НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » НЕСВЕТИ А СВЕТИ (И ДРУГЕ ПРИЧЕ)

НЕСВЕТИ А СВЕТИ (И ДРУГЕ ПРИЧЕ)

НЕСВЕТИ А СВЕТИ (И ДРУГЕ ПРИЧЕ)

О НАШИМ ВРШЊАЦИМА

ИЗ ПРОЛОГА
У манастирској библиотеци једном сам наишао на огромну стару књигу на црквенословенском, с насловом „Проло1“. У њој је било сакупљено мноштво поука и прича из живота хришћана, почев од јеванђељских времена па до отприлике осамнаестога века. Та је књига настајала постепено, више од хиљаду година, и била је намењена свакодневном читању у храму и код куће.

У VI веку у Константинопољу, огромном граду на водама Босфора, с најлепшим храмовима на земљи, с дворцима и кућама од снежно белог мермера, живела су, за владавине цара Јустинијана, два млада човека и једна девојка. Деца богатих патриција, образована, весела, друговала су од малих ногу. Родитељи девојке и једног од младића још су на рођењу своје деце уговорили да њихови дечак и девојчица у будућности обавезно постану муж и жена. То је време дошло и срећни пар се венчао. Њихов друг био је кум на свадби и радовао се срећи својих пријатеља.
Ништа није наговештавало несрећу, али само годину по венчању млади муж изненада умре. Када је прошло прописаних четрдесет дана жалости, у кућу младе удовице дође њен друг. Клече пред њом и рече:
Госпођо! Сад кад су прошли дани дубоке жалости, не могу а да ти не откријем оно што се раније нисам усуђивао ни да наговестим. Волим те откад знам за себе. Дан кад сам сазнао да твоји родитељи и родитељи нашег покојног друга намеравају да склопе ваш брак, био је најнесрећнији у мом животу. Од тада се ни у најскровитијим мислима нисам усуђивао да маштам о својој срећи. Знаш како сам искрено волео твог мужа и мог друга. Али ево, догодило се што се догодило… И сад не могу а да ти не кажем да су моја осећања постала још јача и преклињем те да будеш моја жена!
Млада жена замисли се и рече:
– Дакле… Овакве се одлуке доносе после дугих молитава и поста. Врати ми се за десет дана. Али за све то време немој ништа да окусиш, пиј само воду. За десет дана даћу ти одговор.
Тачно у одређено време младић је опет био у дому своје љубљене. Само, сада су га слуге унеле на носилима, толико је ослабио од поста. У пространој дворани угледао је с једне стране постављен сто који се угибао од јестива, а с друге – раскошну размештену постељу.
– Дакле, господине – обрати му се домаћица – од чега ћемо почети?
И упитно му показа најпре сто, а затим постељу.
– Госпођо! – проговори младић. – Опрости, али морам најпре да се окрепим…
– Ето видиш – рече мудра млада жена – како си брзо спреман да ме замениш за другу страст… И у томе је цео човек! Ја такође морам да признам да те одавно волим. Али пошто сам знала за вољу родитеља, нисам хтела да се о њу оглушим и постала сам супруга нашег друга. Његова смрт много ми је открила, најпре то да је све у нашем животу променљиво и тренутно!… Шта ћемо ти и ја данас изабрати? Да служимо привременом свету или вечном Богу?
Седоше за празничну трпезу. Ту одлучише да своја имања поделе сиротињи и пођу за Христом, свако у своме манастиру.

Превео Петар Буњак

6 коментар(а)

  1. Slava Gospodu!

  2. Светлана

    Слатко насмејала. Добро замислила… И мало заплакала. И поново, поново читала.
    Слава Богу за све!

  3. Хвала Господу Богу на оваквим речима. После првих пар прочитаних страница, отишао сам да узмем себи штампани примерак. Свакако једно од најчитљивијих дела која приближују спознају о Богу.

  4. Помаже Бог свима !
    Дали знате имали тонска књига неђе да се нађе !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *