NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OČINSKE POUKE

OČINSKE POUKE

 

OČINSKE POUKE
(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

 
PROLOG – JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija
 
Veoma sam počastvovan što me mnogopoštovani arhimandrit Pajsije, iguman Grčkog pravoslavnog manastira svetog Antonija, zamolio da napišem prolog za ovu knjigu Starca i Oca ovog manastira, arhimandrita Jefrema, nekadašnjeg igumana manastira Filoteja na Svetoj Gori. Blagodarim Bogu što je ova knjiga prevedena i na engleski jezik, jer verujem da će dati drugačiju perspektivu onima koji čeznu za preporodom u Hristu i žele da prevaziđu velike probleme koji muče savremenog čoveka: smrt i dualizam izmeću naslade i bola.
U prošlosti sam se susreo sa starcem Jefremom i u situaciji sam da shvatim vrednost njegovih reči. Tokom šezdesetih godina, dok sam bio student Bogoslovske škole u Solunu, čuo sam za izuzetnog monaha koji je kao isihasta živeo u Novom skitu na Svetoj Gori i bavio se umnom molitvom. U to vreme silno sam čeznuo da se upoznam sa ovim Starcem. Otišao sam da ga vidim u njegovoj isposnici u Novom skitu. Strpljivo sam čekao da ga sretnem, jer se odmarao nakon svenoćnog bdenja provedenog u umnoj molitvi i okončanog božanstvenom Liturgijom. Posle nekoliko sati, susreo sam starca Jefrema i dobro sam zapamtio slatke reči koje su izgovorila njegova usta. Tad sam po prvi put čuo reč koju će često ponavljati: „αδολεσχω“, odnosno „vežbati“ ili „upražnjavati.“ Shvatio sam da je ispred mene jeromonah koji je neprestano bio zaokupljen Bogom i koji je nezasito žudeo za obiljem božanske blagodati.
Kasnije sam ga ponovo susreo na Svetoj Gori, gde je bio iguman svetog manastira Filoteja. Posetio sam ga zajedno s jednom grupom mlađih ljudi, i ponovo sam stekao isti utisak. Njegove reči bile su umilne, slatke, prodorne, otkrovenjske, prozorljive, obnavljajuće i isceljujuće, izvedene iz svetootačke mudrosti. Bila je to ista ona osoba koju ćete susresti u knjizi Saveti sa Svete Gore (odnosno u knjizi Očinske pouke, kako se zove u grčkom izdanju), jer ona sadrži reči preispunjene blagodaću, reči duhovnog oca upućene njegovim duhovnim čedima. Pouzdano znamo da je duhovni otac neko ko preporađa duhovna čeda, ko ih izvodi iz vrtloga strasti i vodi ka slobodi slave dece Božije (v. Rim.8;21), odnosno neko ko njihovom životu daje drugačiji smisao i perspektivu.
Kao neko koga se dobro sećam iz vremena svoje mladosti i koga sam susreo na stranicama ove knjige, otac Jefrem je istinski učitelj duhovnog života i pouzdan vodič za hrišćansko putovanje prema preporođenju, budući da je i sam bio poučen božanskom i da ga je opitno doživeo. Zbog toga su njegove reči i bile pune blagodati i istine (Jn. 1;14). U njegovom slučaju može se primeniti izreka svetog Jovana Sinajskog, pisca čuvene Lestvice: „Istinski učitelj je onaj koji je primio duhovnu tablicu znanja koju je Bog ispisao Svojim prstom, odnosno dejstvovanjem prosvetljenja, i neko kome više nisu potrebne ostale knjige.“
Sadržaj ove knjige u skladu je sa isihastičkim načinom života, koji je opet u suprotnosti s racionalizmom i senzualizmom. Vrlo dobro znamo da je isihija (bezmolvije, molitveno tihovanje) apostolski i svetootački način života. Drugim rečima, to je uistinu život kakvom je učio Hristos i kakvim su živeli apostoli i sveti Oci Crkve. Takav život je preduslov za proročku, apostolsku, mučeničku i podvižničku blagodat. Umno (noetičko) bezmolvije (tihovanje, isihija), u svojoj istinski antropološkoj dimenziji, predstavlja osnovu bogoslovlja i temelj svih dogmi hrišćanske vere.
Sveti Oci su odogmatili da je Hristos savršeni Bog i savršeni čovek, da je u Njegovoj ličnosti božanska priroda sjedinjena sa ljudskom prirodom „nesmešivo, nepromenljivo, nedeljivo i nerazdvojno“, da je Hristos jedan od Trojice. Oni su razvili sva hristološka i trinitarna učenja upravo zbog toga što su posedovali lični opit ove istine, odnosno videli su slavu Božanstva u ljudskoj prirodi Logosa. Ovo egzistencijalno znanje bilo je plod i rezultat umnog tihovanja (noetičkog isihazma). Najpre dolazi praksa (delanje) koja podrazumeva očišćenje srca, a za njom sledi teorija (sozercanje), koje podrazumeva prosvetljenje i oboženje.
Sabor koji je održan u vreme svetog Grigorija Palame (i ima sve karakteristike Vaseljenskog sabora) s tačke gledišta postavljanja dogme o istinskom putu i istinskom metodu koji se može i mora koristiti da bi se dostiglo bogoviđenje predstavlja, u suštini, kamen temeljac svih Vaseljenskih sabora. Drugim rečima, oci-bogovidioci su oni koji Sabor čine vaseljenskim i pravoslavnim. Ono što je zabeleženo u Sinodalnom (Saborskom) tomosu iz 1347. godine veoma je karakteristično: „Ovim ovde objavljujemo da su gorepomenuti najpoštovaniji jeromonah Grigorije Palama i monasi saglasni s njim… najverodostojniji branitelji, prvaci i pomoćnici Crkve i Pravoslavne vere“ i svakoga ko govori protiv Grigorija Palame i monaha koji su uz njega „predajemo istom sudu odlučenja (izopštenja), bilo da je sveštenik ili mirjanin.“ Drugim rečima, ovaj Sabor izopštava (odlučuje) svakoga ko poriče pravoslavni isihazam, i ko god ne razume isihastički život, pokazuje da ne razume ni duhovno ustrojstvo Crkve.
Prema tome, bogoslovlje koje nije povezano sa isihazmom u pravoslavnom značenju te reči, bogoslovlje koje nije plod pravoslavnog umnog bezmolvija (noetičkog isihazma) i koje ne vodi ka njemu, koje ne može isceliti i koje ne vidi božansko, predstavlja svetovno, intelektualističko bogoslovlje stvoreno razumom, što znači da čoveku apsolutno ništa ne može da ponudi. Bolje rečeno, takvo bogoslovlje stvara samo još više nevolja i pometnje. Prema nadahnutim rečima bogovidioca, svetog Grigorija Palame, pravoslavno umno bezmolvije (noetički isihazam) je „istinsko delanje (praksa), predvorje sozercanja (teorije) ili bogovićenja, jednostavnije rečeno, ono je jedini dokaz da je duša uistinu isceljena.“
U situaciji sam da znam da su sledeća poglavlja izdanak i plod poslušanja i umnog bezmolvija, ishod božanskog uspona, i da su to, sasvim pouzdano, reči koje dolaze iz očinskog srca, reči koje čoveku pomažu da bude isceljen u atmosferi duhovne ljubavi. To su tekstovi koji će čitaoca nadahnuti verom i nadom. Oni duhovnom životu daju drugu dimenziju i otvaraju nove horizonte, pomažući mu da prevaziđe strašni dualizam izmeću zadovoljstva i bola. Oni predstavljaju drugačiji jezik, različit od jezika intelektualnog i akademskog bogoslovlja, bogoslovlja koje deluje ili unutar granica racionalnog mišljenja ili unutar okvira duhovne praznine i beskičmenog socijalnog angažmana. Njegove reči podstiču srce na molitvu, upravo zato što i proishode iz molitve.
Dobro je poznata činjenica da čovek, kada je iskren, kada uistinu voli i kada je okusio dar dobrote Božije, delotvornije pomaže bližnjima čak i ako je njegovo izražavanje oskudno, čineći to mnogo bolje nego onaj ko upotrebljava birane reči i odmerene bogoslovske izraze. Ovo se dešava stoga što je jedna stvar doći do šumskog izvora hladne i sveže vode koja će ugasiti čovekovu žeđ, a druga nacrtati prekrasan izvor u kojem, međutim, nema vode, i koji ne može ugasiti žeđ, ili pak naći izvor koji je veoma lep ali neprikladan za gašenje žeći, budući da je njegova voda zagaćena i prljava.
Značajno je da se duhovne reči ove knjige, proistekle iz svetogorskih tihovanja i bdenja, sada predstavljaju u Americi gde, s jedne strane, preovlađuje atmosfera velikog razočarenja u racionalizam i senzualizam, dok se s druge zapaža traganje za verodostojnim životom koje prevazilazi vatikanizovanu eklisiologiju, akademsko i intelektualističko bogoslovlje, protestanstvujuću sociologiju i etiku, duhovno praznu i varljivu meditaciju, ateistički socijalni angažman i sl. Verujem da će ova knjiga biti od velike pomoći onima koji teže da u svom ličnom životu, srazmerno uloženom naporu, okuse istinski biblijsku i svetootačku hranu, koja daje smisao ljudskom životu i predstavlja istinski hleb života.
Prema rečima svetog Simeona Novog Bogoslova, papa-Jefrem je „primio plamen“ i razdelio ga mnogim svetogorskim monasima a zatim i Crkvi u Americi, gde postoji velika potreba za njim. Zahvaljujući engleskom izdanju ove knjige, proširićemo taj plamen na sve one koji tragaju za istinski pravoslavnim životom.
 
30. oktobar 1998,
na dan Svetih apostola Kleope i Artemija

Jedan komentar

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *