ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
О НЕМАРУ И БОЈАЖЉИВОСТИ
 
1. Бојажљив војник лишен је славе, одважности и угледа. Ниједан од његових захтева не допире до царевих ушију. Напротив, и на сам помен имена одважног војника, његовим захтевима одмах бива удовољено.
О, узвишена одважности која красиш храброг духовног борца! Ко то не прижељкује? И поред тога, немар, а посебно у погледу молитве, разноси је у четири ветра, и човек остаје обнажен.
Колико ћемо се више прославити ако будемо храбри, јер носимо ангелску схиму и заклели смо се Цару над царевима да ћемо се борити на живот и смрт, да нећемо бити немарни и дезертирати! Према томе, нашом силом и борбом погубимо потпуно непријатеља Божијег и наше душе.
2. Што се тиче страха који те обузима током ноћи, знај да он долази од кушача. Поразићеш га вером у Бога. Другим речима, мораш помислити да је Бог свуда присутан. У Богу живимо и крећемо се (Дела ап. 17;28) и ништа се не дешава без Божијег допуштења. Чак и ако се нађемо мећу дивљим зверима, Бог је и ту присутан! Нити ђаво, нити дивље звери не могу нам нашкодити ако им Бог није дао власт да то учине.
Зашто бисмо се онда лишавали спасоносне истине о Божијем провиђењу и плашили се, кад не постоји ништа што би требало да нас плаши? Како ми нешто може нашкодити, кад Бог има власт и над ђаволом и над злим човеком, и над свим што ми може нашкодити? И како ће човеков ангео – чувар, који се по промислу Божијем никада не одваја од њега, дозволити да му нешто нашкоди, ако већ од Господа није примио заповест да то допусти?
Буди храбар, чедо моје, и кад тај страх дође на тебе, реци: „Кога ћу се уплашити? Ко може да ми нашкоди, кад над свима влада Бог? Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном, штап Твој и палица Твоја теши ме(Пс. 23;4). Истовремено изговори молитву Исусову и ничега се не плаши. Чврсто веруј у истине вере.
 
Писмо искушеници
 
3. Љубљено моје чедо, нека те Пресвета Богородица до краја крепи у духовној борби.
Видим обесхрабреност твоје душе. Подсећаш на „новајлију“ у рату, односно на регруте које су послали на поприште. Чим виде да падају меци и бомбе, губе храброст и желе да побегну. Међутим, опитне војсковође се брину да их придруже старим војницима, који их храбре док се не привикну на рат.
Поздрављам твоје хтење и жељу да задобијеш савршенство и бестрашће. Требало би да сви твоји напори буду усмерени ка том достигнућу. Ти, међутим, не смеш заборавити с ким ћеш се надметати. Надметаћеш се с поглаварствима, властима, господарима таме(в. Еф. 6;12), с легионима који су врло опитни у ратовању. Осим тога, мораћеш да се бориш и са телом, са светом страсти које подсећају на болне ране, а све оне захтевају вештину, време, трпљење и ревност да би се исцелиле.
Што се тиче твоје обесхрабрености, знај да је то напад, топовска канонада твог непријатеља. То је једна од рана страсти. Према томе, захтева трпљење, упорност, храброст. Не дозволи јој да помрачи небо твојих надања. Веруј да су Богу познате тежње сваког човека и да Он никад не превиђа добре намере и напоре, и да ће их пре или касније наградити.
Видимо да су и свети Оци у својим раним годинама подносили сушу, страшна обесхрабрења и остала погибељна искушења. Међутим, они су се чврсто држали трпљења и присиљавања, и онда их је посетила благодат, сразмерна ономе што су претходно претрпели.
Кажеш да те застрашује начин размишљања твоје старице, као и твоја неопитност и твоје окружење уопште, које услед разних искушења као да није погодно за достизање савршенства, итд. Све ове ствари могу се одстранити смирењем и самопрекоревањем. Другим речима, пребаци кривицу на саму себе и реци: „Ја сам узрок мог обесхрабрења, или због своје гордости или због тога што услед своје кратковидости нисам у стању да се оријентишем на прави начин, и природно је да изгубим наду.“
Осим тога, облак се може удаљити и поверењем у твог духовног руководитеља, све док се придржаваш правила духовне борбе.
Из нашег светоотачког и исихастичког предања знамо да су у древна времена млади монаси, након што би добили благослов од неког велико старца, градили келије, живели сами и само с времена на време посећивали старца да би му исповедили своје помисли и добили упутства, а затим поново одлазили. Иако нису имали старца који би стално лебдео над њиховом главом, досезали су огромне висине врлина само захваљујући старчевим саветима. Знај, чедо моје, да је над свим тим стварима Христос, не само над нашим главама него и унутар нас, и Он награћује сваку добру намеру и напор.
Често нас смирење (али не право, истинско смирење, него смирење затровано ђаволом), саветује „скрушеним“ помислима као што је ова: „Ја сам слаб и потребан ми је овај и онај да бих напредовао, али ми то није дато, и како ћу се онда спасти?“ Кад поверујемо таквим помислима, почиње одсецање наших духовних нерава чији је исход духовна обамрлост, итд. Да смо били укрепљени саветима опитног духовног оца, не бисмо доживели ту обамрлост. Знамо да се ђаво може претворити у ангела светлости (в. 2. Кор. 11;14), и да свака врлина може завршити тако што ће постати крајње штетна услед недостатка опитног расуђивања. Управо због тога свети Оци кажу: „Изнад свега је расуђивање.“
Драго моје чедо у Господу, одбаци обесхрабреност и реци: „Присиљаваћу се до смрти. Тежићу савршенству и достићи ћу бестрашће. А ако их не достигнем, или због своје слабости или због своје смрти или пак неког другог разлога, верујем да ће ме Бог, према учењима наших Отаца, прибројати савршенима!“
„Али, ја тражим да се наслађујем блаженством и миром Божијим“, могла би ми рећи. Да. Непријатељу реци: „Бог је у мени. Ако се присиљавам молитвом, смирењем и сузама, Он ће ми показати Своје свето лице. Бог може да ми подари ову свету жељу моје душе, не само овде у манастиру него чак и ако бих се, као Лот, нашла у Содому.“
Само обрати пажњу на себе и на своје грехове, и верујем да ћеш наћи више него што очекујеш.
4. Сматрај да су ти кошмари и немир олуја коју је подигла ђаволска љубомора. Ђаво жели да те заплаши на почетку твог духовног пута, али ти реци: „Ако већ сад на почетку свог пута будем сматрала да та искушења превазилазе моје снаге, како ћу онда издржати до краја?“ На овај начин сатана опитно и вешто твори своје злобне преваре, стварајући тако дугу листу проклетих душа. Ми, међутим, познајемо његове замке на основу опита. На почетку, пут је тежак, али касније долази утеха, радост и узвишена нада у спасење. „Гледајући море живота како се подиже са својим узбурканим таласима искушења, притичем у Твоју мирну луку и вапим Ти: Узнеси мој живот из трулежности, Најмилосрднији!“[1]
Олује и затишја, рат и мир, здравље и болест, добитак и губитак – карактеристични су за пут сваке душе. Крај овог пута је смрт.
Дакле, благословена душо, немој се обесхрабрити на путу свог спасења. Заједно ћемо корачати овим путем и помагати једно другом. Благодат Божија, која исцељује слабости и допуњава недостатке, биће са нама, окружујући наше слабе помисли и помазујући нас смирењем, док од Сведржитеља не дође заповест да своје тело оставимо овде, а да душу узнесемо на небеса.
5. У свом првом писму написала си ми да Давид каже: неhe дати довека праведнику да посрне(Пс. 55;22). Он овде мисли да праведник неће доживети ону врсту олује која би имала несрећан крај. Међутим, Бог им из Своје љубави шаље пробе које ће имати добар исход, јер праведне душе кроз добре олује не само да се спасавају него се и усавршавају. Кад не би било олуја, нико се не би спасао.
У свом другом писму кажеш да је у Писму записано: Ко је страшивнека не иде у бој (в. 5. Мојс. 20;8). Да, али то се односи на физички рат, јер би страшљиви могли уплашити и оне храбре. У духовном рату, међутим, страшљиви бивају охрабрени одважнима и опитнима. Духовни отац може нашкодити само уколико му недостаје опит или ако погрешно учи, другим речима, уколико даје погрешне лекове човеку који се исповеда. У духовном рату, страшљив човек трпи штету у ономе у чему није духовно напредовао. Међутим, кад завапи за милост Божију, бива избављен. Он нема одважности за велике битке, али ипак чини нешто да би се спасао, и примиће награду сразмерну свом делању.
Иако су били праведни, светитељи су били испробани на овај начин, или зато што им је нешто недостајало, или зато да би се још више прославили. Они су имали велико трпљење, и како Бог није желео да вишак њиховог трпљења буде узалудан, допуштао је да буду искушавани. Међутим, њихова искушења су увек имала добар исход.
Молим се, чедо моје, да се бориш. Не заборављај циљ, а то је спасење. Ђаво риче и гледа кога ће да прождере (в. 1. Петр. 5;8). Време није у нашим рукама, и наш живот виси на једном једином концу. Досегни меру свог раста. Докажи да си слушкиња Христова, а не ђаволска. Зар не знаш да ће немар донети хиљаду и једну помисао која ће хтети да те зароби? Моли се са болом и сузама. Буди храбра, Христос те неће напустити. Приморај мало себе, и ђаво ће отићи. Благодат је спремна да ти помогне. Она очекује твоју одлуку и присиљавање.
Чедо моје, немар рађа безверје и тромост, која се затим претвара у рој рђавих и штетних помисли које своју жртву воде ка оскрнављењу. Устани, узми оружје, возљубљену молитвицу, огласи славу нашег Бога. Победи свог противника ђавола који тражи да те прождере. Присили се! Ја се посебно молим и јецам за тебе, да би те Пресвета Богородица укрепила у твојој борби.
7. Чедо моје, нека ти Бог мира подари Своју љубав и Свој божански мир који превазилази сваки ум(Филипљ. 4;7). Нека љубав Божија буде стремљење твог живота.
Немара треба да се плашиш као свог највећег непријатеља. Немар доноси свако зло. Због немара према нашим духовним дужностима рђају наша духовна добра, што за свој исход има свеукупно сушење душе и последице које отуда следе. Против немара се ратује непрекидном молитвом устима или умом, сећањем на пакао, рај, на непознато време наше смрти итд.
Према томе, присили се да вршиш своје дужности, а посебно ћутање са молитвом.
8. Чедо моје љубљено, предајем ти највећу жељу мог срца, а то је да те Бог сачува од лукавога. Амин.
Бори се добрим подвигомтвоје душе (в. 1. Тим. 6;12). Спознај где си пала и поправљај се. Нападај немар свим својим снагама, јер одатле потиче свако зло.
Сваки пут кад паднеш, сатана ти се све више приближава да би те учинио својом играчком и да би од тебе направио ругло. Пробуди се из своје неосетљивости. Размишљај о вишњим стварима: Поћи ћемо на пут без повратка. Буди опрезна, јер ће неки поћи ка добрим вишњим стварима, до најлепшег Јерусалима, и са ангелима ће славити бескрајну Пасху, док ће неки сићи у пакао, имајући демоне за своје вечно друштво!
Погледај горе! Својим умом прођи кроз ово небо и погледај шта је скривено иза њега! Тамо је наша отаџбина, тамо одлазе наша дела и чувају се у ризницама. Према томе, не запостављај своје духовне дужности, као што је читање, правило, бдење, трезвеноумље и молитва. Настави да плачеш и да вапиш: Учитељу, изгибосмо(Лк. 8;24).
9. Бог не жели да они које ће спасти и који траже Његову милост, буду неуки, страшљиви и духовно неискушани. Реч је о божанском наслеђу за опитне хришћане. Он је пред нас поставио искушења како бисмо показали послушање Његовим заповестима. Његово просветљење је у нама; Свето Писмо нас учи познању Његове воље; осим тога, наша савест руководи нас као компас. Све што је вишње просветљава нас пред суочавање са искушењима. Међутим, кад зло надвлада нашу вољу, нисмо послушни Његовим заповестима.
Ми смо створени са слободном вољом, и нашом слободном вољом не могу да управљају други. Као такви, не бисмо падали у искушења кад бисмо се плашили Бога. Кад себе не бисмо волели више него Бога, не бисмо стремили ка греху. Међутим, Његова доброта није оставила наше падове без лекова за поправљање, помоћу којих се поново враћамо и посредством пада појављује се победа.
Све оне који се присиљавају да се спасу Свето Писмо назива праведницима, оправданима вером. Бог неће дозволити да они падну, јер се добро боре. Кад улажу сваки напор да буду трпељиви, Он неће допустити да буду искушавани преко својих снага. Међутим, кад смо бојажљиви и млаки, кад имамо трому вољу, појављује се разлог да будемо искушавани преко својих снага.
Твоје гунђање је грешно. Оно происходи из самољубља и малодушности. У свему буди трпељива: заблагодари Богу и прекоревај своју млакост, а не Бога Који је због тебе распет и Који те, према томе, мора волети. А будући да те Он воли, како онда Он може да допусти да паднеш у искушење? Затражи опроштај од Њега и осигурај се трпљењем.
10. Обратите пажњу на лењост у молитви, исто као и у чувању помисли, да и не помињемо тромост у борби бдења.
Не будите немарни, чеда моја, јер је немар страшно зло, мајка сваке ниске насладе, претеча пакла и узрок ужасног ропства.
Не дремајте сном немара. Ђаво је будан и у руци држи запаљену бакљу. Он се стара да нас преда ватри и да сагоримо. Пробудите се! Чека нас суд и суђење без милости!
Не будите малодушни. Не губите храброст. Понекад нас напушта света хранитељка, благодат Божија, и ми падамо у смешне и недоличне помисли а понекад чак и речи, што се дешава да бисмо се смирили и не бисмо имали високо мишљење о себи или, боље речено, да бисмо спознали своју слабост и постали свесни да без Бога не можемо да чинимо никакво добро.
11. Не плаши се, бори се. Наоружај се храброшћу и одважношћу. Имамо Исуса као војсковођу Који ће нашу војску повести ка славној победи! Нипошто се не обесхрабруј. Лукави нас подстиче да се обесхрабримо, како би нас разоружао и заробио. Уздај се у Онога који је рекао: Нећу те оставити нити ћy од тебе одступити(Јевр. 13;5). Он нам неће допустити да будемо искушавани преко наших снага.
12. Чедо моје, кушач те посетио да би испитао твоје намере, засноване на твојим предубеђењима. Бори се добрим подвигом мученика. Не плаши се страшног непријатеља наших душа. Чедо моје добро, Христос надгледа твоју борбу. Он допушта кушачу да те узнемирује како би му показао чудо које је Он сатворио у теби одвајајући те од света Својом слатком благодаћу.
Бори се против непријатеља твоје душе и не допусти му да ти узме било шта од онога што ти је у свету несметано крао. Чврсто се супротстави, да би се ангели обрадовали и поскочили од среће што си ти, уз помоћ невидљиве благодати Божије, победио бестелесног ђавола.
Напор сваке борбе пролази, али победа остаје. Уколико током искушења не окусиш пакао „на кашичицу“, нећеш видети ни благодат Божију.
Размишљај о смрти. Поћи ћемо у други свет. Како је он леп и блажен! Питам се хоћемо ли и ми обитавати у свету толике лепоте? Непрестано размишљајмо о том најблагословенијем месту, како бисмо били у стању да презремо овај лажни и варљиви свет.
Непрестано се моли, чедо моје. Размишљај о својим гресима и излиј вреле сузе, које ће те много утешити. Кад ћутиш и не смејеш се, имаћеш истински плач по Богу.
13. Благословено моје чедо, радуј се љубављу нашег доброг Бога који, као најприврженији Отац, тако добро брине о нама, чак и када нас премудро кажњава ради спасења наших душа.
Чедо моје, много пута смо обесхрабрени неким искушењем, као што си био и ти сам, не схватајући да нам се ништа лоше не може догодити ако Небески Отац не допусти да се деси посредством Његовог промисла, а због увећања нашег духовног знања. Бог неће пустити да на други свет оду волови (духовно непосвећени људи), него мудри и верни људи, који су опитом проучили демоне и били победници над разноликим греховима.
Буди одважан у борби, чедо моје! Преко многих невоља и искушења прећи ћемо море овог овдашњег живота да бисмо досегли мирну луку оног блаженог живота који неће имати ни крај, ни невоље, ни опасности. Чврсто држимо кормило целомудрености, како бисмо заобишли препреке страшног пакла.
Бог жели оне који се боре да Га подражавају подносећи највеће патње Његове љубави ради, јер на тај начин показују да Га заиста љубе. Љубав сваког човека и то, колико он воли Бога, уистину се открива једино током искушења.
Чеда моја, наш Исус жели да имамо савршену љубав према Њему. Другачије речено, две љубави се не могу сместити у једно исто срце. Не можете служити Богу и мамону (Мт. 6;24). Ми Му стога морамо дати чисто и нелицемерно срце, како би нам Он заузврат дао Своје, пренепорочно божанско срце.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Ирмос из Октоиха. (Прим. изд.)

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *