NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
51. Beseda
 
O tome da je neprekidno obraćanje Bogu putem molitve i psalmopojanja
temelj i zalog svakog dobra i udaljavanje i izbavljenje
od svakog zla i svake teškoće
 
1. Razmišljajući i rasuđujući o mnoštvu i veličini Božijih darova, kao i o tome da niko ne poseduje ništa čime bi mu mogao dostojno uzvratiti, David kaže: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115; 2). Očigledno je, međutim, da se obraća nepažljivima, jer prorok na ovom mestu ne spominje one darove koji su postojali do čovekovog rođenja nego darove koji su čoveku od Boga darovani posle rođenja. Kakvi su to darovi koji su postojali i pre rođenja, odnosno pre čovekovog stvaranja? Nebo, zemlja, sav čuvstveni svet pa i sve nadzemaljsko ustrojeno je radi nas. Sve ono što je postojalo pre rođenja svakog čoveka, što je radi nas stvoreno iz nebića, bilo je čovekoljubivo priugotovljeno. Zbog toga se neposredno daje svakom čoveku koji dođe u ovaj svet, radi njegovog opstanka i naslađivanja, pri čemu to nije nagrada ili plata, nego se uistinu daje kao dar umešnog i štedrog Darodavca koji daje savršene darove. Šta li imaš što nisi primio, kaže Pavle (1. Kor. 4; 7). Ko njemu (Bo1u) prethodno dade, da mu bude vraćeno (Rim. 11; 35). Ostavljajući po strani sve tome slično i tako veliko, odnosno svet i sve zemaljsko i nadzemaljsko, (jer nismo u stanju da za sve to uzvratimo našem Tvorcu) prorok (David) ima u vidu samo one darove koje smo od Boga dobili nakon rođenja i biva u nedoumici kako bismo na to mogli da uzvratimo.
2. Kakvi su to darovi koje smo dobili nakon svog rođenja i na koje, kako kaže prorok, moramo da uzvratimo? Kada čovek pozna Onoga Koji ga je priveo u biće i sve zbog njega stvorio, proslavlja Boga i uznosi se prema Njemu svojom verom i delima, a to i jeste neka vrsta uzvraćanja i davanja Bogu. Kao nepresušni i neiscrpni izvor blagodati, Bog višestruko proslavlja one koji Njega proslavljaju i umnožava prvobitna dobročinstva za one koji ih primaju sa doličnom zahvalnošću, što predstavlja (uzvratni) dar čoveku. Oni koji to primaju sa svoje strane uzvraćaju doličnom zahvalnošću, izraženom rečima i delima. Na taj način mnogo puta dolazi do uzajamnih uzvraćanja ljudima od strane Boga, a Bogu od strane ljudi koji Mu ugađaju. Tako se Avraam, po tvorevini poznavši Tvorca i odavši Bogu poštovanje i slavu, udostojio da čuje božanski glas i obećanje: Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti Ja pokazati. I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov.Blagosiljaću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju, i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Mojs. 12; 1-3).
3. Te reči i to obećanje bili su dakle, nagrada kojom je Bog uzvratio Avraamu za proslavljanje koje Avraam podario Bogu. On je opet Bogu uzvratio poslušanjem na delu, zbog čega je ponovo od Njega čuo: Ugađaj Mi i budi neporočan, i učiniću zavet između Sebe i tebe i semena tvoga i vrlo ću te umnožiti (1. Mojs. 17; 1-2, po Septuaginti). Koja bi reč sažeto mogla da obuhvati uzajamna davanja kakva su zatim usledila, Avraamova uzvraćanja Bogu kroz veru, reči i dela i Božija javljanja Avramu, Njegova obećanja i dobročinstva? Ovde pršadaju i ona velika čudesna dela, i zakon, i proroci, i carski rod, pa i Sam Hristos, Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Oni što to razmatraju mogli bi primetiti da se to ne odnosi samo na Avraama nego na sve one koji su ugodili Bogu, iako se ostvaruje posredstvom drugih dela i saglasno vremenu i životu bogougodnika.
4. Ispitujući svoje nagrade, David je sagledao ono što je bilo pre njega (jer je i to bilo zbog njega) i poznao da su prevagnula ogromna dobročinstva Božija kao i da su Božija dobročinstva prema nama potpuna, dok ono što mi dajemo Bogu nije ništa što bi se sa tim mogli uporediti, zbog čega je uskliknuo: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mije dao (Ps.115;2)? Ne našavši ništa drugo da prinese Bogu osim priznanja da je prethodno od Njega primio milosti i molbe da ih prima i ubuduće, on dodaje sledeće: Čašu spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću (Ps. 115; 4). To, međutim, nije nagrada, ukoliko on zadobija i moli da zadobije, mada sam ništa ne daje jer je od cara dobio dar i ničice pao pred Njega, a zatim moli i za drugi dar. Time on, međutim, ne uzvraća caru za primljeni dar. „Čašom spasenja“ on naziva izlivanje blagodarnosti Bogu za svoje spasenje. Budući da je bio prorok i da je predskazivao u Duhu, da je predviđao budućnost i bio blizak onome što je svojstveno blagodati, za samoga sebe vezuje ono što se odnosi na nas, smatrajući se našim praocem po veri i kaže: Čašu spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću. Time predskazuje našu božanstvenu pričasnost tajinstvenoj čaši i zajednicu sa njom čime zadobijamo odvažnost pred Bogom, a njenim posredstvom i spasenje.
5. Ako za dobročinstva Božija nemamo čime drugim da uzvratimo osim da ponovo prizovemo Boga, čime ćemo onda nadoknaditi kada sagrešimo u odnosu na Njega i postanemo krivi pred Njim? Mi, naravno, nemamo ništa. Ako i učinimo nešto dobro, što smo bili dužni da činimo i pre sagrešenja, ne preostaje nam ništa što bi bilo dovoljno za vraćanje duga. Tako nam ni za isceljenje grehova koji su u nama ne preostaje ništa drugo osim da proslavljamo Njegovu neuporedivu dugotrpeljivost i da prizivamo Njegovo božansko milosrđe.
6. Zbog čega vam sada govorim o tome? Iako nemamo ništa da prinesemo Bogu ni za ona dobra koja nam je učinio, ni za ono čime smo Ga ražalostili, nemarni smo i da Ga slavoslovimo i da Mu se molimo. Sada vidim crkvu punu sabranog naroda, pa se i sam ispunjavam radošću. Sećam se, međutim, proteklog vremena, kada je bilo doba sabiranja loze (to vam ne govorim zato da bih vas prekorevao nego zato da bih vas urazumio). Bilo je, kažem, doba sabiranja loze i crkva Božija je u velikoj meri oskudevala u sabranima na prinošenje usrdnog moljenja i slavoslovlja Bogu. Mnogi su tada prespavali čitave noći pa i same dane Gospodnje ovog perioda (tj. nedelje, grč. Κυριακή, dan Gospodnji), koja je zbog toga i nazvana po Gospodu da bismo se u te dane, uzdržavajući se od uživanja, izbegavajući žitejske poslove i ne baveći se ničim žitejskim, posvetili molitvama Bogu i slavoslovljima. Kako to da nam svake godine rađaju plodovi? Zar to nije od Boga?
7. Kada je pak nastupilo vreme sabiranja i naslađivanja, dolikovalo je da umnožimo naša slavoslovljenja Boga. Mi smo ih pak, postupajući rđavo i nepravedno, umanjili i zapostavili. Zbog čega vam sada govorim o tome? Zbog toga što se mnogi i pre i posle sabiranja loze bude za nedeljna jutarnja bogosluženja, ali među onima što su se ovde okupili, postoji i nekolicina onih koji, može se reći, veći deo vremena posvećuju međusobnim razgovorima nego molitvama i slavoslovljenju Boga. Mnogi veću pažnju poklanjaju trgovini nego (sveštenim) rečima, kupoprodaji nego učenju bogonadahnutog Pisma i na taj način hram postaje tržnica a ne „dom molitve“, odnosno „dom Božiji“ postaje „dom trgovine“ (Jn. 2; 16) i ti ljudi, kao što vidite, bruje oko nas kao neki trutovi, sami ne slušajući, a ne dopuštajući ni drugima da slušaju.
8. Usled čega oni tako stradaju? Otuda što smatraju da od molitvi Bogu, slavoslovlja, slušanja božanskog Pisma i pouke (propovedi) nemaju nikakve koristi. Neki (kažem „neki“ jer se to ne odnosi na sve i što bi bilo nepravedno), smatraju besposličenjem kada ne rade i misle da su izgubili ono vreme koje će posvetiti molitvi i slavoslovljenju Boga. Kao dokaz da vreme nerada smatraju izgubljenim, služi činjenica da nas oni napuštaju čim nastupe pomenuti radovi koji izgledaju neodložni, kao što je žetva, sabiranje grožđa ili nešto drugo što nam se čini neophodnim.
9. To, međutim, nanosi toliko štete i samoj pobožnosti, i životu po Hristu i svemu što je u vezi sa našim telesnim životom da se to ne može ni iskazati, jer oni što smatraju da je vreme posvećeno molitvama Bogu izgubljeno, koji zanemaruju molitve i u potpunosti se predaju telesnim delima ne veruju Onome što je rekao: Bez Mene ne možete činiti ništa (Jn. 15; 5) i ne znaju da Gospod života i smrti takođe ima vlast i nad našim zdravljem i bolestima, i kao što nas je stvorio, tako se brine i o tome da nam obezbedi sve što nam je potrebno da bismo živeli, radili i uopšte postojali. Kako će oni što ne veruju u stvari koje se tiču ovoga veka poverovati u one koje se tiču veka budućeg? Ako nemaju čvrstu veru u buduća i zagrobna obećanja ili pretnje, hoće li pokazati revnost prema vrlini? Odgovorite mi na to, jer svaka vrlina, koja se ne zadobija radi Boga i radi budućih i posmrtnih obećanja i pretnji nije vrlina. Vidite li da nije moguće zadobiti ni čvrstu veru ni istinsku vrlinu, ukoliko se vascelom dušom ne predamo slavoslovljenju i molitvama Bogu? I zašto se ograničavam na veru i vrlinu, kada ni žitejska dela ne možemo valjano da obavljamo ukoliko usrdnom molitvom ne učestvujemo u sadejstvu Božijem?
10. Reći ćete da je mnogo onih koji, iako ne dolaze često u crkvu niti se posvećuju njenim bogosluženjima i molitvama, ne samo da napreduju u žitejskim stvarima nego čak i uvećavaju bogatstvo i slavu i uživaju u dobrom zdravlju. Budimo oprezni, jer to ne donosi nikakvu korist našem životu nego, naprotiv, otuda proističu pometnje i prepreke. Ne prizivajući Boga prilikom svakog dela i nemajući Njegovo sadejstvo, mi dajemo pristup lukavom. Njegovo pristupanje ne samo da skrnavi naše ponašanje nego isto tako dovodi i do zlosrećnog završetka. Zbog beznačajnih razloga i izgovora on razjaruje ljude jedne protiv drugih, tako da su neki postali žrtve bratoubilačkog mača, a neki žive od krvi svojih saplemenika uprljavši volju, dušu pa čak i samu ruku koja je prolila krv. Um, koji je otpao od Boga upodobljuje se ili zverskom ili demonskom, a takođe otpada i od zakona prirode, želeći ono što joj je tuđe i ne znajući za zasićenje u svom koristoljublju. On se u potpunosti predaje telesnim žudnjama i ne zna za meru u nasladama. Hoće da ga svi poštuju, a samoga sebe obeščašćuje svojim delima, hoće da mu laskaju, da se sa njim saglašavaju i sadejstvuju njegovoj volji, a ako to ne postigne (kako bi to i moglo da bude), ispunjava se neukrotivom jarošću. Taj gnev i jarost prema saplemenicima čine ga sličnim zmiji i čovek postaje čovekoubica, tako da se čovekoubici – satani upodobljuje onaj koji je stvoren po obrazu i podobiju Božijem.
11. Sve ovo zlo ima samo jedan uzrok, a to je udaljavanje uma od straha Božijeg i sećanja na Boga, kao i dopuštanje pristupa sadejstvu našeg neprijatelja, koji je začetnik zla. Ako pre svakoga dela ukrepimo dušu slavoslovljenjem Boga i molitvama, u nama neće biti mesta za protivnika. Zajedno sa njim biće proteran i sav čopor zla koji ga okružuje i svoje duše ukrasićemo skladom, celomudrenošću, pravednošću, krotošću i smirenjem i, međusobno povezani ljubavlju, živećemo mirnim i nepomućenim životom, imajući posred nas, usled neprestanog sabesedovanja sa Njim, Cara mira Hrista.
12. Zbog toga nas svakoga jutra, pre svakog dela, Božija Crkva privlači k sebi udaranjem sveštenih zvona, jer svakodnevno sabesedovanje sa Bogom putem molitve i pslamopojanja umiruje i menja sve napade (strasti), telesne nagone obuzdava, slabi naklonost ka koristoljublju, lišava nadmenosti, udaljuje zavist, obuzdava gnev, iskorenjuje zlopamćenje, uklanja svaku gorčinu i svađu među ljudima, donoseći svaki mir, zakonitost i blagostanje gradovima i domovima, dušama i telima, onima što su u braku i onima što su izabrali monaštvo i uopšte, ono je osnova i ukrepljenje svih dobara koje udaljuje i izbavlja od svakoga zla i svake teškoće.
13. Šta je Jonu, kada se nalazio u morskom bezdanu i kada ga je progutao kit, ponovo oživelo i izbacilo na zemlju? Zar to nije učinila njegova molitva? Poslušaj kako on o tome uverava: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu i usliši me, iz utrobe grobne povikah i Ti ču glas moj (Jona 2; 3). Šta je Jezekiju od vrata smrti vratilo u život, ako to opet nije učinila njegova molitva? O ovome svedoči Isaija koji mu objavljuje: Čuo sam molitvu tvoju i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina (Isa. 38; 5). Šta je Danila spaslo iz lavlje jame? Zar nije osuđen da bude bačen u lavlju jamu jer nije prihvatio da prekine svoju neprestanu molitvu Bogu (v. Dan. 6; 10-23)? Šta je trojicu mladića u peći sačuvalo u životu? Poslušaj šta oni tamo kažu: Učini nama po krotkosti Svojoj i po mnoštvu milosti Svoje, i izbavi nas po čudesima Svojim, i daj slavu imenu Tvome, Gospode (Dan. 3; 42-43, v. Psaltir sa devet biblijskih pesama).
14. Napustivši ove drevne ljude, pogledajmo one koji su se, po evanđelju blagodati, izbavili od velikih nevolja kakvima su bili obuzeti. Šta je kćer Jaira, starešine sinagoge, kao što smo danas slušali u Lukinom blagoveštenju, ponovo vratilo u život (Lk. 8; 49-56)? Zar to nije učinila njegova molitva Gospodu? Šta je očistilo gubavce (Mt. 8; 2)? Zar to nije opet bila molitva? Šta je dvojici slepih podarilo svetlost (Mt. 9;27)? Zar dvojici od njih narod nije zapovedio da ćute a oni su to, međutim, još više razglasili i zato i dobili ono za šta su molili (Mt. 20; 30-34)? Šta je podarilo zdravlje kćeri Hananejke, koja je prema Zakonu bila odbačena? Zar to nije učinila njena uporna prozba Gospodu (Mt. 15; 22-28)? Ostavimo po strani sve drugo i opomenimo se naših saplemenika, uvenčanih na nebesima, koje pobožno poštujemo: šta je čudesnoga među mučenicima, Nestora, i pre svetog mučeništva pokazalo kao drugog Davida u borbi protiv drugog Golijata, Lija, kada je on, javno se pomolivši stupio u borbu sa Lijem i nadvladao ga, porazivši tako i gordost tiranina Herkulija? Zar to delo nije govorila njegova molitva velikom svetitelju Dimitriju, a kroz njega, pre mučeništva, i molitva upućena Bogu?
15. Ako, dakle, molitva oslobađa bolesti i očišćuje gubave, ako daje vid (dosl. svetlost) slepima, oslobađa iz lavljih čeljusti kako na kopnu tako i na moru, spasava život u ognju, od vrata smrtnih uzvodi u život i vaskrsava mrtve, pokazujući ih uvenčane na nebesima, ako udaljuje neprijatelje, vidljive i nevidljive, dajući blistave trofeje onima koji su joj od srca pritekli, zar onda nije očigledno da će nas, usled našeg zapostavljanja molitve i nemara prema njoj, nadvladati velike nevolje? Ištite, kaže, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži nalazi, i koji kuca otvoriće mu se (Mt. 7; 7-8) i: Kada dakle vi, govori On, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu (Mt. 7; 11). Može se, međutim, reći da nema razumnog, niti onoga koji traži Boga (v. Ps. 13; 2), jer, kada bismo uistinu poznali ko je stvorio čoveka, ko nas je počastvovao Svojim obrazom, ko nas je nastanio u nepropadljivom mestu naslađivanja, ko nas je, prestarele, obeščašćene grehom i lišene mesta naslađivanja, ponovo, kroz Samoga Sebe obnovio, vaspostavio i prizvao pređašnjoj slavi i večnom naslađivanju, ne bismo vasceli svoj um predavali veštastvenom i privremenom, nego bismo odmah požurili i zatražili ono što se ne raspada i ne rasipa.
16. Mi, međutim, sipamo vodu u razbijeni sasud i sabiramo svoje blago u pocepane vreće. Ti, dakle, nemaš bogatstvo? Ne poseduješ blago? Ti ga, međutim, želiš, a to je dovoljno da tobom ovlada svako zlo, jer koji hoće da se bogate upadaju u iskušenje i (đavolsku) zamku (1. Tim. 6; 9), kako kaže veliki Pavle. Mi ćemo, braćo, vatreno želeti nebesko (gornje), i tražiti nebesko (gornje), kako bismo i u sadašnjem veku neškodljivo dobili zemaljsko (donje) i naslađivali se njime, i da u budućem veku ne bismo propustili buduće i nebesko, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista,
17. Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *