НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » „ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

 
42. Беседа
 
Беседа на спасоносно Рождество Пренопорочне Владичице наше
Богородице и Приснодјеве Марије
 
1. Свако је време погодно да се постави темељ спасоносном начину живота. Да би указао на то, велики Павле је рекао: Већ је час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него када поверовасмо… Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости, да ходимо поштено као по дану (Рим. 13; 11-13). Није, дакле, само неки одређен дан или час погодан за спасење, него се каже да је, након јављања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, свако време погодно за то. Као што са изласком чувственог сунца на земљи за људе настаје време телесног делања, будући да Кад се сунце роди… тада излази човек на дело своје и на посао свој до вечера, како каже Давид (Пс. 104; 22-23), тако је и од оног времена када нам је у телу заблистало Сунце правде, од Његовог јављања, свако време постало погодно за духовно делање. Онај исти пророк, након што је о доласку Господњем рекао: Камен који одбацише зидари овај поста глава од угла, каже: Ово је дан који је створио Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему (Пс. 117; 22-24). Када се појави чувствено сунце, које бива заустављено (у оригиналу: прекинуто) током ноћи, излази човек надело своје и на посао свој до вечера, док Сунце Правде, будући незалазно и, по речима апостола, немајући изменљивости ни сенке промене (Јак. 1; 17), допушта да време, погодно за духовно делање, непрекидно траје.
2. Уколико је потребно да се неко време окарактерише (опише) као погодније од осталих (времена), као што, на пример, постоји време сетве и време жетве, време сађења и време сабирања плодова, као што постоји време сваком другом делу, открићеш да се и за добра дела време различито усаглашава. Сада је јесен, и у њој првенство припада овом месецу (септембар), који рачунамо као први и као почетак године (у Византији је година почињала у септембру; у том месецу и сада почиње црквена Нова година, прим. прев.), јер је тада постављен почетак нашем спасењу, а што данас и прослављамо. Будући да је ова свештена свечаност и празник који данас славимо наш први благодатни призив и пресаздање (васпостављање), то је и дан са којим је све почело да бива ново, са којим је започело смењивање променљивог (привременог) закона непроменљивим (тј. трајним), слова духом а сенке истином.
3. Данас се, дакле, открио нови свет и чудесни рај, у којем се и из којега се родио нови Адам, да би старог Адама пресаздао и васцели свет обновио, (Адам) који неће бити обманут него ће, напротив, сам обманути обмањивача и даровати слободу онима што су услед демонске обмане постали робови греха. Данас је на земљи приуготовљена зачуђујућа књига, али не књига која у себи носи писане речи (грч. λόγων), него (књига) способна да у себи тајанствено носи Саму живу Реч (самог живог Логоса), и то не ону реч (λόγος) коју ветар носи него Реч небеску, не реч која је постала зато да би пропала него ону, која све што јој се приближи отима од пропадљивости, не реч насталу кретањем људског језика, него Реч превечно рођену од Бога Оца. Данас се показује одухотворена и нерукотворена скинија Божија, логосни (словесни) и духовни кивот Хлеба живота који нам је уистину послат са небеса (Јн. 6; 32-33). Данас, како каже Псалам, истина изникну од земље, истински небески украс благородства (племенитости) човечијег и показа се правда са небеса (Пс. 85; 11), Правда (тј. Христос, Логос) која је и самог началника и истинско начело неправде одагнала (досл. избацила), и будући неправедно осуђена и праведно осуђујући, свезала је силнога у злу и сасуде његове преотела и пресаздала, показујући да су способни да у себи понесу праведност Божију. На тај начин су се вером у Њега (Логоса, Христа) оправдали заточеници греха, јер их је узео да би вечно са Њим живели, док је кнеза греха, свезавши га неразрешивим оковима, предао вечном и мрачном огњу. Данас, према пророчком предсказању, изниче „лоза (жезло) из корена Јесејевог (Иса. 11; 1), и цвет што неће увенути поново призива нашу природу иако је увела и због тога отпала од неувењивог места наслађивања, (цвет) који води ка вечном цветању и дарује вечно цветање, узноси на небеса и уводи у рај. То је Жезло којим Велики Пастир управља словесно стадо ка вечним пашњацима. Када се наша природа ослони на ово Жезло, збацује са себе овешталост и старачку слабост и лако се креће према небу, оставивши испод себе земљу онима што су склони земном (доњем), будући да немају такву потпору.
4. Какав је тај нови свет, задивљујући рај, зачуђујућа књига, одухотворена скинија и кивот Божији, истина која је „изникла од земље“, многоопевано „жезло Јесејево?“ То је пре и након рађања Приснодевствена Дјева, чије рођење од нероткиње данас прослављамо. Јоаким и Ана, који су живели у браку и били непорочни пред Богом, Израиљцима су се, према закону, чинили достојнима прекора јер су били бездетни. Како у то време још није било наде на васкрсење, мислило се да је неопходно наслеђивање рађањем. Сада пак, када нам је Она, на данашњи дан рођена Дјева, девственим рађањем подарила вечност, није нам више неопходно наслеђивање кроз рађање деце. У то време су Израиљци бројно потомство сматрали за велику врлину, а бездетност (неплодност) за највећи порок, због чега су и оне праведнике, уместо да их хвале због врлине, презирали што немају деце. Будући ожалошћени њиховим презиром, ови праведници су се опомињали Авраама и Саре, као и других што су осетили дубоку жалост због немања деце, а затим су, имајући на уму лек који су они нашли као исцељење у тако великој жалости, одлучили да и сами са молбом притекну Богу. Целомудрени Јоаким је отишао у пустињу, тамо се настанио и подвизавао постом, узносећи Богу молитву да постане отац. Он није прекидао молитву нити се враћао отуда све док није добио уверење да ће његова прозба бити услишена. Будући једномислена са њим, Ана се затворила у оближњем врту, вапијући Господу са болом у срцу: „Услиши ме, Боже отаца мојих, и благослови ме као што си благословио и Сарину утробу“. И Господ ју је услишио и благословио их, и дао им обећање. То обећање се данас (тј. на данашњи дан) и испунило, и Господ им је подарио чедо, чудесније од сваког претходног чуда, Родитељку Онога што је све створио, Која је људски род обожила и земљу онебесила, Сина Божијег учинила (сином) човечијим а људе синовима Божијим, јер је у Себи бесемено зачела и као Оваплоћеног неизрециво родила Онога Који је све из небића привео у биће и пресаздао га у добробиће, не допуштајући да се распадне у небићу.
5. Из ког је разлога Она потекла од неплодне утробе? Да би родитеље ослободила бола и прекинула њихово понижење, а такође и да би унапред изобразила ослобађање од бола и проклетства прародитеља нашег рода које ће се кроз Њу извршити. Како би се природа одважила да оскрнави ону утробу, у којој је пребивала и из које је потекла једина жена која је обитавала у Светињи над светињама и једина жена која је постала обитавалиште Створитеља природе? Као што се ни пре ни после Ње није појавила Дјева Мајка и Мајка Божија и као што ни пре Ње ни после Ње нико није обитавао у Светињи над светињама, тако је доликовало да и унутар ове утробе ни пре ни после не буде зачет ниједан други плод. Како је требало да Дјева постане Мајка Божија и то из рода Давидовог и у време погодно за наше спасење, како се приближило време и како је требало припремити ову Дјеву, у роду Давидовом није се нашао нико узвишенији у врлини нити се неко показао племенитијим (благороднијим) по начину живота и роду (пореклу). Тога ради постадоше ови бездетни почаствованији од оних што су имали много деце, да би се свеврлинска Дјева родила од многоврлинских и свепречиста од изврсних у целомудрености и да би целомудреност, сједињена са молитвом и подвигом дала плод, да би постала родитељка девствености и девственост која је по телу непорочно родила Онога, што је по божанству од девственог Оца рођен пре свих векова. О, каква је крила имала њихова молитва, и какву је одважност задобила пред Господом! О, колико су чиста била она срца ка да су узнела овакву молитву, која је нечему таквом претходила и такво нешто достигла! Требало је да се приуготови велико чудо над чудима и да природа постепено уступи пред благодаћу.
6. А ви, који представљате освештани призор и слушате моје речи, који сте моје у Христу словесно стадо и њива, принесите Мајци Божијој на дан Њеног рождества дар творења врлина и њиховог увећања. Мушкарци и жене, старци и младићи, богати и сиромашни, старешине и потчињени и уопште, људи сваког рода, сваког узраста, сваког достојанства, умећа и наука, нека нико међу вама не буде без душевног рода и плода; нека нико не буде без љубави и непријемчив за духовно семе, него нека усрдно прихвати семе небеско, спасоносну реч, и нека са своје стране делом сатвори небески и богоугодни плод, нека нико не пропусти да постави почетак добром делању, нека нико своју веру у Христа не испољава само на речима, јер неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мојега који је на небесима (Мт. 7;21) и: Ниједан који је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад није приправан за Царство Божије (Лк. 9;62).
7. Девственице заветоване на монашки живот, као и све које чините добро, које сте из супружништва приступиле саживоту са девственицама и, уопште, све које сте жудњом за покајањем изабрале тај начин живота, тражите све по Богу због Дјеве Која се сада због нас роди и Онога, од девственог Оца рођеног пре свих векова, Којега је Она у времену девствено родила по телу, да бисте живеле само за Њу и од Ње Оваплоћеног Бога, мотриле само на Њега, само се Њиме наслађивале, да бисте се у нади радовале, у невољи биле трпељиве (в. Рим. 12; 12), предстојатељкама биле послушне (Јевр. 13; 17), служиле једна другој старајући се да међу вама буде мир, непрестано се у будности, молитви и душевном умиљењу посвећујући псалмима, химнама и духовним песмама (Еф. 5; 19), будући непорочне и девствене телом и душом, сваким чулом и умом, у свему показујући духовни и девствени начин мишљења и живљења. Тако ћете, како каже псалам, следити Богомајку и бити близу Ње, и ући у нерукотворени храм Цара небеског, у надземаљску и вечну непропадљиву ложницу.
8. А ви, који сте у браку, не препуштајте се у потпуности овом свету, јер се ради вас овај новостворени и уистину надземаљски украс, односно Богомајка, данас појави као плод брака. Ви, старци, покажите старачку мудрост и својим помислима, речима и делима не будите као незрели младићи, телесно мудрујући и живећи по телу. Ви, младићи, настојте да будете као такви старци, поштујте их и покоравајте им се, и нека вам не буде непознато да је старост часна и да младост не заостаје за достојанственом старошћу. Ако то пак не знате, упитајте премудрог Соломона и од њега ћете чути да је старост мудрост човекова, и старачко доба живот непорочан (Прем. Сол. 4; 9). Они што су прекомерно сабирали од овог земаљског, непостојаног и пролазног, од онога што стално прелази од једног до другог, нека се потруде да њиховим раздавањем задобију вечни живот: Нико не живи од имовине своје што је сувише богат (Лк. 12; 15). Ви који оскудевате и у најнеопходнијем, обогаћујте се трпљењем и благодарењем Богу, да бисте били придружени блаженим сиромасима и наследили Царство небеско (Мт. 5; 3). Ви, старешине, праведним судом судите (Зах. 7; 9), не користите силу против својих подређених јер то није праведно, него покажите очинско расположење, имајући на уму да сте сродници и саслужитељи. Не противите се потчињености Цркви и њеном учењу, јер су то знаци добре воље. Потчињени, властима дугујете покорност само у ономе што не омета обећану наду у Царство небеско.
9. Сви заједно принесите сада Дјеви Коју данас славимо Њој најугоднији и најдоличнији дар, односно ваше освећење и непорочност тела, задобијено уздржањем и молитвом. Погледајте сви како су уједињени целомудреност, пост и молитва сједињена са умилењем учинили да Јоаким и Ана постану родитељи сасуда Божијег, сасуда у тој мери изабраног не само да би у себи понео име Божије, каквим се касније показао Павле (Дела ап. 9; 15), него и Њега Самога, коме је и име величанствено (Пс. 8; 1). Ако се, дакле, осим осталих врлина, будемо посветили и молитвама, савесно обитавајући у храму Божијем, открићемо у нама похрањену чистоту срца, која у себи садржи и открива нам Бога (Мт. 5; 8). Ту чистоту и наклоност душе према Богу која од ње потиче Исаија назива духом спасења примљеним у утробу и каже: Страха ради Твојега, Господе, у утробу примисмо, и порођајне муке осетисмо, и породисмо дух спасења Твојега, који сатворисмо на земљи (Иса. 26; 18, по Септуагинти и црквенословенском преводу). Видите ли како неплодне и неродне душе задобијају велико потомство? Овим речима пророк додаје и следеће: Не падосмо, али падоше сви који живе на земљи (исто), тј. они што леже у земаљским мислима и страстима.
10. Уколико, браћо, пожелимо да нам дом не буде земља него небо, да не паднемо на земљу и грех који по њој пузи, да се непрестано простиремо ка божанској висини, онда се плашимо Бога, удаљимо се од зла и обратимо Му се добрим делима, постарајмо се да путем уздржања и молитве уклонимо рђаве навике и да унутрашње помисли учинимо доличнијима, да, према речима пророка, сатворимо и породимо дух свог спасења, имајући за Помоћницу коју призивамо Ону Која је својим родитељима, ради молитве и богоугодног начина живота, била дарована на данашњи дан, Која је родитељску жалост преобратила (у радост), укинула прародитељско проклетство и прекратила болове прамајке и безболно у девствености родила Христа,
11. Којем доликује свака слава, част и поклоњење са беспочетним Његовим Оцем и благим и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

2 коментар(а)

  1. Pingback: Свети Григорије Палама: У ВРЕМЕ ПОСТА И МОЛИТВЕ | Vidovdan

  2. Pingback: Свети Григорије Палама – О посту – Свети Григорије Палама

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *