NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OČINSKE POUKE

OČINSKE POUKE

 

OČINSKE POUKE
(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

 
O UMNOJ I SRDAČNOJ MOLITVI
 
1. Molite se, preklinjem vas, prema savetu apostola Pavla: Molite se bez prestanka(1. Sol. 5;17). Trezvenoumni Oci kažu: „Ako si bogoslov, onda ćeš se istinski moliti i ako se istinski moliš, onda si bogoslov!“ I zaista, trezvenoumni pustinjski Oci uče da se posredstvom različitih podviga kao što su: delanje, sozercanje („praksa“ i „teorija“) i moralna filosofija trezvenoumlja i molitve, čovekov um očišćuje, prosvetljuje i usavršava i, prema tome, zadobija dar bogoslovlja, ali ne akademskog bogoslovlja kakvo poseduju bogoslovi na univerzitetima, nego bogoslovlja koje proishodi i proističe sa božanskog izvora, odakle se večno izlivaju reke istinskog, božanskog bogoslovlja.
Sveti trezvenoumni Oci kažu da um, koji je prestao da sozercava Boga, postaje ili životinjski ili zverski. Naprotiv, posredstvom molitve, a posebno umne (noetičke) molitve, um (nus) postaje bogolik i prosvetljen božanskim ozarenjem.
Čovekovo spasenje zavisi od molitve, jer je to ono što ga sjedinjuje s Bogom i približava Bogu. Kad se čovek nalazi u blizini Božijoj, sasvim je prirodno da ne skreće sa etičkog puta, jer obraća pažnju na svaki korak koji će preduzeti. Uprkos svoj našoj pažnji, đavo ne prestaje da nas spotiče, jer želi da nas iznenadi u trenutku slabosti i da nas odvuče na svoj put, koji uvek vodi strmoglavo nadole. Iz tog razloga se, draga moja čeda, od nas nužno zahteva da se uvek naoružavamo neprestanom molitvom našeg slatkog Isusa.
Ne smemo zaboraviti da đavoli napadaju molitvu i da nasrću na nju, kako bi je pomoću zlog lebdenja učinili nedelotvornom. U vreme molitve, čovekovim umom kruže najrazličitije misli, težeći da ukradu plod molitve i da onom, koji se moli, ostave samo kosti, odnosno trud i napor.
Iz tog razloga, onaj ko hoće dobro da se moli trebalo bi da pre početka molitve udalji svaku brigu, a zatim i svaku pomisao. Um bi, kao nadzornik, trebalo da motri na svaku reč koju izgovaraju usta, kako bi molitva postala plodonosni izvor božanske blagodati i pomoći.
Prema svetim Ocima, satana će se uvek postavljati kao trn i kao kamen spoticanja za svetu molitvu. To je stoga što ga molitva obespokojava i sažiže. Dakle, čeda moja, prisilite se na molitvu, a pomjanite i mene, vašeg ubogog starca, da bi mi se Gospod smilovao.
2. Najvažniji cilj monaškog života je da monahe čvrsto ujedini sa Bogom, koji je naš krajnji domet. Kad je čovek sjedinjen sa Bogom i kad Bog obitava u njegovom srcu, onda mu ništa ne nedostaje. U njegovoj duši nema praznine. Pored toga, njemu ne nedostaju ni veštastvene stvari, neophodne za sadašnji život. To je još jedan dokaz koliko Bog brine za one koji su Mu poslušni.
Molitva je način na koji se vrlo prisno sjedinjujemo sa Bogom. Pod molitvom ne podrazumevamo samo to što ćemo se povremeno moliti pred ikonama, nego uporedo s tim, a to je ono što moramo činiti, monah koristi i pet reči molitve koje izgovara dok radi, jede, sedi ili se bavi bilo čim drugim, bez prestanka! Tih šest reči izgovaramo ustima, umom ili srcem: GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME!
Neprestano izgovaranje ovih reči neće nas zamoriti. U početku, moramo malo biti istrajni. Kasnije se, međutim, čovek na to navikava i izgovara molitvu s velikom lakoćom, ne želeći da je prekine. Kada je izgovara, on oseća takvo duhovno likovanje da čak i u teškim trenucima, ako ih bude, ne biva uznemiren ili zabrinut. Bolje rečeno, on trpeljivo pritiče Hristu kojega preklinje da bude milostiv prema njemu, i Hristos ga teši i veseli. Šta je lepše nego u svakom trenutku preklinjati Hrista i izgovarati Njegovo sveto ime ovim glinenim usnama? Postoji li veća čast?
U tim rečima sadržana je vascela naša vera. Govoreći „Gospode“, mi verujemo da smo sluge Božije i da je On naš gospodar. Time iskazujemo poštovanje Hristu kojeg smo priznali za gospodara, ali se time još više ukazuJe čast nama jer smo sluge takvog gospodara, koji je Bog.
Kada kažemo „Isuse“, a to je ljudsko ime Božije, prisećamo se celokupnog zemaljskog života Hristovog, od Njegovog Roždestva do Vaznesenja.
Kada kažemo „Hriste“, što označava pomazanika Božijeg, Cara neba i zemlje, ispovedamo i verujemo da je Hristos naš Bog Koji je sve stvorio, Koji je na nebesima i Koji će ponovo doći da sudi svetu.
Govoreći „pomiluj me“, preklinjemo Boga da nam pošalje Svoju pomoć i Svoje milosrđe, jer priznajemo da ništa ne možemo da učinimo bez božanske pomoći. Ovo je, ukratko, objašnjenje ovih svetih reči. Ko god ih izgovori, iskusiće mnoštvo stvari.
Svim srcem se molim da vam naš slatki Isus podari ovu molitvu u dušama, kako biste okusili duhovnu sladost molitve i preispunili se njome.
3. Revnosna molitva je neposredna duhovna nužnost za očuvanje krune vrlina, odnosno ljubavi. Borite se u molitvi ukoliko želite da u vama obitava Hristos i On će se, kao najopitniji vojskovođa, boriti zajedno sa vama. On će se boriti sa vama i podariće vam pobedu.
Kad se dokopamo molitve, postajemo kao lavovi koji riču; ne onda kad se molimo nemarno ili mlako nego kad se molimo duševnom silom. Ukrepite se mišlju da je molitva sve. Bez molitve, očekujte opšte nazadovanje i pad za padom. Ako se tokom iskušenja svom svojom snagom držimo molitve, sigurno ćemo nadvladati đavola i priložiti još jednu pobedu svesvetom imenu Hristovom.
4. Čedo moje, sa oružjem molitve bori se za božanske tvrđave. Ko god se bori biva ovenčan, ali ne maslinovim grančicama nego nepropadljivim vencima u nebeskom Jerusalimu!
Ova borba je toga dostojna, jer slava koju donosi ostaje nepropadljiva i večna, dok je slava boraca koji se nadmeću za prolazne stvari privremena i uzaludna. Dakle, mi se moramo boriti prihvatajući žrtvu i podnoseći lišavanja, kako bismo i mi nedostojni proslavili sveto ime Božije.
5. Čeda moja, preklinjem vas, ljubavi Božije radi, ni za trenutak ne prekidajte izgovaranje molitve Hristove. Trebalo bi da vaše usne neprestano šapuću ime Isusa, koji je porazio đavola i sve njegove zamke. Neprekidno vapite na 261 šem Hristu i On će vam svesrdno pohitati u pomoć.
Kao što ne možete ukrasti usijano gvožđe, pa mu čak ne možete ni pristupiti, isto se dešava i sa dušom koja molitvu izgovara sa toplinom Isusovom. Demoni joj ne pristupaju – a kako bi i mogli? Ako bi joj pristupili, spalio bi ih božanski oganj koji božansko Ime sadrži u sebi.
Ko se moli prosvetljuje se, dok se onaj, ko se ne moli, pomračuje. Molitva je darovatelj božanske svetlosti. Iz tog razloga je svako ko se moli potpuno ozaren, i Duh Božiji obitava u njemu. Ako nam pristupe potištenost, nemar, čamotinja (uninije), molimo se sa strahom, bolom i velikom umnom budnošću, i istog časa ćemo blagodaću Božijom doživeti čudo utehe i radosti.
Nemoguće je da čovek koji se moli bude zloban prema nekome ili da odbije da oprosti bilo kakvo sagrešenje. Sve se pretvara u pepeo kada pristupi ognju molitve Isusove.
Dakle, čeda moja, molite se spasonosnom i osvećujućom molitvom Isusovom, da biste i vi bili ozareni i osvećeni. Molite se i za mene, lenjivog grešnika, da bi mi se Bog smilovao zbog mnoštva mojih grehova, kao i zbog mojih bezbrojnih obaveza.
6. Čedo moje, uvek se sećaj Isusa, kako bi uvek pronašao odgovarajući lek za svoje slabosti. Imaš li bolove? Ako prizoveš Isusa, naći ćeš utehu i prosvetljenje. Da li patiš? Prizovi Isusa i, gle, uteha će osvanuti u sferi tvog srca. Da li te nadvladalo obeshrabrenje? Ne zaboravi da svoje nade položiš na Hrista, i tvoja duša će se ispuniti hrabrošću i silom. Da li te muče plotske pomisli, koje te privlače čuvstvenim nasladama? Prigrabi sažižući oganj imena Isusovog i baci ga na korov. Da li te muči neka svetovna stvar? Kaži: „Prosvetli me, Isuse, kako da se suočim sa problemom koji je preda mnom. Neka se razreši saglasno Tvojoj svetoj volji“, i gle, bićeš miran i koračaćeš s nadom.
U svemu i kroz sve postavi ime Isusovo kao temelj, podršku, ukras i zaštitu, i ne plaši se neprijatelja. Međutim, kad kroz nešto budeš prolazio bez imena Isusovog, trebalo bi da se plašiš. Ne očekuj da se isceliš ako ne koristiš lekove, jer he ishod biti truljenje.
Prisili se na molitvu, čedo moje. Tada ćeš u duši osetiti veliku korist, osveženje i spokojstvo.
7. Prizovi ime Isusovo. On je spreman da pomogne svakome ko to zatraži. Ne zaboravi na molitvu, jer se molitvom osvećuje vascelo čovekovo biće. To je jedina stvar koju oni, što se ne podvizavaju do prolivanja krvi, ne mogu da učine.
Šta je lepše od molitve? Ko god se moli, biva prosvetljen i dolazi do poznanja volje Božije. Naravno, ako se dobro moli. A kad se dobro moli? Kad molitve koje upućuje Bogu imaju sve sastavne elemente. A koji su to elementi, koji molitvu čine ugodnom? Smirenje, suze, samoprekorevanje, prostodušnost i, posebno, poslušanje sjedinjeno s ljubavlju. Molitva izliva svetlost, i ta svetlost obasjava spasonosni put kakav želi Bog.
Molitva treba da bude neoslabljena Ako se molite na taj način, sa svih strana ćete biti neranjivi. Kad vas obuzmu ostrašćene pomisli, latite se molitve napregnuto i revnosno, i istog časa ćete naći utehu. Čvrsto se držite molitve Isusove.
8. Izgovori molitvu sa bolom i duševnim plačem, i osetićeš se sasvim drugačije. Obrati pažnju jedino na samoga sebe! Tada ćeš videti sebe i osetićeš bol, i taj bol će ti doneti milost Božiju. Dok izgovaraš molitvu, ne obraćaj pažnju na otkucaje srca. Samo sačuvaj svoj um da ne odluta od molitve, jer je to središte i cilj molitve.
Neprestano se moli molitvom Isusovom, i ona će sve dovesti u red. Ko god se moli biva prosvetljen, dok onaj ko se ne moli biva pomračen, a takav sam i ja sam. Molitva je svetlost nebeska, i ko god unutar sebe ili na usnama ima molitvu, ima i svetlost molitve koja izvire unutar srca. Ona ga prosvetljuje šta da misli i kako da se sačuva od đavolskih zamki.
9. Prisilite se na molitvu Isusovu, i ona će vam postati sve – hrana, piće, odeća, svetlost, uteha i duhovni život. Ova molitva postaje sve za onoga ko je poseduje. Bez nje se ne može ispuniti duševna praznina. Da li želite ljubav Hristovu? Čeznite za molitvom i prigrlite smirenje, i tada ćete shvatiti da je Carstvo Božije unutra u vama.
Ne dozvolite da vama upravljaju zle pomisli. Ne oklevajte da ih udaljite molitvom. O, kakva čuda čini ta molitva! Zavapite molitvom, i vaš angeo čuvar će vam poslati duhovni miomiris! Angeli su veoma radosni kad se čovek moli molitvom našeg najslađeg Isusa. Neka Isus bude naslada vaših duša.
10. Izgovarajte molitvu bez prestanka. Neka vam Bog podari blagosloven početak! Neka vas molitva ne napušta ili, bolje rečeno, ne napuštajte vi molitvu, jer je ona život duše, disanje srca, miomirisno proleće koje u duši borca stvara duhovni procvat.
Čeda moja, molitva i smirenje su svemoćno oružje koje sa nedremanom pažnjom neprestano moramo držati u rukama. Ono će nam, uz pomoć Božiju, doneti pobedu nad demonima.
11. Budite trpeljivi, čeda moja. Ne gubite hrabrost. Napregnuto izgovarajte molitvu. Neka se vaš um ne rasipa na zemne stvari, čak i ako imate briga. Smatrajte ih prolaznim. Samo, neka vam pred očima neprestano bude molitva i sećanje na smrt. Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je s desne strane da ne posrnem(Ps. 16;8). Ako se molite snažno i bez prestanka, nećete pasti. Razumećete, međutim, da ćete iskusiti sveopšti pad ako zanemarite molitvu.
12. Istrajte u molitvi. Nemojte misliti da se velike stvari mogu postići tako lako. Trudićete se, i znojićete se, a Bog će videti vaš trud i smirenje i tada će vam lako podariti dar molitve.
Ukoliko više budete izgovarali molitvu, utoliko ćete me više obradovati, a prevashodno ćete obradovati Boga, i utoliko ćete više olakšati svojim dušama. U tom smislu morate pomagati jedni drugima. Kada glasno izgovarate molitvu, a neko drugi je ne izgovara i um mu lebdi unaokolo, čim začuje da je drugi izgovara probudiće se iz sanjarenja. Tada će ga savest prekorevati jer ne izgovara molitvu nego samo sedi i dopušta da mu um luta. Zbog toga će i on početi da izgovara molitvu, i na taj način će se ispuniti izreke; Brat koji pomaže bratu sličan je gradu utvrđenom i visokom(Priče Sol. 18;19) i Nosite bremena jedan drugoga(Gal. 6;2).
13. Molite ce što je češće moguće. Pokušajte da osetite umilenje i da jecate, i videćete koliko ćete olakšanje osetiti zbog pomisli i teskobe.
Molitva je čovekova beseda sa Bogom. Onaj ko se moli skrušenog i smirenog duha ispunjen je božanskim darovima i blaženstvima, odnosno radošću, olakšanjem, mirom, utehom i prosvetljenjem, tako da i sam postaje blažen. Molitva je dvosekli mač koji odseca očajanje, spasava od opasnosti, ublažava teskobu, itd. Molitva je preventivni lek za sve bolesti tela i duše.
Isto tako, preklinjite Majku Svetlosti, preneporočnu Bogorodicu, da vam pomogne, jer je Ona naša najveća uteha posle Boga. Kad čovek prizove Njeno presveto ime, istog časa oseti Njenu pomoć. Ona je Majka. Dok je bila na zemlji kao ljudsko biće i naša sastradalnica, stradala je zbog istih onih stvari zbog kojih stradamo i mi. Zbog toga je veoma sažaljiva prema ožalošćenim dušama i brzo im pritiče u pomoć.
14. Neka nam grlo promukne od danonoćnog prizivanja najslađeg imena Isusovog, i ono će za duhovno grlo, tj. za srce postati slađe od meda i saća(v. Ps. 19;10). Nijedno drugo ime nije u stanju da nadvlada strasti koje su u nama, izuzev imena Isusovog. Nijedno drugo ime nije u stanju da odagna tamu iz srca i da učini da ozarenje prosvetljujućeg znanja zablista u umu, izuzev imena Isusovog. Naoružaćemo se tim imenom i u svakom ratu i bici prizvaćemo ga u pomoć kao vojskovođu. On će doći na naš prvi poziv. Tad će se duša ispuniti hrabrošću i odvažno ćemo stupiti u nevidljivu bitku, imajući Isusa za svog zaštitnika.
Borimo se u svojim pomislima, uvek se uzdajući u Boga. Budimo uvek naoružani molitvom i budnošću. Stražarimo uvek zbog lopova, odnosno zbog pomisli koje dolaze sleva, s tim što ni one koje dolaze zdesna nećemo ostaviti neistraženima, kako ne bismo prihvatili zle pomisli koje se pretvaraju da su bezazlene.
15. Delajte na umnoj molitvi sa mnogo revnosti, trpljenja, upornosti i smirenja. Trebalo bi da znate da se taj metod molitve ne može zadobiti slučajno. On zahteva veliku borbu, kao i mnogo vremena. Ne smemo zaboraviti da ćavo mrzi umnu molitvu više nego što možemo da zamislimo i da ćemo na najrazličitije načine naići na njegovo vatreno protivljenje. Dakle, morate imati odvažnosti, hrabrosti, trpljenja, upornosti, smirenja i ljubavi prema Isusu.
Ne dozvolite da vas obeshrabre prve teškoće u borbi. Dobre stvari se zadobijaju trudom i bolom. Međutim, kad ugledate plodove – i to kakve plodove! – reći ćete sebi: „Vredelo je potruditi se za ovakve duhovne plodove!“
16. Od sada se molite, molite, i neprestano molite! Čuda koja stvara plamena molitva ne mogu se niti opisati niti objasniti! Mnogi se pitaju kako se more povlači i kako se zaustavljaju jaki vetrovi! Često se dešava da iskušenja podsećaju na strašne oluje i nemilosrdne vetrove koji prete potpunim uništenjem. Međutim, kad molitveno zavapite: Učitelju, izgibosmo(Lk. 8;24), videćete da se sve čudesno umiruje i da smo spaseni. Amin.
17. Čedo moje, primio sam oba tvoja pisma. Ti težiš da zadobiješ božansku ljubav i neprekidnu molitvu. To su najuzvišeniji blagodatni darovi, koji zahtevaju patnje, iskušenja, vreme, itd. Prema tome, čedo moje, tvoja iskušenja su uobičajena i ne bi trebalo da se čudiš što ih imaš. Bori se da neprestanim izgovaranjem Isusove molitve zadobiješ božansku ljubav. Nemoj očajavati pri svakom padu, nego se pripremi da uzvratiš udarac!
18. Živimo u ovom ispraznom svetu, ali on ne sme da nas privuče i da obuzme naše srce, tako da umrtvi njegove duhovne snage i da ga razluči od Boga i Tvorca. Dakle, čedo moje, moramo se neprestano moliti kako bismo neprekidno opštili sa našim Isusom i od Njega crpeli snagu kojom ćemo se pobednički suočiti sa svakim demonskim napadom. Molimo se Isusovom molitvom i čudotvorac Gospodd ća nam, kao prvo, oprostiti mnoštvo naših grehova, a kao drugo pomoći će nam da Njegovom blagodaću pobedimo plot (telo), svet i đavola, naša tri velika neprijatelja. Osim toga, molitva će nam pribaviti radost i mir u Bogu.
Pomisli koliko nam je potrebna duševna radost, posebno božanska radost. Zbog toga se po svaku cenu pobrinimo da iskoristimo svaki trenutak slobodnog vremena i da ga upotrebimo za molitvu.
19. Moli se, čedo moje, jer sve zavisi od molitve, a posebno spasenje naših duša. Kad se molimo s bolom i smirenjem, Bog čuje našu molitvu i odgovara saglasno onome što je na našu korist. Nakon što se pomolimo za nešto, često se dešava da se volja Božija izrazi na način koji je potpuno različit od onoga za šta smo se molili. To nas često ražalošćuje, jer se nije izvršila naša sopstvena volja. Mi ne razumemo dubine božanskih odluka i, uprkos svim razmimoilaženjima izmeću božanske i naše volje, svemogući Bog na mnogo različitih načina izvršava ono što će biti na našu korist.
Zbog toga, čedo moje, prikupimo sve svoje duševne sile da bismo istrajali i primenili onu veliku vrlinu koja se naziva Trpljenje.
20. Neka je slava Njegovom svetom imenu, jer smo ga poznali i klanjamo mu se koliko god je to u našoj moći, uklanjajući se od pometnje i ispraznosti ovog veka. Slava Onome koji nas ljubi i opra nas od greha naših krvlju svojom(Otkr.1;5).
Kad se srce oslobodi ovozemaljskih stvari i kad se bude bavilo izučavanjem božanskog Pisma, znaj, čedo moje, da će isprazne pomisli odleteti i da će se um ograničiti na razmišljanje o božanskom. On se više neće zanimati za sadašnji život, nego će se velikim naslađivanjem neprestanim bogomislijem uzdići do Boga. Neprestanim prizivanjem imena Božijeg posredstvom molitve „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, čovek zadobija osećanje za drugi život, za budući vek i za nadu koju imaju pravednici. On predokuša veličanstvenost tog života i zadivljeno kaže: O dubino premudroctu i neistraživog razuma Božijega(v. Rim. 11;33), jer je On priugotovio drugi svet koji je toliko čudesan, da bi u njega uveo razborite ljude i sačuvao ih tamo u beskonačnom životu.
21. Čeda moja, revnosno delajte na duhovnom miomirisu. Govorim vam o molitvi, svetoj besedi sa Isusom, koja vam obilato obezbeđuje Njegove blagoslove. Da, čeda Duha, ljubite molitvu svim srcem, kako bi svi vi postali miomiris blagodati i kako biste slatkim blagouhanjem mirisali onima koji su u vašoj blizini, tako da kažu: „Uistinu, monaštvo čini da monasi posredstvom božanske blagodati odišu angelskim miomirisom!“
Dakle, neka nečiste strasti budu daleko od vas jer one stvaraju neugodan miris i ostavljaju loš utisak.
22. Prisilimo se, čeda moja, na molitvu našeg najslađeg Isusa, kako bi nam podario Svoje milosrđe i kako bismo se sjedinili s Njegovom blagodaću, da bismo izvršili Njegove svete zapovesti i zadobili Njegovu ljubav. Kada to steknemo, postaćemo bogovi po blagodati i pričasnosti, i tada nam put našeg Isusa neće biti surov i strm nego sladak i ugodan. Tada ćemo s lakoćom izvršavati Njegove zapovesti.

Jedan komentar

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *