POKAJNI AKATIST
(sastavljen po Velikom kanonu Svetog Andreja Kritskog)
Kondak 1
Tebi Vojvodo, Koji se boriš za nas, i Gospode, Radosti kajućih se slugu Tvojih, Tebi ja grešni pribegavam u pokajanju. Primi me, Oče, primi pokajnika, ne odbaci suze moje i uzdahe iz srca, i ne prezri mene koji Te u umiljenju prizivam: Milostivi, pomiluj me palog!
Ikos 1
Adamu prvosazdanom podražavah ja u prestupima, naruših zapovesti Boga moga, dušu i telo uprljah delima strašnim. I odakle da otpočnem oplakivanje svog sramnog života? Kakav početak da postavim sadašnjem ridanju? No priđi, okajana dušo moja sa telom svojim, i ispovedi se Sazdatelju svih i zavapi mu sa suzama: Milostivi, pogledaj na mene Tvojim Okom čovekoljubivim i primi moje toplo pokajanje. Milostivi, sagreših više od svih ljudi, jedino ja sagreših pred Tobom, ali Ti, kao Bog, pomiluj stvorenje Tvoje. Milostivi, kao bludnica i ja prolivam suze, pomiluj me po blagom snishođenju Tvome. Milostivi, oskrnavih rizu tela svoga i zatamnih u sebi ono što je stvoreno po slici i obličiju Tvome. Milostivi, pomračih dušu svoju strasnim zadovoljstvom, a i um svoj načinih prahom. Milostivi, nag ležim bez vrlina i sramim se. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 2
Pogledaj dušo moja – kraj se približio i Sudija je pred dverima. Probudi se, razmisli o delima svojim koja si počinila, predstavi ih pred očima tvojim i prolij suze; ispovedi slobodno dela i misli Hristu i, u umiljenju srca, Njemu usklikni: Aliluja!
Ikos 2
Razumeh, Spasitelju Moj, da nema u životu ni greha, ni dela, ni zla, u kojem ja ne sagreših umom, rečima i delima više od svih ljudi. Savest me razobličava, savest me osuđuje za zla dela moja. Ali Sudijo, Izbavitelju moj i Promislitelju, poštedi, izbavi i spasi me, slugu Tvoga, koje Ti vapije: Milostivi, sagreših, sagreših prodavši dušu svoju grehovnim navikama, kao braća Josifa. Milostivi, kao Kain i ja Ti prinesoh žrtvu nečistu: dela skverna i život nepotreban – time se i osudih. Milostivi, od mladosti zapovesti Tvoje prestupivši, u čamotinji prođoh kroz život, spasi me milošću Tvojom. Milostivi, kao bludni sin rasuo sam i ja bogatstvo svoje u bludu, a trpeći sada glad duševnu, vapijem Ti: Darodavače, nahrani dušu moju blagodaću Tvojom. Milostivi, sav se izranjavah, kao čovek koji je dopao razbojnicima, ali Ti, pristupivši, isceli me. Milostivi, primi uzdisanja duše moje, primi suze očiju mojih i očisti me, jer se kajem. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 3
Silom Tvojom, Spase, izgnan bi po zasluzi Adam iz Edema, jer ne sačuva jedinu Tvoju zapovest; i seđaše on okrenut Raju, gorko oplakujući nagotu svoju, govoraše: Teško meni Raju, Raju moj prekrasni. Zar ja da ne postradam, Gospode Moj i Bože, odbacujući svagda životvorne Tvoje reči? No daj mi vreme da gorko oplačem dela svoja i da Tebi zapevam: Aliluja!
Ikos 3
Imajući u sećanju množinu strašnih dela koje počinih, drhtim okajani. I šta da činim kada dođe Gospod praćen Anđelima, da sudi svetu? Teško meni, teško. Bože Otaca, pre nego što mi zatvoriš dveri milosrđa Tvoga, Tebi pribegavam, Blagi, i zajedno sa Davidom vapijem: Milostivi, u gresima se rodih i dodah ubojima svojim i druge rane, no pomiluj me, Bože Otaca. Milostivi, kao David i ja Ti sagreših, ranih dušu strelom preljubočinstva, i poput njega, vapijem Ti: pomiluj me po milosti Tvojoj. Milostivi, pokreni um moj prema obraćenju, primi me pokajnika, umilostivi se onome koji Te priziva: sagreših Ti, spasi me. Milostivi, ni stranca, ni putnika ne uvedoh pod krov svoj, odbacivši dobro delo Samarićanke, zato i ridam: ne liši me Tvoga staništa. Milostivi, srebroljubljem sam obuzet – time se i osudih. Milostivi, delima sam postadoh ubica duševne savesti, naoružavši se protiv nje svojim lukavštinama. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 4
Bura grehova navali na mene i ko da mi pruži ruku pomoći, ako ne Ti, zablistali od Djeve, Isuse. Spasi me, vapijem Ti, spasi kao što si spasao Petra koji je tonuo, da me ne potopi bura strasti. Privedi me bezmetežnom pristaništu, da Ti s ljubavlju kličem: Aliluja!
Ikos 4
Čuvši da Gospod nekad ognjenom kišom popali zemlju sodomsku, teško meni – vapijem – dušo, ustani da ne budeš u ognju paklenom. Beži od požara, beži od gorećeg Sodoma, beži od plamena Božanstvenog, na gori visokoj spasavaj se kao Lot prizivajući Boga: Milostivi, i kad sagrešim, znam da si Čovekoljubac, da kažnjavaš milostivo i da je Tvoje milosrđe toplo, da pomažeš kao otac, prizivajući bludnog sina. Milostivi, haljinu nečistu satka mi greh da bi se razobličile moje samovoljne strasti, uprljavši mi tako prve, Bogotkane odežde duše. Milostivi, zalepih se za zemaljske stvari i pod teškim bremenom sav se povijam. Milostivi, ukrasih idola tela moga odećom sramnih misli, prezrevši unutrašnju Bogoobraznu skiniju. Milostivi, pogreboh strastima prvostvorenu krasotu, koju, kao nekada dinar, potraživši – pronađi. Milostivi, sagreših, vapijem Ti kao bludnica, jedino ja sagreših pred Tobom, nego primi, kao i njene, i moje suze. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 5
Bogoistočivšu Krv Tvoju, Spase, izlio si na Krstu da bi me umio; Duh si predao da me privedeš Tvome Roditelju; Edem zatvoren otvorio se, sva tvar i sva plemena Tebi se poklanjaju i zauvek Ti kliču: Aliluja!
Ikos 5
„Vidite, vidite da sam Ja Bog!“ – počuj, dušo moja, Gospoda koji ovako priziva. Udalji se od ranijeg greha, ustraši se Gospoda, kao pravednog Sudije i Boga. Obrati se, pokaj se, otkrij skrivena bezakonja, pripadni Mu kao bludni sin sa suzama i bijući se u prsi, govori Bogu Sveznajućem: Milostivi, izranavljen sam, evo strele vražije probiše dušu i telo; zato Ti pribegoh sa suzama. Milostivi, kao carinik vapijem ti: očisti me, niko od proizašlih iz Adamovih bedara ne sagreši tako kao ja. Milostivi, skini teško breme grehova mojih i oprosti sagrešenja moja. Milostivi, moja voljna i nevoljna sagrešenja, javna i tajna, znana i neznana, oprostivši, spasi me. Milostivi, bura strasti me potapa i nema mi spasenja, nego kao i Petru, pruži i meni ruku Tvoju. Milostivi, ne zatvori dveri milosrđa Tvoga u dan Sudnji, nego ih otvori meni, koji se gorko kajem. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 6
Pustinoljubiva grlica, glas Vapijućeg, Hristov svetilnik Preteča, svim ljudima obznani: „Pokajte se i očistićete se“ – i sva Judeja i Samarija, čuvši, pohita da ispovedi grehove svoje. Pohitaj i ti, dušo moja, Izvoru života, da ne istruliš u bezakonju, prigrli pokajanje i zapevaj Hristu: Aliluja!
Ikos 6
Slušajte, Nebesa i ti zemljo, glas onoga koji se Bogu kaje. Ko od ljudi tako sagreši kao ja: um ranjen, telo bolesno, duh iznemogao, stradanja umnožena. Lekaru Blagodatni, pre nego što sasvim poginem, spasi me, koji Te ovako prizivam: Milostivi, Ti si Bog koji ispituje srca, osujećuje namere i izobličava dela, popali trnje mojih grehova i pokaži me čista pred Tobom. Milostivi, Ti si Izvor života, istoči duši mojoj život, oživotvori je pre nego mi dođe kraj života. Milostivi, sličan sam onima iz vremena Nojevog, koji počiniše bezakonja, savest uprljah lakoumnom rečitošću, postavši sličan Hamu oceubici. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 7
Želeći da se svi spasu i u poznanje istine dođu, Ti si, Sine Božiji, došao na zemlju i postao čovek, prizivajući pokajanju razbojnike i bludnice i otvorio dveri Carstva svima koji se kaju. Pokajanja dveri otvori mi, Životodavče, Tebi jutrenjujem i Tebi vapijem: Aliluja!
Ikos 7
Divno pokajanje prineše Ninevljani kada im je Jona prorok objavio njihovu blisku pogibelj; obukavši se u vreće i pepelom glave svoje posipajući, plač silan načiniše, govoreći: „Da odvrati Gospod gnev Svoj pravedni“. Tako se rasplači i ti, dušo moja, zajecaj Bogu kao Ninevljani i ovako govori: Milostivi, Ismail bi izgnan kao porod robinjin, da me ne postigne isto za slastoljublje. Milostivi, kao rob ja se prilepih grehu i kao Agara rodih novog Ismaila – bezočnost. Milostivi, ne odbaci moljenja onih koji Te slave i molećima s verom daruj oproštaj. Milostivi, pomiluj, vapijem Ti, pomiluj kada dođeš s Anđelima da podaš svakome nasledstvo po delima njegovim. Milostivi, ne prezri stvorenje Svoje ako sagreših više od svih ljudi. Ti si – Gospod vaseljene, a ja prah, i u Tvojoj je vlasti otpustiti grehe moje. Milostivi, ako i uprljah dušu i telo, Ti me, Spasitelju Moj, očisti, umij, učini beljim od snega. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 8
Tuđincem učinih sebe pred Tobom, Isuse, pretpostavljajući kladence pomisli hananejskih Tvome kamenu koji toči premudrost, i svinjsko meso Hrani nebeskoj. Zato, kao bludni sin, glađu mučen, ne urazumih se da pevam: Aliluja!
Ikos 8
Sav se ljuto izranjavah pomislima svojim, i ispunih rana kao čovek dopao razbojnicima. Videći me, sveštenik prođe i Levit me mimoiđe, videvši me u bedi ležećeg, prezreše me. No Ti Sam, Hriste, izlij na mene ulje i vino da Ti ovako vapijem: Milostivi, da mi bude banja očišćenja i piće prolivena Krv Tvoja i voda istekla iz rebara Tvojih, i oživotvori me Sobom. Milostivi, kao farisej se nadimam i, kao on, bezočnost pred Tobom činim; no istrebi iz mene greh i srce smireno mi daruj. Milostivi, znam da sagreših pred Tobom, kajem se – primi me, vapijem ti – podigni me, da ne postanem plen i hrana vraga – Sam se Ti smiluj nada mnom. Milostivi, ne poslušah glasa Tvoga, niti se Pismu Tvome pokorih i zato nag stojim pred Tobom. Milostivi, noć greha moga beše mi tamom i dubokim mrakom, no Ti, Spasitelju Moj, sinom dana me učini. Milostivi, teško meni, jer um svoj oskrnavih nečistotom, ali molim blagost Tvoju, umij me u kupelji suza mojih i poput snega ubeli odeždu moga tela. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 9
Iz Starog Zaveta, po sličnosti, privodim ti sve, dušo moja. Podražavaj dela bogoljubivih, a izbegni grehove lukavih, da te poštedi Hristos u Dan Sudnji, kako bi se udostojila da Mu zapevaš sa svima Svetima: Aliluja!
Ikos 9
Mudri mnogoznalci su u nedoumici kojim rečima da me pobude na pokajanje: ogrube srce moje i nemam suza, ni plača. Milostivi, Blagi, kosni se moga srca blagošću Svojom i Duhom Vladalačkim utvrdi me, pljusak suza pošalji mi, slugi Tvome koji Ti se moli. Milostivi, kao krvotočiva žena, pribegoh Ti, primakoh se da dodirnem rize Tvoje da mi kažeš kao i njoj: Vera tvoja spase te. Milostivi, istoči mi strujanja životna iz prečistih žila Tvojih; napoj me kao ženu Samarjanku da ne ožednim vavek. Milostivi, da budu suze moje – meni samom kao banja Siloamska, da umiju zenice duše moje i da umom sagledam svetlost Tvoju večnu. Milostivi, prinosim ti suze očiju svojih i duboke uzdahe. Srcem Ti vapijem: Bože, sagreših pred Tobom; umilostivi se, oprosti. Milostivi, poput Datana i Avirona, udalji se duša moja od Tebe, zato Te i prizivam: Poštedi, da me ne proguta zemlja kao njih. Milostivi, talasi grehova mojih pokriše me kao gonioce egipatske Crveno more, ali me Ti podigni iz ada preispodnjeg i izbavi od truleži život moj. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 10
Želeći da se spase Božanstvenog plamena, pobeže Lot iz Sodoma, kao što mu zapovedi Gospod. Dušo moja, ako se i ti želiš spasiti, na pravednika se ugledaj, beži od plamena greha, beži od požara razgorenog željama bezumnim, ne budi stub od soli, osvrćući se unazad da te uplaši lik sodomski. Zapevaj Bogu: Aliluja!
Ikos 10
Care Sveti, vreme života moga je malo i prepuno bolesti i zala, no Ti me primi u pokajanju i razumu me prizovi da ne budem ugrabljen i predat tuđincima, i smiluj se nad vapijućim: Milostivi, Ti si pristanište bezmetežno, pohitaj i izbavi me iz dubine grehovne kako me ne bi progutao oganj očajanja. Milostivi, ja sam izgubljena para, potraži i pronađi Svoj lik. Milostivi, dvostruko pogrešivši, David plakaše gorko, a ja više od njega zla počinivši ne prinesoh Ti plodove pokajanja. Milostivi, Solomon premudri nekada zavole raspusne žene i od Boga odstupi, na njega se i ja ugledah u mislima sramnim i delima. Milostivi, teško meni; u mrzovolji sravnih se sa Ahavom, dušu načinivši obitalištem nečistote i sasudom gnusnih strasti. Milostivi, zatamni se sva lepota u meni i od strasti sveća ugasnu, no smiluj se i podari mi, kao što David peva, radost veliku. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 11
Divnu pesmu u starini napisa Ti David da delo zlo koje počini razobliči, kako bi se i ti, dušo moja, pokajala i ustala, ostavila zla dela svoja i kao on uskliknula: Bože sveta, pomiluj me, Tebi Jedinome sagreših, očisti me po milosti Tvojoj – i uzmogla čistim srcem zapevati Njemu: Aliluja!
Ikos 11
Svetlodavče Gospode, pošalji svetlost Tvoju i prosveti srce moje, dušu moju od svakoga greha očisti, da Tebi kao Jona vapijem, govoreći ovako: Milostivi, iščezoše dani moji poput sna, zato i plačem kao Jezekija na postelji, produži mi život da umijem svoja sagrešenja. Milostivi, kao razbojnik vapijem – pomeni me; kao Petar plačem gorko, kao carinik prizivam – oprosti mi, Spasitelju. Milostivi, kao bludnica prolivam suze, primi moje ridanje kao nekada žene Hananejke. Milostivi, Ti si Jedini Lekar, izleči ljute rane duše moje, položi na nju oblogu, izlij ulje i vino – daruj mi umilenje i suze. Milostivi, kao krvotočiva žena dotičem se i ja krajeva riza Tvojih i plačem, kao Marta i Marija nad Lazarem. Milostivi, izlivam suze moje Tebi, kao sasud mira na noge Tvoje, prinosim moljenje i prosim da mi daruješ oproštaj. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 12
Blagodat Svoju ne oduzmi od mene, blagi Isuse; ako i sagreših više od svih ljudi, Ti si Bog Milosrdni, ne želiš smrti grešnika, opraštaš onima koji se kaju i prizivaš zabludele. Osveštaj me blagodaću Svojom i duh pravi obnovi u meni. Evo, u pokajanju Te prizivam: Aliluja!
Ikos 12
Plačem i ridam, Gospode, zbog svojih počinjenih zala i blagost Tvoju molim: plodova dostojnih pokajanja ne traži od mene, jer je i snaga moja oskudna; srce mi daruj uvek skrušeno i smirenost duhovnu da bih Ti njih prineo kao prijatnu žrtvu. Spasi me, Tebi vapijem: Milostivi, vidi strah moj, vidi skrušenost duše moje i oproštaj mi daruj. Milostivi, Ti si Sudija moj i Bog, da pazi na to duša moja i da odstupi od svakog greha, kako Ti zapovedaš. Milostivi, ne idi sa mnom na sud, ne ispituj moja dela, nego ih prezri kao Blag, pregrešenja moja ostavi i spasi me, Svesilni. Milostivi, Tebi pripadam, sagreših Ti, očisti me i uzmi od mene teško breme grehovno i, kao Blagosrdan, podari mi suze umilenja. Milostivi, kazah Ti grehe koje počinih i duše i tela moga rane ljute, što unutra ubistvene misli razbojničke meni zadadoše. Milostivi, mene oborenog pred vratima Tvojim kao nepotrebnog ne izruči adu, nego pre smrti daj mi oproštaj pregrešenja. Milostivi, pomiluj me palog!
Kondak 13
O, Preblagi i Svemilostivi Isuse, sve tajne srca moga i sve što počinih od mladosti svoje do ovoga dana, ispovedih Ti, Sudiji svome. Vidi jecanje moje, vidi tugu moju i odazovi se sada na dozivanje moje i Sam Ti pomiluj me kao Blagosrdan, da Ti vapijem: Aliluja! Aliluja! Aliluja!
(Ovaj kondak se čita tri puta, a zatim Ikos 1 i Kondak 1)
Molitva
Gospode, Gospode, evo stojim pred Tobom, kao bludni sin, ispovedajući grehove svoje Tvojoj blagosti. Sagreših Ti, Spasitelju Moj, sagreših. Od mladosti svoje grehe počinih, oskrnavih dušu i telo nedelima strašnim. Sagreših Ti kao praroditelji naši Adam i Eva, oglušivši se o zapovesti Tvoje; sagreših kao Kain i kao svi ljudi grešnici Starog i Novog Zaveta. Um ocrnih pomislima nepodobnim, srce ispunih nečistotom i svakim osećanjem grehovnim, volju oslabih lenjošću i sklonošću ka grehu. Sav sam u ljutim ranama grehovnim, kao čovek koji je zapao razbojnicima; sve rane duše moje gnoj toče. Ko će me izlečiti? Ili ko će me podići iz dubine ogrehovljenog življenja, ako ne Ti, Lekaru Blagodatni? Toga radi Tebi pribegoh, Care Moj i Bože Moj, moleći sa suzama. Izleči i isceli me. Um moj očisti od nepotrebnih pomisli, srce oslobodi grehovne nečistote, da uzmognem čistim umom i srcem da slavim Tebe, Stvoritelja moga i Boga. Volju moju osnaži za dobra dela da bih, tvoreći ih, ugodio Tebi i da bi ona bila dostojna Svetinje Tvoje. Oprosti mi svako sagrešenje, voljno i nevoljno i sve što počinih u znanju i neznanju. Ti si Sama Blagost i Sama Ljubav i imaš vlast otpuštati grehove, i Tebi slavu uznosimo sa Ocem i Svetim Duhom sada i u vekove vekova. Amin.
(Ovaj Akatist čita se pre nego što, u iskrenom i dubokom pokajanju, pristupimo ispovesti; njime otpočinje susret Ljubavi i Pravde Božije sa našim grehovima i bezakonjima i nastavlja se kroz ispovest pred duhovnikom i, nadasve, pred nevidljivo predstojećim Gospodom Isusom Hristom.)
