ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
О РАТУ СА ДЕМОНИМА
 
1. Чедо моје, буди опрезан и кад си срећан и кад си тужан. Кад си срећан, не би требало да услед живахности и смеха изгубиш уздржање нити би, кад си тужан, требало да будеш толико потиштен да се то примети. То се дешава стога што нас сатана гаћа помислима као стрелама, али нас не може освојити уколико наше срце није пријемчиво за то. Међутим, он је веома вешт и, кад једном баци стрелу, односно кад нас нападне рђавом помишљу, посматра наше лице и сваки покрет нашег тела и, ослонивши се на то, процењује колико је добро стрела погодила наше срце.
Према томе, кад си срећан требало би да то сакријеш у себи, како он не би разоткрио твоју немарност и опљачкао те неким искушењем. Осим тога, кад си тужан немој му то показати јер ће, разабравши узрок твоје туге, увећати твој бол. Уколико успеш да будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.
2. Ми пролазимо кроз многе замке, због чега није допуштено да немарно корачамо уколико желимо да избегнемо клопке. Нека наше очи буду широко отворене, подражавајући многооке херувиме, како бисмо исмејали сатанине невеште замке и узнели се кроз духовни етар на крилима божанских помисли. Тако ћемо здравље својих душа као миомирисни тамјан принети Богу који обитава на небесима. Као што здравље деце радује родитеље, исто тако се и наш добри Отац Бог радује кад види да су наше душе здраве.
3. Увек се молим Богу да вам подари правилан суд. Размислите пре него што проговорите. Ви сте још неопитни у лукавствима ђавола, чији је циљ да никад немате мира. Понекад слева, понекад здесна, понекад вашим сопственим пословима а понекад пословима других људи, он чини да стално будете заузети, тако да ваша душа никад не мирује и нисте у стању да сагледате њене дубине, где се налази тако много нечистоте! Немојте се бавити ничим другим осим самим собом. Постаните глупи да бисте постали оштроумни, постаните неуки да би вам Господ открио Своју сопствену премудрост.
4. Немојте мислити да ђаво није приметио или да не мари што сте образовали братство или, другим речима, тврђаву одбране од њега. Не! Он то врло брижљиво посматра и, колико год то може, подмукло се наоружава лукавством лисице и снагом вука. Он је ушао у ваш тор и пустоши ваше душе. Немојте га и даље задржавати у тору! Устаните и сједините се љубављу која паралише његову снагу. Помислите да сте све напустили Христа ради. Жртвовали сте своју младост, презрели сте све овоземаљске радости да бисте задобили Христа. Сажалите се над својим душама. Помислите да ђаво бди и да тражи кога ће да прождере. Змај из бездана не може да поднесе да га газите и да му се не потчињавате. Он је љубоморан и, као лукава лисица, узрокује свађе и препирке, како би успео у уништењу братства а затим вас бацио у разне бездане греха.
5. Без Божије помоћи не можемо да учинимо ништа добро. Према томе, потребно нам је много смирења да би наше душе нашле мир.
Лукави никад неће престати да нас гађа пламеним стрелама, покушавајући да нас победи и надвлада. Ми, међутим, такође поседујемо мноштво смртоносног оружја. Ту је превасходно молитва „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, која га дословно спаљује. Он из тог разлога покушава да нас посредно нападне, али нас Христос Својим молитвама просветљује да се боримо са њим.
Ђаво користи тог човека да би се борио с вама, да би вас навео да прекршите свете Божије заповести и да на тај начин не нашкоди само вама, него да посредством вашег преступа превасходно ражалости и нападне Бога. Напротив, ако се боримо да истрајно одржимо реч Божију, не само да ћемо спасти своје душе него ћемо се удостојити и тога да постанемо оруђа којима се прославља Бог: Оне ћy поштовати који мене поштују (1. Сам. 2;30).
Према томе, чедо моје, бори се с љубављу, трпљењем и смирењем да уз Божију помоћ онеспособиш замке ђаволске. Вероватно је да ће Бог кроз тебе учинити да се тај човек покаје: Победи зло добрим(Рим. 12;21).
6. Немој мислити да си ти био онај који је помишљао такве ствари о старцу. Не, чедо моје, то је било од ђавола. Твоја душа је чиста. Ђаво је прљав и он уноси такве помисли у твој ум. Он покушава да нас увери како смо их ми сами смислили и да нас на тај начин ражалости. Тај бол је демонски и то нам разоткрива запостављање наших духовних дужности које отуда произилази. Да је тај бол од Бога, онда бисмо у свему били ревноснији!
Ти ниси ражалостио свог старца, јер он на основу опита зна да то потиче од демона, а не од тебе самог. То ти само тако изгледа, да би се ти ражалостио и да не би имао снаге да му откријеш своје помисли. Никако! Ма колико пута да ти се појаве такве помисли, иди и слободно му их исповеди. Такве помисли уноси нам кушач, да би смо се постидели, да их не бисмо открили и исповедили и да би нас он у целини прождерао. Буди опрезан да не сакријеш своје помисли, јер ћеш пасти у замку.
7. Своје дане морамо проводити уз велику опрезност. Ђаво је врло вешт и увек вреба да нас ухвати у замку у време наше духовне поспаности, како би нас учинио одговорнима пред Богом и нашом савешћу. Нека га Бог уништи, како нам више не би шкодио! Међутим, како је Бог праведан, Он не жели да уклони човекову слободну вољу. То је разлог због којег ми, а најпре ја сам, добровољно следимо ђаволске наговоре и грешимо.
8. Чак и у једанаестом часу, наш свеблаги Бог нас прихвата чим схватимо да нас Он очекује. Међутим, ни лукави непријатељ наше душе не мирује: њему ништа не може промаћи. Том ниткову је позната непроцењива вредност времена, и настоји да кроз испразне бриге, примамљивост и световне удобности утврди непопустљиво незнање и заборав, како би на тај начин унео потпуно очајање у човеков последњи час и победио бесмртне душе за које је Христос умро на Крсту!
9. Немој се жалостити због рата који водиш. Не плаши се, него буди храбар. Демони немају власт да ти нашкоде. То је од руке Божије, и кроз то ће се отворити твоје душевне очи, и бићеш постављен на прави пут. Исцељење тешких страсти захтева изузетно горке лекове.
Преклињи Бога: „Не уведи нас у искушење“ (Мт. 6;13). До овог рата, према речима светог Исаака Сиријског, долази услед гордости, надмености и отврдлости срца. Лек је смирење, признавање погрешних расуђивања, послушање и поверење у духовног оца.
Смири се, чедо моје. То је једини лек који ће те спасти. Бог ти је послао та искушења из љубави и да би те застрашио, како би се ти прибрао, дошао себи, смирио се и замолио за опроштај.
Демони се гневе кад се ти молиш, јер ти злобници тада виде да си почео да кидаш њихове мреже, па се плаше да би им могао утећи. Они желе да очајаваш и да се обесхрабриш. Према томе, наоружај се уздањем, надом у Бога и уверењем да му није допуштено да било шта учини без највише заповести Божије.
Знај да ће ти Бог подарити обиље благодати и просветљења ако у овој борби будеш трпељив и ако се смириш пред Богом и твојом браћом. Отвориће се твоје душевне очи и видећеш у каквој си тами био.
Своју храброст дугујеш благодати Божијој која ти помаже у овим искушењима. Без храбрости, наде и вере, у таквим искушењима крије се смртна опасност. Ничега се немој плашити: нека у Христу буду све твоје наде. Непрестано изговарај молитву и видећеш, колико ћеш помоћи добити.
Плаши се Бога, а не демона. Плаши се Бога и Његовог суда, јер ако је Он одлучио да нас на неки начин казни због наше гордости, ко ће га у томе спречити? Постарајмо се да исцелимо зло док је још мало, јер кад се погорша, нећеш бити у стању да га се ослободиш, чак ни ако ти други буду помагали у томе.
Још више љуби Бога, јер ти је Он послао лек за твоју болест, односно, трпљење, смирење и храброст. Стога се побрини да тај лек и узмеш.
10. Не плаши се невидљивих непријатеља, јер си се обукао у Христа. Међутим, требало би да задрхтиш кад приметиш да те због твојих грехова благодат више не штити. Чак и тада, „свако зло има и своје добро.“ Побрини се да служиш Богу са страхом и трепетом јер вешти злобник, нека га Бог уништи, спотиче подвижнике и чека време немара, а онда се махнито баца на њих, покушавајући да их, ако је то могуће, живе баци у пакао.
11. Ђаво је извор сваке лажи, обмане, лукавства и сваког зла. Из тог разлога су све помисли уперене против хришћана у својој суштини лаж и обмана.
Посредством маштовитих помисли, он младима обећава сваку врсту напретка а посредством варљивих снова обмањује их богатством, насладом, уживањем, вечним животом итд. (такав је ђаволски план: спречити човека да се сећа смрти, јер то квари његове планове), док му не поверују као свом најбољем и најприснијем пријатељу. А онда, када га једном зграби у своју мрежу као што паук граби плен, лако му исиса сву духовну суштину и учини га мртвим пред Богом.
12. Безверје и хула проистичу из зависти ђаволске. Постоји један једини лек: ниподаштавање таквих помисли, као да нису ништа више од псећег лавежа. Човек није одговоран за њих. Други људи, који то нису знали, постили су, бдели и јецали да би их се ослободили. Међутим, помисли хуле напуштају човека само онда кад их он ниподаштава.
Ава Агатон се такође борио са хулним помислима. Преклињао је Бога да га ослободи, а онда зачуо глас који му је говорио: „Агатоне, Агатоне, побрини се за своје грехе, и пусти ђавола нека лаје колико год жели. Ти ниси одговоран за такве помисли.“ Уколико их не будеш ниподаштавао, никада их се нећеш ослободити.

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *