NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OČINSKE POUKE

OČINSKE POUKE

 

OČINSKE POUKE
(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

 
O BOŽANSTVENOJ LITURGIJI I BOŽANSTVENOM PRIČEŠĆU
 
1. Veličanstvena je božanstvena Liturgija! Kada Bog pogleda na Svog smirenog služitelja, on mora snažno osetiti veličanstvenost Liturgije! Koliko ona pomaže onima, koji se na njoj pominju! Koliko je Bog počastvovao čoveka uzdižući ga tokom svake Liturgije među angelske činove i hraneći ga svesvetim Svojim Telom i Krvlju!
Sve nam je predato. Koja nam stvar nedostaje, bilo da je telesna ili duhovna, propadljiva ili nepropadljiva? Nijedna. Ako nam svakodnevno daje Svoje oboženo, sveto Telo i Krv, šta je od toga uzvišenije? Naravno, ništa. U kakvim je tajinstvima Bog udostojio čoveka da služi, iako je načinjen od zemlje! O, nebeska, neprocenjiva ljubavi! Jedna kap ove božanske ljubavi prevazilazi svaku telesnu, svetovnu ljubav pod suncem!
2. U Malom skitu svete Ane živeo je izvesni jeromonah Sava, čuveni papa-Sava, kako su ga zvali. Bio je duhovni otac o. Joakima Specierisa, kao i ruske carice Katarine. Svakoga dana je služio Liturgiju. Bio je bogonosac, prozorljiv i učitelj umne molitve.
Jednom su ga neki ljudi upitali: „Šta vas navodi da na proskomidiji pominjete toliko imena?“ Odgovorio je: „Kad sam bio mlađi, pozvali smo episkopa da posveti crkvu iznad svetog manastira Dionisijata.“ Ovde je otac Sava najpre počeo da se bavi isihazmom, zajedno sa još jednim čuvenim duhovnim ocem, papa-Ilarionom, koji je bio njegov starac. „Nakon osvećenja, episkop se obratio mom starcu: ‘Mogu li da dam ocu Savi neka imena koja će pominjati tokom četrdeset dana, budući da on svakodnevno služi Liturgiju?’ Moj starac mu je odgovorio: ‘Dajte mu onoliko imena koliko želite.’ Episkop mi je dao šezdeset dva imena. Kad sam odslužio trideset devet Liturgija i pripremao se da odslužim i četrdesetu, naslonio sam se na pevnicu i očekivao dolazak mog starca. Zaspao sam, a u snu sam video da nosim svešteničku odeždu i da stojim pred svetim oltarom. Na oltaru je bio sveti diskos za Liturgiju, i sveti putir prepun Krvi Hristove. Tada sam video da dolazi otac Stefan i da uzima sunđer i papir sa proskomidije, da prilazi svetom oltaru i da stavlja papir pored svetog diskosa. Zatim je natopio sunđer svetom Krvlju Hristovom i jedno ime je bilo izbrisano. Natopio ga je ponovo, i bilo je izbrisano i drugo ime. Nastavio je to da čini sve dok sva imena nisu bila izbrisana i papir ostao potpuno čist. Tad sam se probudio, a uskoro je došao i moj starac. Odmah sam mu ispričao šta sam video. Starac mi je kazao: ‘Zar ti nisam rekao da ne veruješ u snove?’ Nakon Liturgije, starac je dodao: ‘Nisi ti zaslužio da im se oproste gresi. Gresi su im oprošteni silom Krvi Hristove.’ To je razlog zbog kojeg pominjem sva ta imena.“
3. Neizmerna je korist od svete Liturgije, od pominjanja imena upokojenih, itd. Naravno, ovo koristi samo onima koji su se pokajali, koji su pokazivali znake nekih vrlina ali usled nemara, nebrige i odugovlačenja nisu imali vremena da zamese hleb vrlina. Kroz obilje Božijeg milosrđa, crkvene molitve, molitve pojedinaca, milostinja, čovekoljubiva dela, itd., dopunjuju nedostatke takvih ljudi.
Sveti Kiril Jerusalimski kaže da od svake Liturgije ogromnu korist imaju svi koji su pomenuti i za koje se posreduje.
Novojavljena svetiteljka Fotini, monahinja iz Male Azije, u jednom od mnogih istupljenja svoje duše videla je čoveka koji je ličio na sveštenika i koji joj je rekao: „Kćeri moja, daj svoja imena svešteniku, a daj mu i novac za njegov trud da ih pomene, jer će duše upokojenih od toga imati veliku korist! Potrudi se da ne zaboraviš da daš imena svešteniku!“
4. Najveće milosrđe, najveće dobro, koje će više nego bilo šta drugo utešiti dušu koja se našla na drugom svetu, jeste žrtvovanje božanskog Agneca (Jagnjeta) na svetom oltaru tokom svete Liturgije.
U Starom zavetu piše da su krv jaraca i junaca i pepeo junice čistili grešnike koji su prestupili zakon. Koliko će nas više, kaže apostol Pavle, Krv Hristova očistiti od svakog greha (v. Jevr. 9;13-14)!
Ova korist je neizmerna zato što je preneporočni Agnec (Jagnje) žrtvovan da bi ljude očistio od grehova i da bi ih oslobodio raznih okova robovanja strastima.
5. I kao što Mojcej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Cin Čovečiji(Jn. 3;14). I kao što su se svi koje su ujedale zmije isceljivali pogledavši na uspravljenu bakarnu zmiju, tako će i svaki hrišćanin, koji veruje u Hrista i hita Njegovim živonosnim ranama jedući Njegovo Telo i pijući Njegovu svesvetu Krv, biti isceljen od ujeda duhovne zmije greha. Ovom najsvetijom hranom daje mu se život za vaspostavljanje u novoj tvari, odnosno u novom životu saglasnom Njegovim svetim zapovestima.
O, koliko je za nas od suštinskog značaja i koristi da na svaki način pristupimo ovoj nebeskoj gozbi, koju nam obezbećuje natprirodno tajinstvo svetog oltara! Pored njega nevidljivo stoje angeli. Sveštenik, koji je u tom trenutku počastvovan više i od angela, sa najvećim strahopoštovanjem žrtvuje preneporočnog Agneca. Angeli saslužuju, a verni pristupaju da bi jeli i pili Telo i Krv Hristovu. „Pričestite se Telom Hristovim, okusite izvor života“, da biste živeli u Hristu i da ne biste umrli u grehu.
Prema tome, neka čovek ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije,prema rečima božanskog apostola, jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije… Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas…(v. 1. Kor. 11 ;28-32).
Kad neko želi da se predstavi caru, on se danima priprema za to, odnosno čini sveobuhvatne pripreme vezane za očišćenje, govor, pristup, ponašanje itd, kako bi izazvao carevu blagonaklonost i tako dobio ono što traži. Saglasno neuporedivoj razlici izmeću dva cara, svaki hrišćanin se mora pripremiti za sveto Pričešće, kako bi zadobio milost i oproštaj.
Da bi postigli ono što žele, oni koji pristupaju zemaljskim carevima često se ukrašavaju lukavstvom, laskanjem i izveštačenošću. Naprotiv, svetost, smiren duh i duševna prostota, koji su mnogo dragoceniji od propadljivog zlata, moraju krasiti vernog hrišćanina koji pristupa Caru nad carevima, jer On gleda na unutrašnjeg čoveka.
Pripremimo se i mi očišćenjem razuma i, težeći da umrtvimo svoja čuvstva za strasti, zajedno sa svetim apostolima stupimo na Tajnu večeru u čistoti, pričestimo se našim slatkim Isusom, da bi u nama obitavao u beskonačne vekove vekova. Amin. Neka bude.
6. Trebalo bi da u Crkvi stojite sa strahom i pobožnošću, jer je tamo nevidljivo prisutan Sam Hristos, zajedno sa svetim angelima. Pažljive i pobožne On ispunjava blagodaću i blagoslovima, dok nepažljive osuđuje kao nedostojne.
Potrudi se da se pričešćuješ što je moguće češće. Imaš moje razrešenje da to slobodno učiniš, jer je sveto Pričešće neprocenjiva pomoć za one koji se bore protiv greha.
7. Trebalo bi da božanstvenom tajinstvu pristupiš sa velikim umilenjem, skrušenošću i svešću o svojim grehovima. Velika je milost Boga koji snishodi da bi stupio u tebe, ne odvraćajući se zbog mnoštva tvojih grehova. Naprotiv, usled Svoje bezgranične ljubavi i blagonaklonosti On dolazi da bi te posvetio i udostojio da postaneš Njegovo čedo i sanaslednik Njegovog Carstva.
8. Nedostojno služim Liturgiju mom Bogu. Ova služba je sveta i strašna. Svakoga dana žrtvujem Agneca (Jagnje) Božijeg, kao žrtvu ugodnu Bogu, preneporočnog preneporočnom Ocu i Bogu, da bi bio milostiv prema nama u svemu čime žalostimo Njega, najboljeg Boga koji je zbog nas žrtvovao Svog Sina. O, moj Bože, Tvog ljubljenog Sina zbog nas! Ko smo mi da bismo zaslužili tako uzvišenu Žrtvu? Kao neprijatelji pomirili smo se sa Bogom kroz smrt Sina Njegova(Rim. 5;10).
Lik bludnog sina koji je potrošio bogatstvo svoga oca, jasno nam pokazuje zašto je umro Hristos.
Greh prvostvorenih bio je početak i koren svih žalosnih događaja koji su se sve do danas odigrali i koji će se zbivati sve do poslednjeg dana. Ta jedna neposlušnost, kao seme u Evinoj utrobi, rodila je i prenela telesnu i duhovnu smrt na čitav ljudski rod koji je od nje potekao. Kako je uboga Eva mogla i da zamisli da će komadić voćke stvoriti takvu katastrofu i paklenu kaznu da će Presveta Trojica biti primorana da pošalje jedno Lice živonačalne Trojice u svet, da bi od tvorevine Svojih ruku, od čoveka, pretrpeo šamare, udarce, bičevanje, pljuvanje i sve vrste poniženja i u znak prokletstva bio obešen na Krst: Proklet svaki koji visi na drvetu(Gal. 3;13).
Na svakoj božanstvenoj Liturgiji, ponovo oživljavamo stradanje na Krstu i živonosno Vaskrsenje našeg Isusa, našeg slatkog izbavljenja i svetlosti naših pomračenih duša, kojim se iskupljuje svaka grešna duša. Ako su u starom zakonu, u senci budućih stvari, krv bikova i jarčeva i pepeo junice čistili prestupnike, koliko će nas više svesveta Krv Isusova, kojom se pričešćujemo na svetim oltarima svetih pravoslavnih crkava, očistiti od svakog greha i zagrejati naše duše bogočežnjivošću za našim najslađim Isusom!
Ljubav se rađa iz razumevanja. Ako ne razumemo i ne osetimo šta nam je Bog dao, a posebno svakome od nas, ako ne shvatimo ko smo bili zbog svojih grehova kada je Bog učinio to veliko milosrdno delo, ukratko, ako ne poznamo Njega i same sebe, nećemo privezati svoje duše za strah Božiji, i nećemo se naslaćivati lepotom bogočežnjivosti.
Da bi podstakao hrišćane na veću ljubav i blagodarnost, apostol Pavle kaže: Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga (idolopoklonstva) čega se sada stidite… jer je plata za greh smrt (Rim. 6;21,23).
Da nas Bog nije prizvao da sledimo Njegov sveti put samopoznanja i da budemo svesni svog prethodnog grešnog života, i da je nedostajalo božansko prosvetljenje, nikada ne bismo ugledali put svetlosti i istine. On je sve nas prizvao – neke još od detinjstva, neke u srednjim godinama, a neke u starosti. On je sve nas prihvatio kao kvočka koja pod krila sakuplja svoje piliće da bi nas učinio pričasnicima Svog božanskog Carstva. Ni od čega se nije odvratio: niti od čireva, niti od rana, niti od bolesti, niti od nakaznih crta naših duša. Primio nas je kao otac i nahranio kao majka, a kao besrebreni vrač iscelio nas je i obukao u prvobitnu odeždu usinovljenja i blagodati, previđajući da smo svi mi zbog svojih grehova Njegovi veliki dužnici. Prema tome, dugujemo Mu beskonačnu ljubav i poklonjenje. Neka ljubav obitava u srcima kao živi istočnik iz kojeg će izvirati bujice vode, potoci bogočežnjivosti. Ne, dakle, kao drevni Izrailj koji Ga je poštovao samo ustima dok su im srca bila daleko od Hrista, nego kao živi oganj, govoreći: „Doći Ocu!“
Kao što se atlete proveravaju u areni i na bojnom polju, tako se i hrišćani u areni duhovne borbe iskušavaju da li uistinu ljube Boga. Poklonike Hristove karakterišu trpljenje u borbi protiv različitih grehova i hrabrost u jurišu za primenu božanskih zapovesti.
Ne žalostimo prestupom, gunđanjem, neposlušnošću i raznim vidovima greha Onoga koji nam je pokazao bezgraničnu ljubav i blagonaklonost nego, kao blagodarne sluge, pohitajmo da damo počinak Njegovom sastradalnom srcu, da bi se i On utešio, prema rečima Psalmopojca: Od slugu Svojih utešiće se(Ps. 134;14)[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Prema Septuaginti (Prim. prev.)

Jedan komentar

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *