преузела и Црква Христова, “дан” почиње заласком сунца. Тако је “недељна ноћ”, у ствари оно што ми зовемо “суботња ноћ”. Отуда у богослужбеном циклусу дневна богослужења почињу вечерњом службом (уп. Фусноте за Мт. 28:1-8).
  14. По Зигабену, дух нечисти који доводи седам других духова јесте стомакоугађање, а седам духова су седам страсти: блуд, среброљубље, гњев, чамотиња, нехат, гордост и завист. (Ibid. c. 12, v. 43-45; col. 276).

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim