ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
Грчки!
О БЕЗМОЛВИЈУ, ПРАЗНОСЛОВЉУ И ОДВАЖНОСТИ
 
1. Присилите се на безмолвије, родитељку свих врлина по Богу. Безмолвствујте да бисте изговарали молитву. Кад неко говори, како је могуће да избегне празнословље које подстиче сваку рђаву реч, а душу оптерећује одговорношћу?
Док радите, одбаците разговор: само умерено говорење кад је то неопходно. Нека руке раде за телесне потребе, а ум нека изговара најслађе име Исусово. Тиме ће се обезбедити и потребе душе, на које не смемо заборавити ни у једном једином тренутку.
2. Немој жалити због мене, чедо моје, него се ватрено бори. Бори се у безмолвију, молитви и плачу и наћи ћеш елементе[1] вечног живота. Присили се: затвори уста и кад си радостан и кад си тужан. То је знак опита, и тако he се одржати оба ова стања. Говорење уста не зна да сачува богатство.
Безмолвије је највећа и најплодоноснија врлина. Из тог разлога је богоносни Оци називају безгрешном. Безмолвије и тиховање (σιωπη και ησυχια) јесу једно исто.
Први божански плод безмолвија је плач, жалост по Богу или радосна жалост (ηαρμολυπη)[2]. Након тога долазе просветљене помисли које доносе свети поток живоносних суза, и на тај начин долази до другог крштења[3], којим се душа очишћује, озарује и постаје ангелоподобна.
Где да сместим, чедо Исусово, духовна виђења која проистичу из безмолвија? Или отварање очију разума и виђење Исуса, које је слаће од меда? Какво се ново чудо твори из законитог (правилног) безмолвија и обазривог разума! Ово ти је познато. Дакле, бори се! Открио сам ти нешто мало. Присили се и наћи ћеш много више! Стално си у мојом молитвама, као што сам ти и обећао. Питам се да ли си спреман?
3. Не изговарај непотребне речи, јер ће због њих охладнети божански жар (ревност) твоје душе. Пригрли безмолвије, које ће родити све врлине и оградити душу, тако да јој ђаволско зло не може приступити. „Боље је пасти са висина него пасти језиком.“ Човеку ништа не може толико да нашкоди колико језик.
4. Спасење се не задобија празнословљем нити тиме што ће нам дани пролазити без обрачунавања. Буди опрезан са својим језиком и са својим помислима: уколико будеш стражарио над њима, твоја душа ће се испунити светлошћу Божијом. Онај, међутим, чија су уста необуздана, полаже у душу разне нечистоте.
5. Ослободите се празнословља и смеха, уколико желите да ваша молитва посредством суза и благодати задобије одважност.
Непрестано изговарајте молитву, напрегнуто, ревносно и чежњиво, јер ће само тако човек постати душевно моћан! По сваку цену избегавајте празнословља, јер она ослабљују душу и она онда нема снаге да се бори.
Није време за маштање, него доба за духовно стицање. Ко нам може гарантовати да ћемо се након одласка на починак уопште пробудити? Због тога се морамо присиљавати.
6. Кад безмолвствујемо, човеку се дају време и простор за молитву и самосабрање. Међутим, ако човек несмотрено проводи своје часове, нема времена за молитву. Осим тога, кроз несмотрене разговоре човек сакупља различите грехе. Због тога су свети Оци сматрали да безмолвије заузима највише место међу врлинама, јер се без те врлине ниједна друга (врлина) не може задржати у човековој души.
Дакле, безмолвије, молитва, послушање; кад се те врлине ускладе, уз помоћ Божију спознаћеш светлост Христову у својој души.
7. Буди увек разборит у својим речима, односно најпре размисли па тек онда говори. Не допусти да твој језик „истрчи“ пре него што размислиш шта треба да кажеш.
Чедо моје, не буди самоуверен у погледу одважности. Многа зла потичу од зла одважности! Чувај га се као ватре и змије.
8. Чувај се одважности и неумесних речи. Оне исушују човекову душу. Напротив, безмолвије, кротост и молитва испуњавају душу небеском росом, као и плачем преиспуњеним сладошћу.
Презри празнословље као родитељку душевне хладноће и сувоће[4], јер празнословље уклања сузе из очију, односно удаљује их од нас и душа почиње да вене.
9. Чедо моје, имај трпљења, смирења и љубави, и чувај свој језик. Кад он порази човека, постаје незадрживо зло, при
 
4
„<><„<>“<>#<>““<>#<>“*^ ^^“
влачећи и друге људе у свој ток и бацајући их у провалије греха. Да, чедо моје, мораш чувати своја уста да би твоје срце остало чисто. А кад је срце чисто, Бог снисходи и обитава у њему јер оно тада постаје храм Божији. И свети ангели се радују кад се наћу у таквом срцу!
Осим тога, гневом и молитвом одагнај нечисте помисли, јер је молитва ватра која спаљује и прогони демоне.
10. Чувај своја уста, али превасходно чувај свој ум. Не дозволи рћавим мислима да започну да разговарају с тобом. Не дозволи својим устима да изговоре речи које би могле повредити твог брата.
Нека твоја уста изговоре речи које ће бити испуњене миомирисом: речи утехе, охрабрења и наде. Уста откривају езотеричног, унутрашњег човека.
11. Бори се, чедо моје, колико год можеш, да постанеш „насилан“ – присиљавај се на све, посебно на безмолвије и на болне сузе. Кад се практикује безмолвије поткрепљено знањем и руковођено сузама, постављен је камен – темељац монашког живота. На њему ће бити саграђена стабилна кућа, у којој ће душа пронаћи топлину и утеху.
Непрактиковање безмолвија представља лоше знамење за будућност душе, јер онај ко не безмолвствује расипа све што сабере. Монах чија су уста неузрджана биће несређен у сваком погледу. Међутим, кад безмолвствујемо, имамо времена за унутрашњу молитву која даје потпуну сигурност. Имамо времена и за просветљене помисли, које срце и ум испуњавају светлошћу. Дакле, чедо моје, присиљавај се у свему, јер добар почетак заслужује похвалу. Напротив, рђав почетак заслужује покуду, јер он значи најжалоснији крај.
12. Ђаво, свет и наша небрига дају нам много „материјала“ за празнословље. Десило се и десиће се тако много догађаја којима се бавимо, док оно једно што нам је Потребно, а то је приближавање Богу кроз молитву, остављамо по страни. Наша потреба за тим духовним окретањем Богу је толико неодложна да ничим другим не би требало да се бавимо осим приближавањем Богу кроз молитву и свете помисли, које ће нам такође помоћи да достигнемо овај циљ.
„<>ф<>“<>“<><„<>*<>#0*<>“<*
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Грчка именица „στοιχειον“, црквенословенски: „стихија“, могла би се превести и као „основа“ или „начело“ (Прим. прев.)
  2. Према Lampe – овом „Patristic Greek Lexicon“, овај термин би требало превести изразом „горка радост“, док га Д. Богдановић у „Лествици“ светог Јована Синајског преводи изразом „плач који доноси радост“ (в. 7. поуку). (Прим. прев.)
  3. Свети Оци говоре о четири „крштења“: (1) о светом тајинству Крштења; (2) о крштењу сузама покајања; (3) о крштењу пострига у монашки чин; (4) о крштењу у крви, односно о мучеништву (Прим. изд.)
  4. Старац Јефрем користи речи „сувоћа“ и „хладноћа“ у њиховом метафоричком значењу, подразумевајући при том да души недостају топлина и „влага“ које су неопходне да би се одгајило семе врлина (Прим. изд.)

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *