ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
Грчки!
О ЉУБАВИ ПРЕМА БРАЋИ И ПРАШТАЊУ
 
1. Чеда моја, борите се добрим подвигом(1. Тим. 6;12), и братољубље нека остане(Јевр. 13;1). Нека љубав буде средиште свих кретања у братству, и нека егоизам буде далеко и од ваших уста и од ваших помисли.
Који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга(Мк. 10;44), каже Господ. А ако својом простодушношћу и једноставношћу не постанемо као деца, нећемо ни на који начин ући у Царство Небеско.
Када љубав влада братством, онда Христос све невидљиво благосиља. Радост, мир и самопожртвовање због браће запаљени су у срцу сваког брата, али их крепи и молитва. Уколико је љубав обилнија, утолико ће више љубав Христова и самопожртвовање обогаћивати њихове душе, Христос ће се више прослављати и више ће му се клањати, а ми ћемо постати смирена оруђа за прослављање светог имена Божијег.
Истинска љубав не завиди на добрим даровима другог брата. Она се не радује кад зачује да неко изговара понижавајуће речи или да осуђује другог брата. Она не престаје да хвали напредовање свог брата. Љубав не завиди. Љубав се не размеће, не понаша се грубо, не тражи корист за себе, него за брата. Љубав се не раздражује, не мисли о злу, све сноси, све трпи(в. 1. Кор. 13;47). Ко год поседује истинску љубав, никад неће пасти у грех против брата.
Молите се, чеда моја, да вам Сама Љубав, наш Бог, подари дар љубави у Христу. Кад се та љубав зацари у вашим срцима, речима и делима, требало би да се надамо будућем образовању братства у Христу, с хришћанским духом, духовним озарењем и непоколебивим темељима, братства које је тесно сједињено једним духом и једном душом у многим телима.
2. Љубљена моја чеда, молим се да вас Бог љубави укрепи у заједничкој љубави и да вам подари љубав која не смишља лукавства и не изазива саблазни него их, напротив, развејава мудрошћу коју рађа.
Молим се да вам Бог подари чисту љубав, љубав која чува уста онога ко је поседује и не допушта му да падне у бездан осуђивања, сплетака, клеветања, лажи, лицемерја и безмерних других зала, која посредством језика рађа недостатак ове истинске љубави по Богу.
Који пребива у љубави, у Богу пребива и Богу њему(1. Јн. 4;16). Кад поседујемо истинску и непорочну љубав једних према другима, онда је то сведочанство да смо Божији и да Бога љубимо. Сваки који мрзи брата својега јесте човекоубица(1. Јн. 3;15), и налази се у тами и не зна куда иде(Јн. 12;35).
Од Господа Исуса смо примили врло важну заповест: да љубимо једни друге. Поред тога, и ђаво је дао заповест онима који су му потчињени: да мрзе једни друге. Према томе, ми смо ученици и послушници онога чије се заповести придржавамо.
Чеда моја, страхујмо од хладноће и непријатељства према браћи, као и од различитих помисли које прате ова расположења и које, мало-помало, воде душу ка демонској мржњи. На тај начин ми се као свом господару потчињавамо ђаволу, непријатељу нашег спасења, а тада ће се безбројна зла накупити у нашим убогим душама.
Љубав је основа, темељ и покров душе која је поседује. У таквој души обитава Бог љубави и она се озарено радује сваког тренутка.
У једној киновији, неопходна је заједничка љубав међу њеним члановима ради њеног утврђивања и очувања, јер је љубав златни ланац који на сваки начин сједињује браћу у једно компактно тело. То тело ће поднети сва искушења која увек ствара ђаво, господар непријатељства и мржње. Љубав ће бити она непобедива сила која одржава чланове као једно тело, чија је глава игуман. Кад год је потребно, та сила ће се борити са њој сасвим супротном силом зла, која ће тежити да чланове отргне из овог јединства.
Кад смо слаби и млаки у љубави, противна ђаволска сила ће задобити победе сагласне слабости коју трпи наша некад ватрена и снажна љубав. Шта су победе противне силе? Невоље унутар братства, као што су противуречење, непослушност, свађе, гордост, завист, мржња и, најзад, напуштање киновије (манастира)!
Размислимо, чеда моја: да ли ангели на небесима противурече, да ли су непослушни и самовољни, да ли уносе злобу и мржњу, напуштају ли место свог служења пред престолом Божијим? Наравно да не.
То је учинио Лучоноша, који је некад био излазећа звезда, а затим је био збачен доле и постао сатана!
Будући да смо одевени у ангелску схиму, зар нисмо обавезни да живимо ангелским животом? А како се може сматрати да живите ангелским животом кад међу вама видим противуречење, прекоре, самовољу, непријатељство и, што је најгоре, непослушност? Ако то чините, зар не поступате сасвим противно ономе што вам је саветовала моја ништавност? Зар нећете заслужити већу осуду уколико чините противно, сагласно библијској изреци која каже: Онај који је знао… и није приправио… биће много бијен(в. Лк. 12;47), односно биће строго кажњен многим страшним ударцима и казнама.
Плашимо се непослушности саветима, чеда моја, јер сваки преступ и непослушност неизбежно повлаче казну (в. Јевр. 2;2). Напротив, боримо се да их применимо! Будите послушни свему ономе што вам је саветовано да учините, како бисте примили непропадљиви венац љубави и послушања кад Судија, Исус Христос, буде давао награде и венце.
Молим се да вас непобедива хришћанска Владичица света, кроз Своје молитве и молитве свих светих, удостоји да примите непропадљиви венац вечне славе!
3. Чедо моје, покушај да удаљиш оне рђаве помисли за које ђаво ужурбано тражи твој пристанак (грч. συκαταθεσις), односно помисли мржње према браћи. На њих уопште не би требало да обраћаш пажњу, јер он тежи да ти украде највећу врлину: љубав. Ако он то постигне, он је потпуно надвладао твоју душу. Кад једном изгубимо љубав, односно Бога јер је Бог љубав и онај ко обитава у љубави обитава у Богу и Бог у њему(в. 1. Јн. 4;16), шта нам је онда преостало да нас спасе?
Чедо моје, нипошто не слушај те помисли о мржњи према браћи, него их истог часа одагнај, започни да изговараш молитву или пак реци сатани: „Што ми више уносиш мржње, ђаволе, то ћу више волети своју браћу, јер ми је Христос заповедио не само да их волим него да чак и свој живот жртвујем за њих, као што се Христос жртвовао за мене, несретника.“ Истог тренутка прихвати оне ствари везане за њих које у теби изазивају одвраћање и реци: „Само погледај колико их волим, завидљиви сатано! Умрећу за њих!“ Кад то учиниш, Бог ће видети твоју добру намеру и начин који користиш да би поразио ђавола, и истог часа ће доћи да те избави.
4. Молим се да Свеблаги Бог пошаље на тебе Свесветог Духа, као што је учинио и са богопосланим апостолима, како би те просветлио да корачаш исцрпљујућим путем спасења. Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједноу љубави (в. Пс. 133;1). За братство не постоји ништа лепше него да обилује божанском љубављу. Тада је све блиставо и преиспуњено красотом, док се Бог на висинама наслађује а свети ангелски духови радују тамо горе, где је љубав безгранична.
Заповест нову дајем вам, да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом(Јн. 13;34-35).
О, љубави, ко год да те поседује, уистину има блажено срце! Јер шта је то што можемо да тражимо, а да га нећемо наћи у љубави?! У њој су смирење, радост, трпљење, доброта, састрадање, снисходљивост, просветљење, итд. Али, да би се задобила ова најчудеснија љубав, морамо непрестано призивати Бога љубави да нам је подари. Кад се Име Божије запамти посредством молитве „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, Оно у себи садржи вечни живот, а вечни живот је Бог љубави! Дакле, онај ко се моли овом молитвом, задобија истинску, божанску љубав.
Дакле, напред! Ово је пут и начин победничке љубави. Будите храбри и одважно ступите у битку. Непрестано изговарајте молитву, устима и умом. Више ће вам користити да је устима изговарате током дана, јер је у то време ум расејан због човековог делања.
5. Прекрасни пут љубави је лишен напора, и на љубавинема ни сенке ни мрље него, напротив, савест сведочи да душа има одважност пред Богом. Међутим, кад нема љубави, душа нема одважности у молитви и, као неко ко је поражен и бојажљив, не може да подигне главу јер осећа грижу савести због тога што није љубила онако како Бог љуби њу: преступила је заповест Божију.
Ако не љубимо брата својега којега видимо, како можемо љубити Бога којега не видимо(в. 1. Јн. 4;20). Онај ко има истинску љубав има и Бога. Ко год да нема љубави, нема ни Бога у себи. Свети Оци кажу: „Ако си видео свог брата, видео си и Бога. Твоје спасење зависи од твог брата.“
Свети оци, монаси древних времена, корачали су без напора путем спасења, јер су све жртвовали како не би отпали од љубави. Љубав је била циљ њиховог живота. Наш пут је у потпуности посут трњем које је поникло стога што нам недостаје љубав. Из тог разлога крваримо док корачамо овим путем. Темељи куће се потресају уколико се ваљано не учврсти темељ љубави.
6. Присили се, чедо моје, душе своје ради. Присили се да утешиш браћу, и Бог ће утешити тебе, јер ће ти послати Своју благодат. Буди трпељив, буди послушан. Нека те сви сматрају за „отпад“ и Бог ће те просветлити.
Велики је онај ко има више смирења. Бог даје благодат ономе ко има страха Божијег, свима је послушан као мало дете и стално тражи свету вољу Божију. Такав човек никад не тражи да буде његова воља, него воља Божија и воља других људи. Он увек каже: „Како ти желиш, ти најбоље знаш!“ Он никад не износи своје сопствено мишљење, јер себе сматра ништавнијим од свих. Када му кажу да нешто уради, он то марљиво прихвата говорећи: „Нека је благословено!“
Дакле, чедо моје, то је оно што би и ти требало да чиниш. Од тога демони дрхте, одлазе далеко и никад се више не враћају. Они су веома уплашени кад виде смирење, послушање и љубав према свима.
7. Чедо моје, само извршавај своју дужност. Ако други нису послушни, препусти то Богу и буди у миру. То долази услед ђаволске љубоморе, чедо моје. Да ли ће ђаво отићи у планине и тамо стварати искушења? Он одлази тамо где се људи боре за спасење. Будући да и ми трагамо за спасењем, он ствара пометњу а да ми то и не примећујемо.
Понеси бреме своје браће. Бог свакога праведно награђује. Доћи ће време кад ћеш видети колико ће ти Он дати због патњи кроз које си прошао надзирући многе душе. Труди се у овом свету и помажи другим људима, и Бог те никад неће лишити Своје помоћи. Сада сејеш, али ће доћи време када ћеш и жњети. Моли се да те Бог укрепи у трпљењу, расуђивању, просветљењу, итд. Ја се непрестано молим за тебе, али ја немам одважност пред Богом, тако и моје молитве остају бесплодне.
Помисли само на оно кроз шта су прошли Оци да би спасли друге. То није мала ствар: ти помажеш другим људима, и због тога се ђаво обрушава на тебе и жалости те. Почни да показујеш одважност и трпљење и реци: „Спреман сам да умрем у бици помажући мојој браћи да се спасу, али Бог неће допустити да пропаднем, јер ја то чиним љубави Његове ради.“
Да, тако учини, и видећеш колико ћеш радости и снаге задобити у борби. Понекад нестрпљење, очајање и песимизам лишавају човека благодати Божије, а он то погрешно приписује бременима које носи. Храброст, самопожртвовање, одважност и вера у Бога доносе благодат Божију. Молим се да Бог укрепи твоје духовне нерве да би се борио са новом снагом.
8. Пребивајте у вези узајамне љубави, јер је љубав почетак и крај, темељ. На љубави према Богу и твојој браћи виси сав Закон и пророци(Мт. 22;40). Без љубави, ми смо кимвал који звечи – велика нула. Према апостолу Павлу, чак и ако предамо своје тело да се Христа ради сажеже, ако раздамо своје имање сиромасима (в. 1. Кор. 13;3) и ако због Христа умртвимо своје тело суровим подвижништвом а љубави немамо, ништа нисмо остварили. Дакле, свом својом снагом морамо настојати да очувамо снажну узајамну љубав, како би наша незнатна дела оправдао Онај који испитује тајне помисли нашег срца.
9. Пишеш ми, чедо моје, о некоме ко те жалостио а кога си ти проклео, итд. Не, чедо моје, не проклињи никога, ма колико да ти је нашкодио. Христос нам каже да љубимо своје непријатеље, па како онда да изговарамо оно што је зло? Затражи опроштај од Бога и убудуће љуби тог човека као брата, без обзира да ли си сагласан са њим или не. Зар Христос на Крсту није опростио онима што су га распели? Зар онда ми можемо да поступимо другачије? Да, чедо моје, морамо свакога да љубимо, без обзира на то да ли други људи нас љубе или не. То је њихова ствар.
10. Чедо моје, увек оправдај свога брата а прекори себе. Никад не правдај своје поступке. Научи да кажеш „благослови“, другим речима, „опрости“, и у теби ће се настанити смирење. Буди трпељив и превиђај погрешке свога брата, имајући у виду Божију трпељивост према твојим сопственим погрешкама. Љуби као што Исус тебе љуби и као што желиш да други тебе љубе. Придржавај се безмолвија, непрестане молитве и самопрекора, и видећеш, колико ћеш жалости по Богу, суза и радости осетити. Међутим, уколико их се не будеш придржавао, другим речима, уколико запоставиш њихову примену, хладноћа и сувоћа замениће вишње благодати.
Љуби своју браћу. Твоја љубав ће се показати онда кад све слабости своје браће будеш сматрао ништавним и кад их и упркос њима будеш волео. Љубав ће те сачувати од сваког греха.
Немој размишљати ни о чему другом осим о себи самом (тј. о својој грешности). Стално прекоревај самога себе, јер је то најбољи пут.
11. Молим се за добро здравље твоје душе, јер кад је душа здрава, поседује трпљење у недаћама и самоодрицање у погледу тела и помисли. Онда нема бојазни од болести и самољубивих помисли. Кад је душа здрава, у себи носи љубав, не саблажњава друге, подноси тешке речи своје браће, не разоткрива јавно њихове погрешке, увек има лепу реч за њих, клони се и удаљује од рђавих помисли и огорчења. Кад је душа здрава, не гневи се, не гунђа, не противуречи, не мрмља, није непослушна, не испуњава своје хирове и, уопште, показује још многа обележја душевног здравља. Такво здравље тражим од тебе, томе те саветујем, за то се молим.
 
12. Хришћанину подвижнику
Прво писмо
 
Мораш поднети ту особу која те жалости и доводи у искушења. Поднеси га с радошћу. Моли се за њега сваки дан. Увек настој да му учиниш добро, да га похвалиш, да с љубављу разговараш са њим, и Бог ће учинити чудо, он ће се поправити. Тада ће се Христос прославити док ће ђаво, који поставља сваки камен спотицања, бити разобличен. Нарочито присили себе да престанеш са осуђивањем и лагањем. Твоје правило је да измолиш једну бројаницу дневно за тог човека који те мрзи да би га Бог просветлио за покајање. Поред тога, свакодневно начини још десет метанија током наредних месец дана.
Ако тај човек има нешто против тебе, занемари то и буди стрпљив. Нека ти буде учињена неправда, али ти немој чинити неправду. Нека те и ударе, али ти немој ударати. Нека те осуђују, али ти немој осуђивати. Кад све то учиниш, тад ће Син Божији, заједно са Оцем и Пресветим Духом, обитавати у твом срцу. Бори се добрим подвигом(1. Тим. 6;12) и занемари поступке тог човека да би и Христос занемарио твоје грехе.
 
Друго писмо
 
Радујем се што сам дознао да си присилио себе да на тај начин победиш човека који те толико узнемиравао. Да, чедо моје, љубав увек побеђује. Увек стреми љубави, смирењу и чистоти. И даље настави да се на бројаници молиш за тог човека. Христос ће га просветлити. Иза свега тога стоји ђаво. Кад Христос протера ђавола, твој брат ће постати као јагњешце.
13. Дај брату предност у свему. Разликуј се по томе што ћеш свакога поштовати. За Име Божије, немој се свађати и никога немој осуђивати! То нису поступци једног монаха, него поступци мирјанина који је далеко од Бога. Ти си посвећенБогу и требало би да учиниш све што Он пожели, и то би требало да управља твојим поступцима према другима.
Кад приметиш да се свађаш итд, требало би да схватиш да твориш вољу демонску и да је Бог због тога веома ражалошћен. Ангели који те гледају с тугом кажу: „Шта му је да се сукобљава? Зар не помишља на Божију заповест о љубави?“ Међутим, кад виде да се жртвујеш љубави Христове ради, они ћe се радовати и прослављати Бога, који даје Своју благодат да би човек могао да победи ђавола.
14. Преклињем те, чедо моје, присили се да покажеш братољубље. Монах без љубави је духовно мртав. Никоме немој судити. Не говори ствари које нису неопходне, које су бескорисне и штетне, и које не доликују монаху.
Због чега си напустио свет, чедо моје? Зато да би се посветио? Да би задобио божанску љубав? А да ли остварујеш циљ због којег си напустио свет кад ражалошћујеш и осуђујеш старије? Докле ће се ђаво смејати, и кад ћеш коначно почети да се кајеш и да се поправљаш? Време пролази и крај се приближава. Сад се морамо присилити, јер ћемо касније бескорисно ударати главом о зид.
15. Ово је предвечерје светог Богојављења. О, какво снисхођење! Он је обнажен закорачио у воде Јордана! Ко је то учинио? Он, који је Логос безначалног Оца, који је у древности рекао: „Нека буде…“, и гле, све се појавило пред Њим! Обнажен, да би нама, који смо били обнажени, подарио усиновљење!
Када је Јордан видео Невидивог и Бестелесног оваплоћеног у видљивом обличју, престрашио се и окренуо свој ток! Свети Јован Крститељ је задрхтао и рекао: „Како слуга може крстити Господара, како светиљка може обасјати Светлост?“ Какву светлост? Ону блажену и тросунчану, која обасјава свакога човека који долази на свет(Јн. 1;9).
Безначални Отац сведочи за Свог сабезначалног Сина, док се Утешитељ спушта у облику голуба и отпочива на пренепорочној глави Исусовој, потврђујући веродостојност ових речи.
Радује се и поскакује од радости свака хришћанска душа пред величанством тајинства Богојављења! О, каквог Бога и Оца имамо! О, то срце Божије, које толико воли човека, било је запостављено, заборављено. Он вапи кроз пророка: Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? А да би Га и заборавила, ја нећу заборавити тебе (Ис. 49;15). Када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина Његова, много ћемо се пре, помирени, спасти животом Његовим(Рим. 5;20).
О, колико утехе дају ове речи апостола Павла новопокајаној души! Велику одважност пред Богом има она душа која сажаљева свог ближњег и делом и речју састрадава са њим.
Кад се једном приликом свети Андреј, Христа ради јуродиви, усред Константинопоља претварао да је безумник, отвориле су се душевне очи једне богоносне жене и она је у свом виђењу угледала блаженог Андреја који је блистао сјајније од сунца. Људи су га ударали, пљували и презирали, док су се демони радовали што ће их након смрти осудити, јер су на сваки начин ударали и мучили светитеља Божијег. Међутим, свети Андреј је рекао демонима: „Не, ја сам преклињао Бога да се онима који су ме ударали и мучили то не урачуна у грех!“
Тада је Варвара – тако се звала она жена – видела небеса отворена, и огромног голуба како се, носећи цвет у кљуну, спушта на главу блаженог Андреја и говори: „Прими овај цвет који ти шаље Отац светлости због твог милосрђа према онима који те ударају, јер је и Он милосрдан!“ Око голуба се налазило безброј птичица свих врста и оне су певале небеске химне, како би насладиле ову блажену душу која је толико страдала због Христа!
Убрзо након тога, иступљење се окончало. Знајући кроз Светога Духа за њено виђење, блажени је пришао Варвари и рекао: „Чувај ову тајну, Варвара, и никоме је немој казати док ја не одем на место чудесне скиније!“
Милосрдна душа се уподобљује Богу и има велику одважност пред Њим!
Нека нам Бог подари састрадално, милосрдно срце, како бисмо и ми, кад се упокојимо, нашли срце Божије отворено и преиспуњено милошћу, састрадањем и љубављу! Амин! Нека буде!
16. Много смо почаствовани, иако смо тога недостојни, јер нас је Бог призвао да као Његова оруђа послужимо душеспасоносном делу, имајући у виду да не бисмо били чеда Божија и наследници небеских блаженстава да се други (апостоли и остали) нису жртвовали за нас. Према томе, ми ћемо учинити све што можемо, а дело ћe окончати Онај који има снаге да га заврши.
Помисли колико су се хришћани борили у време катакомби, са колико су самопожртвовања и са колико љубави жртвовали ствари које су им биле драгоцене ако их је позивала хришћанска дужност! Најзад, њихова жртва им је донела небеску славу!
О, ми смо недостојни и, на жалост, све губимо због свог маловерја. Ми се, међутим, надамо да ће нас милосрђе Господње укрепити и да ћемо и ми понети свој мали крст, ради сопствене утехе.
17. Блажен је ко ћутке и опрезно претрпи речи своје браће и у чијем се срцу не појаве мржња, осуђивање или злопамћење. Он подсећа на Христа којег су Јевреји осуђивали кад је изгонио демоне из људи и говорили: Помоћу кнеза демонског изгони демоне(Мт. 9;34) и У њему је демон… шта га слушате(в. Јн. 10;20).
Видиш ли, чедо моје, да су такве ствари говорили чак и Христу? Дакле, не јадикуј. Ако си трпељив, ако се смириш и кажеш: „Заиста, имам много демона – јер је свака страст демони ја сам заиста онакав каквим ме сматра мој брат, па чак и много гори“, ако покушаш да га заволиш и да му се потчиниш, доћи ће дан кад ћеш се ослободити страсти, а онда ће се Христос зацарити у твом срцу и подариће ти непроцењиви мир Божији.
18. Немојте погубити спасоносну љубав због ситница. Не будите подозриви једни према другима и не изазивајте у себи такво стање које ће вас душевно изопачити. Плашите се суда Божијег и тешко ономе кроз кога долази саблазан(в. Мт. 18;7).
Не осуђујте једни друге. Носите најразличитија бремена једни другима, и осетићете велику душевну корист. Међутим, уколико правдате своје поступке и осуђујете свог ближњег и брата, увек ћете осећати тугу и тескобу као казну за ваш преступ.
Монах без самопрекоревања не вреди ни пребијеног гроша и никад неће напредовати.
Сматрајте да је све што вам старац говори воља Божија и да вам Господ говори кроз његова уста. Тек кад будете размишљали на овај начин испољићете послушање какво Христос очекује од вас.
19. Господ ће осудити на вечни огањ оне који стварају искушења. Искрено љубите једни друге – не притворно или површно, него са духовном дубином. Христос нам је показао толико љубави да би Његов свети пример требало да постане свети узрок да и ми на сличан начин љубимо једни друге.
Ако своју љубав не пројавимо кроз дела, а не само на речима, онда се узалуд трудимо у својим подвизима јер бијемо ветар(1. Кор. 9;26) и удаљујемо се од циља свог спасења. Не заваравајмо се да ћемо се спасти ако запоставимо основну врлину, а то је љубав. Ако се не издвајамо по непорочној љубави Христовој узалудно трчимо, јер се тиме губи свака нада за спасење.
20. Што се тиче твог питања, брате у Христу… да ли би требало да поправљамо ближње људско биће кад је неблагодарно, неправедно, итд, или пак можда не би требало да то чинимо како бисмо били награђени за трпљење, одговорићу ти: ако мислиш да ће он посредством савета и поуке имати користи, онда би требало то да учинимо, одлучивши се за корист свог ближњег радије него за своју сопствену и показујући на тај начин највећу врлину, односно љубав. Међутим, уколико сматраш да твој савет ничему неће користити, тада дај предност својој сопственој користи, подносећи његову неблагодарност и неправду.

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *