ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
О СПАСЕЊУ ДУШЕ И РАЈУ
 
1. Сада, у пролеће, када природа облачи своју најлепшу одежду, човек осећа неизрециву радост упоређујући ту природну лепоту са узвишеним духовним стањем. Уистину је свети Бог све премудро створио (в. Пс. 104;25)! Душа не може да се насити посматрајући лепоте природе! О, када би човек само узнео свој ум изнад ове земне сфере, у вишњи Јерусалим, у непојмљиву лепоту раја, где се у потпуности прекида дејствовање ограниченог и овоземаљског ума!
Ако нам је и овде, у изгнанству, у земљи плача и проклетства, свети Бог дао толико лепоте којом ћемо се наслађивати, питам се како ће тек бити тамо где обитава Сам Бог! Заиста, страдања садашњег времена нису ништа према слави која ћe нам се открити (Рим. 8;18).
Обожење на небесима, чедо моје! Тамо ће Господ Бог избрисати сваку сузу из твојих очију, сваку жалост, бол и уздах. Тамо царује ангелски начин живљења, тамо се певају само химне и духовне оде (похвале).
Тамо је вечни Сабат (дан починка)[1], где ћемо радосно живети са нашим Оцем Богом, који нас чека да будемо спремни и да нас заувек призове к Себи! Тамо ће свака спасена душа живети у бездану љубави, сладости, радости, дивљења и ишчуђавања.
2. Доћи ће време, биће означен дан, настаће тренутак да се затворе ове телесне очи и да се отворе очи душе. Тада ћемо угледати нови космос, нова бића, нову творевину и нови живот који неће имати краја. Његово име је „бесконачна бесмртност“, велика вишња отаџбина, непропадива и вечна, небески Јерусалим, мајка првороћених, у којем ће обитавати искупљене душе оних што се од нечистоте опраше у крви невиног Јагњета.
Ко је у стању да речју или пером искаже радост, усхићење и срећу ових блажених спасених душа? Блажени су они који су се упокојили у Господу, јер их очекују богатства доброте Божије. Блажени су који добише главну награду за небески празник, за богатства која не могу бити одузета, за славу о којој Сам Бог каже: кад смо деца, и наследници смо; наследници, дакле, Божији, а санаследници Христови (в. Рим. 8;17).
Господ је пред Страдање преклињао Небеског Оца за Своје ученике и оне који ће посредством њих поверовати: Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја, да Гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света (Јн. 17;24).
Колика је љубав Исусова према нама! Примио је људску природу и био прикован на Крст, да би нама подарио слободу и платио наш дуг Небеском Оцу! Као Своју највољенију браћу, удостојио нас је да будемо санаследници бесконачних богатстава Небеског Оца!
О, каква је Његова љубав према нама! О, како смо ми хладни према Њему! О, како сам незахвалан свом Доброчинитељу! Боже мој, Боже мој, сажали се на мене и немој ме осудити онако како сам својим делима заслужио!
3. Као што нас је Бог духовно сјединио нераскидивим ланцем, Он нас исто тако може удостојити и да будемо заједно у Његовом Небеском Царству, да вечерамо за духовном трпезом и да се наслађујемо Његовом божанском добротом, да будемо сједињени с Небеским Оцем у којем теку вечне реке Његових божанских вода. О, како узвишено предодређење! О, како су богати плодови привремених патњи!
Чеда Божија биће одевена у небеске одежде. На њиховим лицима просијаће блиставе божанске црте. Ући ће у очинско наслеђе, у вечни починак!
Доспеће у она небеска обитавалишта и созерцаваће оно бесконачно богатство, биће у усхићењу и неће ни приметити да су протекли еони! О, како је велико човеково предодређење!
Међутим, туробне помисли замућују ово добро созерцање. Као прво, ја нећу бити причастан свом том прослављеном блаженству. То је засад само помисао, али ће касније добити тело и кости, односно та помисао ће се и остварити. Као друго, људи проводе живот несвесни тог великог предодређења, и услед тог незнања бивају мртви пред Богом!
Грех означава првобитну пропаст човековог рајског блаженства и он све до данас наставља да уништава дела човекова. Тешко нама, нас напаса Ад!
Боже мој Саваоте, просветли таму срца мога да бих гледао Тебе, истинску светлост, блажену светлост која озарује и радује срца пријатеља Твојих. Просветли нас да бисмо Те следили до вечног починка. Амин.
4. Све ће проћи и окончати се као да никада није ни постојало, и једино ће дела учињена у Богу остати уз душе посленика, који ће се захваљујући њима наслађивати вечним животом.
Блажени су духовни философи Божији који су се одрекли привременог и обогатили вечним, а када су се упокојили нашли су своје благо увећано у ризницама Божијим! Блажени су они што су своја срца очистили од корова греха и одгајили добро семе, јер ће за њих доћи време да пожању класове вечног живота! Блажени су они који духовним постом засејаше сузе, односно они што су увек били жедни и гладни добрих дела, јер ће пожњети вечну радост!
5. Љубљена моја чеда, одржите своју реч! Ваша је љубав огромна. Ја сам сасвим недостојан и ништаван.
Упркос свој својој недостојности, молим се да вас заштити благодат Бога и Пресветог Духа и да вас руководи ка сваком добром делу, све док не удовољите нашем благом Богу и не удостојите се да будете домаћи, док се не настаните на месту Божијем, у другом животу, тамо где стоје ангели и непрекидно славослове у неприступачном примраку божанске светлости надбожанске Пресвете Тројице.
Сви велики светитељи чезнули су за овом небеском славом, због ње су се подвизавали и њу су задобили. Ово земно (доње), у поређењу с оним небеским (вишњим), јесте тама. Ово је испразно, пролазно, привремено, променљиво, превртљиво, ништа. Оно је небеска вечност, непролазна, непроменљива, прослављена, озарена, замирисана божанском благодаћу.
Због тога ће онај, који презре испразност овоземаљских ствари и не пожели оно што је острашћено, постати причасник вечних добара!
6. Монашки живот је свакодневни крст. Господ Исус Христос нас призива да сараспети с Њим будемо и сви ми који га љубимо, да бисмо се удостојили васкрсења душе и духовне радости. Оштра је зима, суморни су мразеви, али је зато рај сладак. Подигните очи и угледајте небески Јерусалим, тамо где је срећа, радост и блаженство који ће вечно трајати у векове векова! О, каква је радост и каква срећа вечно живети у близини Божијој!
Да, чеда моја, љубимо једни друге, јер је тамо све љубав, и они који немају љубави неће тамо ни ступити.
7. Сав труд, мука и искушења овог живота, благословено моје чедо, не могу се упоредити с тим блаженим животом. Чак и ако бисмо имали хиљаду живота и ако бисмо сваки од њих жртвовали, опет не бисмо учинили ништа значајно у поређењу с будућом славом у којој Христос Господар жели да нас утврди Својом часном и животворном Крвљу! Због тога апостол Павле и каже да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим. 8;18).
Осим тога, помисли да је сваки човек као трава и све добро његово као цвет пољски (Ис.40;6) и да ће на глас арханђела и са трубом Божијом најпре мртви у Христу васкрснути (в. 1.Сол.4;16) да би сусрели Христа. Када се отворе двери будућег века и буде уништен садашњи свет, наша природа ће бити васпостављена у свом првобитном стању. Господ he преобразити наше понижено тело да буде саобразно телу славе Његове (Филипљ. 3;21). Наша природа, која заједно уздише и тугује са васцелом творевином (в. Рим. 8;22) жудно очекује прослављено откривање деце Божије: Жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији (Рим. 8;19).
Неупоредива је величина човека, којега је Бог узнео до таквих висина и славе! Па ипак, ми, острашћени и грешни, нисмо свесни тог великог блага и равнодушни смо према њему, а наш начин размишљања у потпуности је овоземаљски. Ово тело, коje je земља и злосмрадије, удостојено је да се саобрази слави Божијој, да постане ангелско! Људи су сада вештаствени у поређењу с ангелима, који су чисто духовна бића. Међутим, у поређењу с Богом, ангели имају нешто „вештаствено“. Они нису чисто умна (ноетичка) бића као што је Бог, Који је недоступна (неприступачна) светлост. Тако ће и људи тада постати као ангели. Тада ће се открити јединство пуноће Цркве верујућих са Христом. Како то благо и очински каже наш Господ: Оче, говори Он Оцу, хоћу да и они које си ми дао буди са мном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао (Јн. 17;24).
Могу ли се световна блага упоредити с овим речима Господњим? Да будемо тамо где је и наш Господ и где ангели страхују и стрепе да приступе! О, скривена премудрости и бесконачно богатство Божије!
8. Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег!
Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима.
Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу!
9. Прославимо васкрслог Господа, који нас је удостојио да празнујемо Његово свето Васкрсење и помолимо се да нас удостоји да славимо вечни Сабат на небесима, у новом Јерусалиму и вечној радости, где радост вашу нико неће узети од вас (в. Јн. 16;22). И заиста, чедо моје, земаљску радост смењује жалост, док је сасвим другачије са небеском радошћу, јер она непрестано истиче с неисцрпног и животодавног Извора.
Присиљавајмо се у својим хришћанским дужностима да бисмо славили вечну Пасху у Христовој близини и блажено се наслађивали гледајући Га лицем у лице, знајући да ту радост више неће прекидати ни искушење ни очајање.
10. Послао сам вам једно писмо у којем сам нешто мало писао о рају, и верујем да вас је обрадовало. О, када бисте могли да видите само делић раја, када бисте само на тренутак могли да чујете појање слатких ангела који блистају небеском светлошћу и шире рајски миомирис! О, каква красота и лепота! На жалост, у погледу свега тога ми се налазимо у дубокој помрчини.
Тамо све сија неизмерним блаженством. Шта вам говори Христов престо? Христос Господар седи на престолу и, услед те светлости, нико не може да разликује Његово свето и најслађе лице. О, каква сладост и лепота! Шта је лепше од тога? То је истински рај: гледање лица Христовог! Слава Крсту Твоме, Господе, и Твоме Васкрсењу!
О, дубино премудрости Божије! О, тајинство тросунчаног Божанства! Блажен је онај ко се смирио (понизио) као дете, и незлобивом душом постао послушан свим заповестима љубави Божије ради! Тешко ономе кога је надвладао сопствени егоизам, као што је мене. Коликих је божанских дарова себе лишио такав човек!
Чеда моја, смирено пожурите да достигнете Христа, који је нас ради унизио Самога Себе – нашег најслађег, љубљеног Христа, светлост наших убогих душа!
Погледајте каква нас лепота очекује! Кад бисте само могли да видите како је то лепо! Све бисте одбацили, претворили бисте се у блато по којем ће сви газити, само де не будете лишени свега онога што вам је приуготовила слатка љубав Исусова! О томе нам је обично говорио мој старац и ја то сада преносим вама, да бисте се и ви наслађивали. Учинио сам – и опростите ми!
11. И опет помишљам: ја нисам за рај, јер ме дела моја у томе спречавају, и ја сам само за пакао!
Апостол Павле нам прекрасно говори о рају. Био је узнесен до трећег неба и видео је лепоте Царства Небеског, због чега је у иступљењу (екстази) узвикнуо: Како је лепо и прекрасно Царство Небеско, и с њим се не може упоредити ниједна овоземаљска лепота!
Рај је толико леп да око људско никада није било у стању да сагледа толику лепоту, нити је ухо људско икада чуло слађе појање, јер небески хорови ангела певају неупоредиво слаће и од најмилозвучнијих славуја!
Апостол Павле у наставку каже да човек својим знањем не може да појми шта је Бог припремио за Своја чеда на небесима, у рају. Истина је да бисмо, спознавши рајске духовне насладе, били трпељиви у свакој ситуацији, само да бисмо их задобили. Сада пак због свог незнања чинимо сасвим супротно и удаљујемо се од њих!
О, када бисмо само знали шта је рај! Људски ум није у стању да замисли величину те лепоте! Тамо непрестано певају хорови ангела и светих душа. То је вечна, безгранична Пасха!
Тамо душе радосно беседе једна с другом. Оне беседе о томе како су прошле овај испразни живот и колико им је Бог помогао да избегну пакао и да се упокоје на овом блаженом месту Божијем! Оне приносе Богу бескрајну благодарност за ту неизмерну милост, за даровање Раја.
Шта је рај? То је место препуно неувелих цветова, преиспуњено божанским миомирисима, ангелска сладост, пасхални живот, богочежњивост[2], непрестано славословљење Бога и вечни живот!
То је вредно нашег подвизавања! Али, колико су занемарљиви наши подвизи у поређењу с овим, да тако кажем, „фантастичним“ рајем!
О, рају, како си прекрасан! Твоја лепота ме привлачи и претвара у другог човека! Зашто се нисам ревносно трудио и подвизавао да бих те задобио? Мој Боже, Господе мој, ослободи нас проклете гордости да бисмо, руковођени светим смирењем, постали житељи најслађег раја! Амин! Нека буде!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац Јефрем каже „Εαββατισμος“, што би се дословно превело као „суботовање.“ Сабат (Шабат) је био највећи старозаветни празник, а том именицом се уједно означава и „седми дан“, тј. дан када је окончано Стварање света и када је „Бог отпочинуо од дела својих“, због чега је и човеку заповеђено да тог дана не ради. (Прим. прев.)
  2. У оригиналу: божански ерос, грч. „ερος θειος“. Овај израз је у даљем тексту превођен као „богочежњивот“, јер се у српском језику „ерос“ најчешће везује за телесну љубав. (Прим. прев.)

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *