ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
Грчки!
О ПОМИСЛИМА, МАШТАЊИМА И РАСЕЈАНОСТИ
 
1. Пост није само уздржање од хране, него превасходно строго уздржање чувстава. Кад се чувства потхрањују спољашњим стварима, она преносе одговарајућу количину отрова до ума (нуса) и срца, који затим убија живот убоге душе у Богу. Наши трезвеноумни Оци имају тако много да нам кажу о пошћењу чувствима. Целокупно њихово учење углавном је усмерено на очишћење ума од грешних маштања и помисли и на очишћење срца од осећања која га скрнаве. Осим тога, они нас уче да свако зло морамо искоренити на самом почетку, како би душа остала чиста. Чим нам, макар и незнатно, приступи ма каква рђава помисао, апсолутно је неопходно да је удаљимо и да изговоримо Исусову молитву. Кад се на тај начин супротставимо помислима које потичу од чувстава и ђавола, убрзо ћемо осетити радост и корист какву доноси пошћење чувствима. Да је Ева ограничила своје чувство вида, никад не би отровала изданак своје утробе, односно све људе који су потекли од ње. Укратко, уздржање чувстава спасава човека од пакла.
2. Молим се, чедо моје, да се супротставиш егоистичним и гордим помислима, јер од њих и њима сличних страсти потичу и све остале рђаве страсти, које убогу душу гурају низ стену погибељи.
Не обраћај пажњу на страсне помисли. Потпуно их ниподаштавај, јер је наказност зла исписана на читавом њиховом лицу. Ниподаштавање помисли на које нас наводи ђаво доноси спасење. Смирење је најузвишеније умеће, јер избегавање сусрета са њима и прибегавање Христу путем молитве и јесте смирење.
Страсне помисли могу бити удаљене и помоћу противљења, али та борба је тешка и војник Христов мора бити веома опитан да би је добио без штете, јер је сатана такође познавалац Писма и наводи доказе којима ће спотаћи војника.
Према томе, ма шта да ти (ђаво) саветује посредством помисли, било да је то гордост, славољубље или осуђивање, нека ти то уђе на једно ухо а изађе на друго. Будући да су то страсне помисли, нема потребе да се упушташ у разговор са њима. Закључај врата пред њима! Реци им: „Нећу бити попустљив према дружењу и разговору са јеретичким помислима“ и непоколебиво остани у молитви.
3. Не обраћај пажњу на оно што ти непријатељ говори. Чим се буде припремао да ти нешто шапне на ухо, истог тренутка реци: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, брзо и без заустављања, и ускоро ћеш видети да је помисао или, боље речено, притисак да прихватиш помисао ослабио, и да се чак нећеш ни сећати шта је тачно покушавала да ти каже.
Овај начин је једноставнији и делотворнији од противљења, односно од противуречења предложеним помислима, јер након што демон заврши све што је имао да ти каже ништа више неће преостати као траг (остатак) или сенка. У случају противљења, кад бива поражен и кад оде, демон за собом оставља трагове (остатке) и сенке онога што је предлагао души, односно, бледа сећања на оно са чим се човек борио. Први начин, односно моментално прибегавање молитви, опушта човека и душа се брзо смирује. С друге стране, други начин или противљење је напорнији, и ако душа не успе у противљењу, вероватно је да he човек бити оштећен сразмерно демонској вештини убеђивања.
4. Бежи од грешних помисли; одсецај маштања, идола изазова, јер „свезналица“ сатана жели да те одвоји од Бога, твог Творца. Кад сатана учини човека кривцем за грешни пристанак, напушта га благодат Светог Духа као што пчела бежи од дима. Душа бива остављена без благодати и радости и испуњава се унинијем (чамотињом) и тугом. Међутим, кад се уништавањем или одбијањем супротставимо рђавим маштањима чим се појаве у уму и истог часа ревносно и ватрено прихватимо мач духа, а то је молитвица Исусова, одједном ћемо видети да лоповске рћаве помисли напуштају свој положај и уступају победу владајућем уму, који су укрепили милосрђе и благодат Божија.
Препредени ђаво не може да поднесе да види да наш свети ангео чувар стоји поред нас. Тај змај из бездана покушава да га удаљи од нас како би нас лишио телохранитеља, а затим се обрушио на нас као страшна олуја и прождерао нас. Будући да зна да ће оне помисли које су противне целомудрености удаљити тог ангела, он подиже мноштво нечистих помисли и маштања о испразним идолима да би оскрнавио ум, срце и тело. Међутим, кад војник Божији схвати његову злобу, он истог часа прихвата оружје Христово и развејава његову замку.
5. Чедо моје, буди опрезан са маштом. Сви греси потичу од маште, она је корен греха. Дакле, буди опрезан. Чим се појави маштање о некој особи или делу, о нечему што си видео или чуо, истог часа га гневом и молитвом протерај из свог ума. Изговори је (молитву) брзо и одсечно, и одмах умно и са болом преклињи нашу Пресвету Богородицу да ти помогне. Имај поверења у Бога да ћеш победити.
Био си горд, и ђаво је стога почео да ратује с тобом. Сад се смири, понизи и вређај самога себе, а Бог ће ти помоћи кад види твоје смирење.
Као што избегаваш ватру да се не би опекао и змију да те не би ујела, исто тако би, па чак и више, требало да избегаваш демонска маштања.
Буди опрезан, понављам, са нечистим маштањима, јер на тај начин падају и пропадају духовно велики људи.
6. Буди опрезан, чедо моје, да твој ум не лута тамо и овамо, него га чврсто привежи за Име Христово. Преклињи Га као да је ту пред тобом призивајући Његово име с душевним болом, и видећеш колико ћеш користи имати од тога.
Брзо одагнај рђаве помисли. Истерај их! Завапи: „Напоље одавде, скитнице, напусти храм Божији, излази из моје душе!“ Не остављај их у себи јер ћеш бити у опасности да те позледе, и тад ћеш јецати и уздисати. Буди трпељив, чедо моје. Бежи од помисли као од ватре, јер оне пустоше, хладе и умртвљују душу. Међутим, ако их протерамо са гневом, будношћу и молитвом, од њих ће потећи велика корист.
Бори се и не страхуј. Призови нашег спремног Исцелитеља. Није потребно много молби, Он не тражи новац, не одвраћа се од рана. Он прихвата сузе као добри Самарјанин. Он брине и негује човека којег су позледили духовни разбојници. Према томе, притецимо Њему.
7. Што се тиче неморалних помисли, оне потичу од маштовитог дела душе (грч.φανταστικον μερος της ψυχης), односно у човековом уму појављују се лица, ствари и дела која је пет телесних чула сакупило и положило у ризницу маште. Ђаво повремено приказује човековој машти људе, ствари, песме итд, које су чувства похранила и покреће страсти ка помислима, како би опљачкао град Божији, тј. срце, односно да би га оскрнавио.
Према томе, читава вештина садржи се у томе да удаљимо маштања, људе и остало, чим се појаве у нашем уму. Ако то уз помоћ благодати Божије учинимо, лукаво искушење је искорењено у самом почетку и ми уз мали напор побеђујемо. Међутим, уколико помисао буде упорна, морамо јој се одупрети призивањем Имена Исусовог и гневним противљењем.
Осим тога, кад видимо људе који нас саблажњавају, покушајмо да не задржавамо њихов лик у свом сећању него да га одмах удаљимо, пре него што те представе преузме маштовити део душе и омогући ђаволу да се бори са нама тако што ће нам их касније показати.
8. Чедо моје, што се тиче хулних помисли које ти намеће ђаво, кажем ти да се не плашиш. Оне се појављују због злобног сејача. Он покушава да удави душу хришћанина идејом да хула потиче од њега самог и да на тај начин затрује његово срце. Требало би да нам такве помисли уђу на једно ухо, а да изађу на друго. Покажи толику равнодушност, јер то нису твоје сопствене помисли.
Чедо моје, кажем ти да се не плашиш. Ја ћу преузети одговорност за њих. Кад се појаве такве помисли, реци сатани: „Донеси шта год желиш. Од сада ни најмање нећу бринути за оно што кажеш, јер је то измишљотина твоје злобе!“
Чак и ако је сасвим очигледно да хулне помисли потичу од ђавола, и ми сами смо делимично одговорни за њих. Како? Ми смо одговорни због скривене гордости нашег ума који мисли да смо важни. То се разоткрива хулним помислима. Оне могу потицати и од нашег гнева, беса, мржње итд.
Према томе, упоредо са ниподаштавањем таквих помисли, требало би да изнутра прекоревамо саме себе и да водимо борбу са сваком гордом помишљу. Осим тога, требало би да са свима будемо у миру, чак и са онима који нам шкоде.
9. Не причајте много. Клоните се противуречења, свађе, многоговорљивости и свега што потиче од немарног језика. Избаците из свог ума сваку рђаву помисао и свако нечисто маштање чим се појаве, јер ако их задржите у уму и срцу створиће тешко стање. Међутим, кад смо опрезни према првој појави нечистог маштања или нечисте помисли која за њим следи, бићемо мирни и наслађиваћемо се награђивањем моралном чистотом.
Дакле, чеда моја, пазите на себе кад год уђе нечиста помисао, јер се исти приступ примењује за сваку рђаву помисао. Када је ум небрижљив, ма какве да је врсте помисао она ће ући и, сагласно страсти, створити горепоменуто тешко стање.
Према томе, монах се превасходно бори са помислима, а оно што га спасава јесте трезвеност. Трезвеност (трезвеноумље, грч. νηψις) потиче од глагола „νηφω“, што значи, „пазим“, „бдим“, „опрезан сам“, „стражарим“. Кад пазимо, кад смо будни, опрезни и кад стражаримо, онда је кућа наше душе добро чувана и спашћемо своје душе за које се читавог живота боримо.
10. Кад је човек млад, немогуће је да га не нападну нечисте помисли и маштања. Човек их одмах мора уклонити и изговорити Исусову молитву, и оне ће се удаљити. Међутим, опет ће се вратити; потребно је да их опет уклони молитвом и трезвеношћу, односно пажњом и будношћу ума (нуса).
Човек мора да буде опрезан да искушење не уобличи маштање, јер најпре долази маштање, затим помисао и најзад срамна наслада. Када посредством трезвеноумља не допустимо рђавом маштању да се уобличи и истовремено изговоримо молитву, ослобађамо се пометње. Осим тога, Бог нас крунише због наше добре намере и наше жеље да му удовољимо.
11. Требало би увек имати на уму, чедо моје, да све што ти каже помисао потиче од ђавола и да има за циљ да те баци у очајање, док он седи и смеје се. Према томе, требало би да и ти њега исмејеш и да не обраћаш пажњу на његове глупе речи. Никада ти неће нашкодити ако га будеш ниподаштавао. Постарај се да не обраћаш пажњу на оно што каже и бићеш спасен. Никакву штету нећеш претрпети уколико не прихватиш његов савет. Био је оштећен свако, ко је веровао помислима. Због тога ниподаштавање помисли и изговарање молитве чини чуда.
Не тугуј, чедо моје, не очајавај, не губи храброст! Ма шта да ти ђаво шапуће у ум, то је лаж и обмана. Ништа му не веруј! Он се радује кад види да су му људи поверовали и да се ражалошћују. С друге стране, он је веома ожалошћен кад му не верују и остају мирни!
Што се мене тиче, мој старац је говорио да се такве помисли морају ниподаштавати. Одмах сам му поверовао и истог тренутка спровео у дело његов савет. На тај начин сам био исцељен.
Да би исцелење било потпуно, мораш ниподаштавати такве помисли. Веруј ми, то је најбољи лек. Потруди се да га не запоставиш. Сав свој напор треба да усмериш ка томе да не размишљаш о ономе што ти ђаво убацује у ум. Не обраћај пажњу на то и ни најмање немој туговати.
Буди немилосрдан према срамним помислима. Нападни их са гневом, божанским страхом и двосеклим мачем молитве: „Господе Исусе Христе, помилуј ме!“ Снажно завапи и ускликни, а Исус је невидљиво присутан да би ти помогао. Господ је близу свих који Гa призивају(Пс. 145;18).
12. Младост не заборавља своје природне законе. Из тог разлога баца страшне таласе срамних помисли на тврђаве храма Божијег да их би учинила прљавим јазбинама зверских помисли.
Клоните се срамних маштања. Раскопајте и погубите вавилонске помисли (в. Пс. 137;78) мачем духа, а то је молитва, да бисте били благословени у онај дан кад ће се открити скривена дела човекова.
13. Чедо моје, нека те не плаше блудне помисли; само научи како да их удаљиш. Уколико то научиш, ти ћеш их преполовити, и твоја глава ће бити овенчана победама.
Чим се у твојој машти појави лик који изазива нечисте помисли, одмах га и без најмањег оклевања удаљи, као што затвараш очи кад нешто не желиш да видиш. Разгневи се на ђавола и брзо изговори молитву, са болом и сузама. Видећеш, да ће се нечиста помисао истог часа повући. Међутим, уколико се маштање појачава, разбиј тај лик на комадиће и учини га ружним, како би одвратност уклонила насладу која се створила.
Обрати пажњу да се не осмелиш и да престанеш да обраћаш пажњу на сваку нечисту помисао, јер ће та мала несмотреност изазвати велику битку. Буди опрезан да те не привуче нечисто маштање и да не почнеш да разговараш са замишљеном особом, јер ћеш се касније тешко ослободити тога. Након овог искуства, видећеш колико је будност потребна кад су у питању помисли.
14. Кад се боримо против демонских помисли, ова борба се сматра за мучеништво. То се дешава стога што човек много пати кад га нападну нечисте помисли и Бог, видевши муку и бол његове душе, сматра то за мучеништво.
Помисли безверја су узроковане гордошћу и егоизмом. Дакле, чедо моје, удаљи егоистичне помисли и смирено (понизно) размишљај о себи. Не осуђуј друге, и осврни се само на своје сопствене грешке. Буди опрезан у погледу речи и никога не огорчуј.
У потпуности ниподаштавај помисли безверја, јер су оне демонске и намеравају да похарају твој борбени дух. Ако то не учиниш, оне ће те предати плотском демону, а затим и духовној смрти. Чим почнеш да се бориш, доћи ће ти помисли гордости о томе да си подвижник и сл, а помисли безверја ће доћи за њима. Тад ћеш видети како нам се демони изругују.
Ни најмање не обраћај пажњу на помисли и потпуно их занемари. Придржавај се молитве и сећања на смрт и видећеш како ђаво мења своје „обличје“.
15. Требало би да се наш ум непрестано бави корисним духовним помислима, како подмукли демон не би нашао прилику да нам унесе хиљаду и једну нечисту и грешну помисао којом ће оскрнавити нашу душу и учинити нас кривима и нечистима пред Богом. Чедо моје, будимо опрезни према свакој својој помисли, као и према речи или делу, како не бисмо жалостили нашег најслађег Исуса који је због нас, криваца, претрпео страшну и болну смрт.
Чедо моје, буди опрезан са својим помислима. Имај борбеног духа и увек буди спреман да се супротставиш помислима. Не повлачи се, јер ћемо скупо и тешко платити сваки уступак.
16. Примио сам твоје писмо у којем говориш о хулним помислима уопште. Помисли те врсте потичу од гордости. Ти си прелешћен кад кажеш да су искушења одагнала гордост из твоје душе. Дрво се познаје по плоду, а узрок по последици.
Један старац је писао да обим гордости која обитава у нама одговара броју искушења која смо имали. Кад бисмо поседовали истинско смиреноумље, мир Божији би се славно устоличио на престолу твог срца, и све би било мирно и спокојно. Међутим, како је мир у граду помућен, чини се да тамо постоји буна и ухођење, због чега постоји пометња међу грађанима, односно помислима. Лек за то је нечитање јеретичких књига и потпуно ниподаштавање хулних помисли, које ћемо сматрати странцима и туђинима, псима који лају, творевином демонском. Поред тога, смирена молитва и помирење ако вас је, као људе, неко саблазнио (узнемирио). Будност, ако се усталио немар. То су лекови који исцељују ову болест. Међутим, далеко најбоље ће је исцелити потпуно презирање хулних помисли као ђаволске „гадости“.
Када је аву Памву напао дух хуле, он се молио говорећи: „Господе, како да се спасем од ових помисли?“ Ангео му је одговорио: „Памво, Памво, престани да бринеш о туђим стварима, односно о хулним помислима, и обрати пажњу на своје сопствене грехе.“
Што се тиче истина Православља, нема места ни најмањој сумњи. Свети Дух је председавао Васељенским саборима, и што год су светитељи Божији изрекли, изрекли су Духом Божијим. Као доказ за то служи нам светост њихових моштију.
17. Нипошто се немој обесхрабрити, чедо моје. Свако искушење које искрсне и изазове пометњу је благотворни лек.
Удаљи лик сваке особе или ствари која у теби изазива пометњу и доводи те у искушење. Ослободи своју машту сваког лика и нека твоја уста непрестано изговарају молитву. Истог тренутка ћеш видети корист од оваквог поступка. Настој да не допустиш да жеља и лик те особе победе твој ум и срце.
На почетку монашког живота обично се догађа да нас ђаво подсећа на драге пријатеље, како би сломио душевну снагу и поништио борбу наше душе, изазивајући на тај начин пораз са неизвесним последицама. Према томе, ове ствари не смемо олако прихватати, него се одважно морамо супротставити искушењу од самог почетка, уклањајући људске ликове из наше маште тако што ћемо непрестано изговарати молитву и избегавати одређену врсту хране. Верујемо да ће се на тај начин, уз искрену и постојану исповест и благодат Божију као савезника, непријатељ повући.
18. Чедо моје, примио сам твоје писмо и видео како се ђаво поиграва са тобом. Не буди ожалошћен у таквим случајевима, него се са „стручњаком“ обрачунај на једноставан начин: кад ти ђаво унесе помисли безверја, хуле, и сл, не препуштај се него сакупи своју бројаницу и снажно започни да изговараш молитву, непрестано, као машина, и убрзо ћеш видети да су те напустиле и ожалошћеност и помисли. У таквим случајевима немој се препирати с њим! Само изговори молитву без икакве друге помисли или маштања, и видећеш да се све распада као паучина. Нека потиштеност не наруши твоје спокојство.
19. Да би се напредовало у духовном животу, неопходно је да се удаље различите нечисте помисли, исто као и њихова нечиста маштања која нас изазивају и скрнаве нашу душу. Не смемо остати млаки у удаљавању нечистих помисли и маштања, јер сваки грех и потиче од помисли и маштања. Ако, дакле, искоренимо нечисте помисли и маштања тако што ћемо их ревносно удаљавати, схватићемо да предузимамо систематску борбу на очишћењу од страсти, након чега се човек ослобађа душевне и умне пометње. Напротив, када занемаримо ову борбу за очишћење ума од нечистих помисли и маштања, порочне страсти ће нам неизбежно господарити, и бићемо у власти демона и грехова.
20. Буди крајње опрезан са својом маштом. Не прихватај никакву слику, јер ће то постати идол којем ћеш се клањати.
Ум који лута је бестидна птица и ствара најчудноватије слике: он продире у дубине савести нашег ближњег и изображава његове тајне и скривене ствари. Чим та слика почне да се уобличује, уништи је молитвом. Што више оклеваш, то ћеш се касније више мучити и патити.
21. Неопходно је да свако од нас мотри на самога себе, на своје делање и, превасходно, на своје срце, како би видео да ли тамо постоји сећање на Бога, смрт, пакао и свако друго душекорисно и божанско сећање. Чињеницу да не поседујемо духовну утеху дугујемо сањарењу и недостатку самопосматрања, као и недостатку сећања на Бога. Требало би да се ваше помисли окрену самима себи. Нека ум добије духовни задатак и не допустите му да лута тамо-амо. Присилите се мало на безмолвије. Не говорите оно што није неопходно. Непрестано се молите. Изнутра осуђујте саме себе, и немојте се правдати. Да закључимо: ако не присиљавамо и не приморавамо саме себе, не можемо постићи ништа духовно.

Један коментар

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *