ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
О УПОКОЈЕНИМА
 
1. Примили смо горко радосне вести о томе да је ваше дете отишло Господу. Плакали смо и јецали заједно са вама, али такво понашање не доликује кад је у питању таква душа, за коју се надамо да ју је Господ прихватио и избавио од овдашњих мука да би јој дао починак у вечним пребивалиштима. Та душа he украсити вашу породицу као најблиставији и најсветији украс, и од сада ће бити вечна бакља која ће за нас посредовати пред Господом. Његова девственост, његова дугогодишња болест и трпељивост, као и друго крштење, односно ангелска схима, уверавају нас да га је Господ Исус прихватио као миомирисни тамјан. Преклињем вас да не будете тужни него да се радујете, јер сте положили велико благо у ризницу Божију, велику суму која ће вас подржати. Смрт је привремено раздвајање, јер је Христос дошао на земљу и бацио светлост на велико тајинство смрти: Ја сам васкрсење и живот. Који верује у мене, ако и умре, живеће(Јн. 11;25). Свим срцем се молим да вам Бог подари трпљење, утеху и свете мисли за дубљу духовност.
2. Знате ли колико је помоћи потребно упокојенима? Будући да након смрти нема покајања и да су се они као људи упокојили са мрљама и пороцима, и будући да виде колико им помоћ живих помаже да се усаврше и да нађу починак, они траже и желе некога ко ће их помињати. Такође желе да неко од њихових потомака постане свештеник или врлински хришћанин који ће се за њих бринути.
Дозволите ми да вам исприповедам о виђењу извесног епископа, о којем ми је једном приликом казивао он сам, кад смо заједно служили. Причао нам је о једном свештенику који је имао проблем са пићем, тако да је често био пијан. То је потрајало много година. Ако се то изузме, овај свештеник је био врлински и побожан човек. Једног дана је, као и обично, пио вино и напио се, а затим, пре него што се сасвим истрезнио, отишао да служи свету Литургију. Бог је допустио да се деси једна несрећа: свештеник је просуо свето Тело и Крв Господњу! Несрећник се заледио од страха, помишљајући истовремено и на страшну казну коју ће добити од епископа.
Најзад, након што се исповедио, епископ му је рекао: „Иди, а ја ћу те обавестити кад да се вратиш, и тада ћу ти дати казну!“ Кад је је епископ остао сасвим сам, размишљајући, разматрајући и припремајући се да узме перо и напише одлуку о његовом разрешењу, угледао је како пред њим, као у филму, пролази непрегледно мноштво људи свих узраста и сталежа. Епископ је био запрепашћен овим виђењем и обузет страхом. Тада су му сви ти људи заједно рекли: „Преосвећени, немојте кажњавати овог свештеника, немојте га разрешити!“ Тада су, једно по једно, постепено ишчезли.
Након тога, епископ је позвао свештеника да дође. Убоги свештеник је био престрашен, стрепећи да ће бити разрешен. Епископ му се обратио: „Реци ми, да ли помињеш много имена док служиш Литургију?“ Свештеник је одговорио: „На проскомидији, преосвећени, дуго помињем имена, почев од краљева и царева па до последњег сиромаха.“ Епископ му је тада рекао: „Иди онда, и кад год служиш Литургију помињи колико год можеш људи, и постарај се да се више не опијаш. Оправдан си.“ Свештеник се након тога, уз помоћ Божију, ослободио пића.
3. Примили смо телеграм у вези са упокојењем наше љубљене сестре и, као људско биће, били смо ражалошћени. Излили смо сузе које сведоче о јединству наших душа кроз нераскидиве везе љубави у Христу.
Ми се, међутим, морамо и радовати због велике „премије“ коју је добила. Као прво, сачувала је своју девственост, тај велики драгуљ на одежди њене чисте душе. Као друго, Господ ју је често посећивао због њене болести и подржавао њен крст до Голготе њеног савршенства, чиме је доказала да је истинска ученица Христова. Као треће, дата јој је ангелска схима коју она није оскрнавила новим гресима и коју су свети Оци прогласили за друго крштење!
Будући од тада очишћена крштењем покајања, она се упокојила. Наш слатки Исус ју је позвао да буде поред Њега да би од сада, на своју највећу насладу, могла да гледа Његово богочовечанско лице. Она ће тамо непрестано посредовати не само за своје родитеље и за осталу родбину, него и за читав свет.
Свети Антоније Велики је једном био у иступљењу и видео је како га ангели узносе на небеса, као да одлази пред Господа. Међутим, противничке силе, односно демони, митарства, спречавали су га да прође и оптуживали га за грехе које је починио. Свети ангели су приговарали и говорили: „Све те грехе починио је пре него што се замонашио. Бог му је опростио од тренутка када носи схиму. Против њега можете да употребите само грехе које је починио откад носи схиму.“ Кад су то ангели изрекли, демони више нису могли да пронађу ништа што би га оптуживало, тако да се он слободно узнео.

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *