ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава трећа
 
Проповед Јована Крститеља и крштење Христово
 
1. У оне пак дане. Не онда када је Господ био дете и живео у Назарету, већ просто тако каже “у оно време” које је претходило данашњем времену.
 
Дође Јован Крститељ.
 
Бог је послао Јована да прекори Јевреје и да их приведе познању својих грехова како би тако прихватили Христа. Ако човек није свестан својих грехова, не може се покајати. Зато је Јован послан.
 
1-2. И проповиједаше у пустињи Јудејској. И говораше: Покајте се.
 
Јевреји су били горди, па их зато позива на покајање.[1]
 
Јер се приближило Царство небеско.
 
Царством небеским назива први и други долазак Христов, као и врлински живот. Јер ако ми, странствујући по земљи, живимо као на небу, далеко од страсти, онда имамо Царство небеско (у себи).
 
Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи, припремите пут Господњи, поравните стазе његове. [2]
 
“Путем” се назива Еванђеље, а “стазама” законске одредбе, које су овештале и старе. Стога каже: “Припремите се за еванђелски живот, и законске одредбе ‘поравните’, то јест, испуните их духовно”, јер је Дух “прав”. Када, дакле, видиш Јеврејина који телесно разуме заповести Закона, можеш да кажеш: “Овај није поравнао своје стазе”, то јест, духовно не разуме Закон. [3]
 
4. А сам Јован имаше хаљину своју од камиље длаке.
 
На покајање је позивао самим својим изгледом, јер је носио одећу жалости. За камилу кажу да је негде између чисте и нечисте животиње. Пошто прежива, она је чиста животиња, али нема раздвојене папке, и по томе је нечиста.[4] Тако је Јован носио хаљину од камиље длаке, јер је Богу приводио јеврејски народ, који је сматран чистим, и нечисти народ незнабожаца, те је био посредник између Старог и Новог Завета. Зато је и носио одећу од камиље длаке.
 
И појас кожни око бедара својих.
 
Сви светитељи који се спомињу у Писму били су опасани појасом око бедара, јер су стално радили, док су лењивци и доколичари распојасани, као што је то данас случај са Сараценима. Светитељи су били опасани кожом зато што су умртвили страсти телесне пожуде, пошто се кожа добија од тела мртвих животиња.
 
А храна му бијаху акриде и дивљи мед. [5]
 
Неки кажу да су акриде врста биљке која се још назива мелагра, други опет, да је то врста ораха или дивљих плодова. Дивљи мед производе дивље пчеле и може се наћи у дрвећу и стенама.
 
5-6. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
 
Иако су крштавани, Јованово крштење[6] није давало опроштење грехова. Јован је само проповедао покајање и приводио опроштењу грехова, то јест, Христовом крштењу, којим се добија опроштење грехова.
 
7. А кад видје многе фарисеје.
 
“Фарисеји”[7] у преводу значе “издвојени”, јер су се они понашали као издвојени од других својим животом и знањем, мислећи да су виши од осталих.
 
И Садукеје [8]
 
Они нису веровали ни у Васкрсење, ни у анђеле, ни и (постојање) духа. “Садукеји” у преводу значе “праведни”, јер је “седек” праведност. Не зна се да ли су сами себе звали “праведнима” или су тако названи по оснивачу њихове секте Садоку[9].
 
Гдје долазе да их крсти, рече им.
 
Они нису долазили са искреном намером као остали, те их зато прекорева:
 
Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
 
Оштро им се обраћа, познавајући њихову изопаченост, али их и похваљује када говори: “Ко вам каза да бежите”, јер се чудио како се десило да се њихов нечастиви род каје. Назива их “породи аспидини”, јер се прича да као што аспиде излазе из своје мајке прождирући њену утробу, тако су они побили своје очеве, то јест, своје учитеље и пророке. “Гнев који иде” озна-чава пакао.
 
8. Родите, дакле, род достојан покајања.
 
Видиш шта говори? Не треба се само уклањати од зла, већ и приносити плодове врлине, јер је писано: “Клони се од зла и чини добро.” [10]
 
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама.
 
Они су се уздали у своје племенито порекло и то им је било на погибао.
 
Јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.
 
Под “камењем” се подразумевају незнабошци, од којих су многи поверовали. Осим тога, Јован дословно каже да Бог може и од камења подигнути децу Аврааму[11]. Као камен је била и Сарина материца, због њене неплодности, па је она ипак родила.[12] А када је Господ од камења подигао децу Аврааму? У оно време када су Га распели и када су многи, видевши како се распада камење, поверовали. [13]
 
10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји.
 
“Секиром” назива Христов суд, а “дрвећем” свакога од нас. Тако се онај који није поверовао још одавде у корену сече и у огањ баца.
 
Свако, дакле, дрво, макар водило порекло од Авраама, које не рађа добра рода.
 
Није рекао “које није родило”, већ “које не рађа”, јер увек треба рађати плодове врлина. Ако си јуче дао милостињу, а данас отимаш, ниси благоугодио Богу.
 
Сијече се и у огањ баца, то јест, у огањ паклени.
 
11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном , јачи је од мене.
 
Прво им је рекао: “Рађајте род”, а сада им показује какав род – да верују у Онога који долази за њим, јер је за њим дошао Христос. Као што се Христос родио само шест месеци после Јована, тако се исто (након шест месеци) после Јована и појавио пред људима. Прво се, дакле, појавио Претеча, а тек онда је дошао Христос, за кога је Јован сведочио.
 
Ја нисам достојан њему обуће понијети.
 
“Ја нисам”, каже “чак ни најмањи од Његових слуга, да би Му понео обућу.” Под “обућом” се подразумевају два силаска Господња. Прво са неба на земљу, и друго са земље у ад. “Обућа” означава кожу тела и умртвљење. Претеча, дакле, не може да “понесе” тајну ова два силаска, то јест, није у стању да разуме како су се она десила.
 
Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
 
То јест, обилно ће излити на вас благодатне дарове Духа. “Моје крштење”, говори Јован, “не даје ни благодат Духа Светога, ни опраштај грехова, али Он ће вам опростити (грехове) и дати Духа у изобиљу.” [14]
 
12. Њему је лопата у руци.
 
Немојте мислити да ће вам Он опростити ако будете грешили пошто примите крштење од Њега, већ знајте да је у Његовим рукама “лопата”, то јест суд и истрага.
 
Па ће отријебити гумно своје – Цркву, у којој је много крштених као пшенице на гумну. Међутим, неки од оних који су крштени лакомислени су попут плеве, коју као ветар разносе зли духови, док су други као пшеница и доносе корист другима хранећи их учењем и (врлинским) делима.
 
И скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем неугасивим.
 
Тај огањ је неугасив. Зато Ориген празнослови када говори да ће пакленом мучењу доћи крај. [15]
 
13-14. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. А Јован му брањаше
 
“Иако си чист, Господе мој, крстиш се да би нас опрао (од греха), и показао нам да се пре крштења морамо очистити, како не бисмо оскрнавили своје крштење тиме што ћемо се после њега лако упрљати по рђавој навици”. Јован Му брањаше, да они који су ово гледали не би помислили да се и Христос крштава ради покајања, као остали.
 
Говорећи: ти треба мене да крстиш.
 
Претеча је имао потребу да га Господ очисти, јер је и он сам, као потомак Адамов, био заражен нечистотом непослушности, а оваплоћени Христос је очистио све.
 
А ти ли долазиш мени?
 
Није се усудио рећи: “Зар да те ја крстим?”, већ говори: “А ти ли долазиш к мени?”. Тако је био благочестив.
 
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада:
 
Каже: “Остави сада, јер ће доћи време да примимо заслужену славу, иако сада изгледа да је немамо.”
 
Јер тако нам треба испунити сваку правду.
 
Под “правдом” подразумева Закон. “Људска природа је”, каже, “била проклета зато што није могла испунити Закон. Зато сам Ја испунио све остало што Закон захтева. Само ми још остаје да се крстим. А када и то испуним, тада ћу ослободити природу од проклетства. Ето, то ми ваља чинити.”
 
15-16. Тада га остави. И крстивши се Исус.
 
Крштава се у тридесетој години, јер у тим годинама човек упознаје све грехове. У раном узрасту се деца понашају лакомислено, у другом, младићком узрасту, распаљују се телесном пожудом и гневом. Код одраслих људи много је среброљубља. Чекао је, дакле, тај узраст како би испунио Закон за све узрасте и све нас осветио. [16]
 
Изађе одмах из воде. [17]
 
Манихејци кажу да је Господ Своје тело оставио у Јордану и потом се привидно показао у неком другом телу. Али, ове их речи оповргавају, јер каже: “Исус изађе.” Нико други није изашао, већ управо Он који је сишао у воду.
 
И гле, отворише му се небеса.
 
Адам их је затворио, али Христос их опет отвара како би и ти научио да својим крштењем отвараш небеса.
 
16-17. И видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са неба који говори.
 
Дух силази да би посведочио да је Онај који се крштава већи од онога који крстк Јевреји су Јована сматрали за великог човека, док на Христа нису толико обраћали пажњу. Сви су видели да Дух силази на Исуса како не би помислили да је глас – “Ово је Син мој љубљени” – био ради Јована, него да би сви, видећи Духа, поверовали да се тај глас односи на Исуса. (Дух се јавио) “као голуб”, јер је то незлобива, кротка и врло чиста птица која се не задржава тамо где је нечисто. Тако је и са Светим Духом. Као што је у време Ноја голуб објавио крај Потопа, доневши маслинову гранчицу[18], тако и овде Свети Дух објављује ослобођење од греха. Тамо је (знак) био маслинова гранчица, а овде је то милост Божја.
 
Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.
 
То јест, који ми је мио и благоугодан.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Реч покајање означава промену начина мишљења, промену ума, преумљење. Покајање се не састоји само у жаљењу за учињеним грехом, већ подразумева истовремено и активан труд у стицању врлине, промену живота и начина мишљења.
  2. Ис. 40:3
  3. По тумачењу Зигабена, путем Господњим и стазама Његовим пророк назива душе, којима је имала доћи проповед Еванђеља. Он саветује да се душе припреме, то јест, очисте путем покајања: да се почупа трње страсти, избаци камење греха и тако начине здравима и глаткима за примање Еванђеља (Ibid, c.3, v.3; col. 160 A).
  4. Јевреји су имали детаљне прописе на основу којих су животиње делили на чисте и нечисте. (уп. 1.Мојс. 8:20; 3.Мојс. 7:21; 3.Мојс. 20:25; 5.Мојс. 14:3-20)
  5. Ова реч може да се преведе и као скакавци, мада Блажени Теофилакт, као и већина тумача сматра да је реч о биљној храни. По древној палестинској традицији Свети Претеча се хранио неком врстом дугуљастих и тврдих плодова који су личили на скакавце, по којима су и добили име. Акриде такође могу означавати и овршке (крајеве) гранчица и лишћа са пустињске траве и чкаља. Дивљи мед, по мишљењу Светог Атанасија Великог био је “веома горак и непријатног укуса”.
  6. Јованово крштење вршено је погружењем у реци. При Јовановом крштењу, људи су исповедали грехове и добијали опроштај и на тај начин се духовно припремали за долазак Христа. Ово је било једино крштење водом које су примили апостоли и нигде није забележено да су поново крштавани до Педесетнице.
  7. Реч је о секти која је настала након Вавилонског ропства. Поред свих књига Старог Завета, фарисеји су веровали да је усмена традиција основно мерило веровања и живота. Посебно су се трудили у спољашњем вршењу законских правила и побожности, као што су церемонијална прања, постови, молитве, даватбз милостиње, али су својим лицемерјем били далеко од духа истинске побожцости. Били су веома поносни на своја дела и зато и данас појам фарисејства означава лицемерје. Чврсто су веровали у постојање добрих и злих анђела и чекали су долазак Месије. Веровали су, такође, да душе умрлих по својим делима одлазе у стање блаженства или казне и да ће их Месија на крају васкрснути и узвратити им по њиховим делима. Насупрот власти Ирода узурпатора и Римској тиранији залагали су се за теократију. Имали су велики утицај на прост народ. Према Јосифу Флавију, у Христово време било их је око 6.000. Били су Његови велики противници јер их је редовно прекоревао због њихове похлепе, славољубља, самопоуздања и лажне побожности којом су хтели да задобију популарност у народу
  8. Верска секта чији су чланови одбијали усмено предање и који су сматрали да је једино писани закон обавезан. Одбацивали су Васкрсење мртвих, бесмртност душе, постојање духова и анђела и друго. То је била секта свештеничке аристократије и по предању је потицала од Садока. Вероватно је реч о првосвештенику из времена Давида и Соломона или о некој другој личности из каснијег периода
  9. 2. Цар 8:17
  10. Пс. 34:14
  11. Поводом ових Претечиних речи Евтимије Зигабен каже: “Деца су Авраамова стварно они који подражавају његове врлине. И они ће се удостојити са њим Царства нбеског, па били од јевреја или незнабожаца, јер је сродство по врлини веће од сродства по крви, онолико колико је душа драгоценија од тела.” (Ibid, c.3, v.9; col. 165 Ab)
  12. 1.Мојс. 18:11-12; 21:1-2
  13. Мт. 27:51
  14. По Зигабену крштење Јованово се састоји у уздржању од грехова, а Христово у задобијању Духа Светога. Дух Свети је сишао на апостоле у облику огњених језика (уп. Д.Ап. 2:1). Тада су се они крстили Духом Светим и огњем (Ibid, c.3, v.11 col. 168 BC)
  15. Блажени Теофилакт овде мисли на Оригеново учење о “васпостављењу” (свега) које је осуђено на Петом Васељенском Сабору у Константинопољу 553. године (види опширније у фусноти за Мт. 25:41-46)
  16. Оваплотивши се, Господ се појавио у “обличју тела греха” по свему сличан нама осим по греху, да би нас целе спасао, као што Свети Григорије Богослов каже: “Оно што (Христос) није узео (оваплоћењем на Себе), то није исцелио” (Epistula 101 ad Cledonion PG, t.37, 177-180).
  17. Исус је одмах изишао из воде, то јест, није се у њој задржао. Постоји предање да је Свети Јован Крститељ свакога човека кога је крштавао., погружавао до гуше у воду и држао га док све грехе своје исповеди, а онда га пуштао да изађе из воде. Христос, пошто није имао греха, није се задржавао у води, због чега Еванђеље и каже да одмах изађе из воде (уп. Архим. Јустин Поповић, Житија Светих, јануар 6., “Реч на Богојављење Господње”, стр. 217, Београд. 1977.)
  18. 1. Мојс. 8:11

7 Comments

  1. Hvala na objavi ovog tumacenja, sto je dostupno svima, od veoma velike je koristi. Svako dobro!

  2. Nije mi jasno kod drugog dolaska uzima verne i pravedne i odlazee na nebo dok nepravedni ostaju na zemlji i po njima pada oganj i sta sve još. Koliko dugo ce trajati to stradanje zlih koji su ostavljeni na zemlji? Par godina neko Kaze?

  3. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

    • Pomaze Bog.Milost ti i mir od Gospoda nasega .
      Oprosti na ovako kasnom odgovoru ,
      Sve o farisejima opisano je vec u Svetim evandjeljima , nadam se da si do sad procitao i da ti je jasnije sta tamo pise.
      A sto se tice istorije i obilka drzavnog uredjenja , kroz istoriju vidimo koje su se drzave najbolje odrzavale i bile najjace , to su one u kojima je ustav bio “teokratski” , bili su povezani sa Vrhovnim tvorcem koji je upravljao drzavom . O tome najbolje vidimo u 1.delu Sv.pisma Starom zavetu . Kazes da : “Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.” Naravno da je bolje pridrzavati se zakona koje je dao Tvorac nego biti u uredjenu drzavnom gde je sve dopusteno( svaki oblik nemorala) .
      Nadam se da ti je jasnije , iako verujem da si vec utvrdio i procitao Sv.Pismo .

      Neka te Bog nade isputi svakom radoscu i mirom u veri , da silom Svetog Duha imas nadu u izobilju (Rimljanima 15:13)

  4. Бранислав

    Сјајно.Хвала

  5. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  6. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim