НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » „ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

 
27. Беседа
 
Која је такође изговорена у време жетве;
у њој се говори и о нашој будућој духовној жетви
 
1. Реч коју Ја говорих, она ће му судити у последњи Дан, каже Господ у Еванђељу (Јн. 12; 48). Ту реч, браћо, проповедамо и ми вама, и нека је зато нико не прима као звук који се расплине у ваздуху, него нека је прихвате као нешто што остаје и што ће у будућности дати спасење онима који веру доказују делима. Оне пак што је (ову реч) одбацују и чине оно што јој је противно, она ће разобличити на оном најстрашнијем будућем Суду. И као што свако од нас има кућу, родбину, њиву, а можда и виноград, стадо, новац и другу имовину, тако и Бог нас, по Своме човекољубљу, сматра за Своју имовину. Његов дом смо ми, каже апостол, ако смело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебљиво одржимо (Јевр. 3; 6). „Смелим поуздањем“ означава благочашће (побожност), а „надом којом се хвалимо“ богоугодан живот, као што је Бог и рекао преко пророка: Будите свети као што сам Ја свет (4. Мојс. 11; 44). И вољени Христов ученик, Јован, објављује говорећи: И још се не откри шта ћемо бити; а знамо да, када се открије, бићемо слични Њему; и сваки који ову наду има у Њега; очишћава себе, као Он што је чист (1. Јн. 3; 23). Ми, дакле, јесмо и остајемо дом Онога Који каже: Уселићу се у њих и бићу им Бог (2. Кор. 6; 16), уколико уз благочашће будемо имали и чист живот. Ако пак будемо живели рђаво и без покајања, од Њега ћемо чути: Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста (Мт. 23; 38) и бићемо напуштени – да се опет изразим речима Писма – као кућа у винограду и колиба у усевима (Иса. 1; 8), које, када прође време њиховог коришћења, никоме више нису потребне.
2. Сам Господ каже да нас сматра Својом родбином: Јер ко изврши вољу Оца Мога који је на небесима, тај је брат Мој и сестра и мати (Мт. 12; 50). Видите ли чиме се задобија то најузвишеније сродство? Богољубивим начином живота, врлинским живљењем, понашањем сагласним са божанским заповестима, јер је управо то воља најузвишенијег Оца. Онај пак ко не твори вољу најузвишенијег и небеског Оца толико је далеко од сродства са Њим, да чак ступа у сродство са противником Божијим. Зато је Господ и рекао Јудејцима: Вама је отац ђаво, и жеље оца свога хоћете да чините. А када су Му ови узвратили да су они деца Авраамова, Он им је казао: Да сте деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова (Јн. 8; 44, 39).
3. Виноград Господа Саваота је „дом Израиљев“, као што каже Исаија (5; 7), а то су сви који су прихватили благочашће. Када тај виноград доноси богоугодне плодове, он заслужује Божији труд и бригу. Међутим, ако уместо грожђа рађа трње, а то су жаоке смрти или, другачије речено, греси, онда престаје и брига око њега и он се уистину препушта зверима и злим демонима да га изгазе, и предаје се огњу да би био спаљен. Зато је и Господ, говорећи Својим ученицима, рекао: Ја сам чокот, а ви лозе, и Отац Мој је Виноградар, и онда додао: Сваку лозу на Мени која род рађа, чисти да више рода роди; а свака која не рађа рода избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити (Јн. 15; 1-6). Да нас сматра за Своју паству, Створитељ је рекао врховном и узвишеном апостолском збору: Петре, љубиш ли Ме? Напасај јагањце Моје, напасај овце Моје (Јн. 21, 15, 17). Сви смо ми залутали као овце, и изгубили смо се као драхма која је испала из Господареве руке. Међутим, дошао је Добри Пастир, Господар природе: потражио нас је, нашао, спасао и на неизрецив начин сјединио са Собом.
4. Следимо зато, браћо, Доброг Пастира Христа, Који нас одводи на пашњаке и у торове вечног живота. Сачувајмо кроз врлине Његов образ и подобије, да не бисмо отпали од животоносне руке. Донесимо Му плод добрих дела да бисмо били виноград Господа Саваота и Његов љубљени нови засад. Сатворимо вољу Божију благу, угодну и савршену, да бисмо се обогатили тиме што ћемо Њега добити за Оца. Очистимо се од сваке нечистоте тела и духа, да бисмо постали дом Бога Којем наш (људски) род није потребан само као виноград и дом, него и као ораницу и засејану њиву. Царство Небеско је као човек што посеје добро семе на њиви својој. А када људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде (Мт. 13; 25).
5. Благовремена реч довела нас је у средиште приче, јер, благодарећи њој, можемо да одужимо дуг и да испунимо обећање које смо вашој љубави дали у претходној беседи. Учећи вас о умној и духовној жетви (λογικδν και πνευματικόν θέρος) , рекао сам и показао да су жетеоци оне духовне жетве, која се састоји у преласку из неверја у веру, били свети апостоли, њихови наследници и учитељи благочашћа (побожности) кроз покољења, све до наших дана. Што се тиче словесне (умне) жетве, која се састоји у пресељењу сваког од нас из овдашњег света у будући живот, жетеоци су свети ангели Божији који имају већа овлашћења од апостола, јер после жетве они одабирају и одвајају, с једне стране добре, а са друге – рђаве. Добре упућују у Царство Божије, а рђаве одбацују у геену огњену.
6. Иако сам говорио о томе, нисам то доказао и обећао сам да ћу, када Бог да времена и повода, изнети и доказе, којих сада довољно даје ова парабола Господња: Тада, каже, дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? А он рече: Не, да не би, чупајући кукољ, заједно са њим почупали и пшеницу; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу Моју (Мт. 13; 27-30).
7. Као што је и Господ рекао, кукољ су синови лукавога, јер услед сличности дела и носећи његова обележја, постају његови потомци и усиновљеници. Време жетве је крај овога века: иако је започела пре много времена, иако се кроз смрт (појединаца) и сада савршава, тада ће се све привести крају. Жетеоци су ангели, јер су они слуге небескога Цара и особито ће се у то време показати као такви: Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на послетку овог века. Послаће Син Човечији – а Он је и Син најузвишенијег Оца – ангеле Своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни (ст. 40, 41), јер је наш Господ, Исус Христос, као Бог Владар свега и Цар неба и земље, и оних који су на небу. Као Човек Који се нас ради оваплотио и Крстом поразио онога што је на превару поробио наш род, Собом нас искупио и привео Свом Родитељу, Он је Цар људског рода, а особито свете Цркве, сабране из свих народа.
8. Он ће, дакле, послати Своје ангеле и они ће из Царства Његовог сабрати све саблазни и оне што чине безакоње, тј. јеретике, све оне који нису одступили од грехова и нису се покајали делима, јер је сваки грех безакоње. Када их дакле сабере, бациће их у пећ огњену, где ће бити плач и шкргут зуба. Видите ли, браћо, да су жетва и раздвајање уистину веома страшни и ужасни?! Истину смо казали када смо рекли да ће ангели бити жетеоци у оној жетви и да ће имати већа овлашћења него апостоли. Када, дакле, слуге Господареве, тј. ангели Божији, видеше кукољ у њиви, тј. грешне и рђаве људе како живе међу добрима и у Цркви Христовој, и како живе заједно са њима, рекоше Господу: „Хоћеш ли да идемо да га почупамо“, тј. да их смрћу уклонимо са земље? Господар им пак рече: „Не, да не би, чупајући кукољ, почупали заједно са њиме и пшеницу“.
9. Како би им се могло десити да, сабирајући кукољ и посредством смрти одсецајући рђаве и одвајајући их од праведних, почупају и пшеницу, тј. оне добре међу људима? Многи рђави и грешни, обитавајући међу благочестивима и живећи поред праведних, понекад се временом покају и промене, науче се благочашћу (побожности) и врлини, и од кукоља постану пшеница. Зато би се десило да, при сакупљању кукоља, заједно са њим буде почупана и пшеница, ако би их ангели почупали пре него што успеју да се покају. С друге стране, многи рђави људи су добијали децу или унуке добрих душевних склоности. Зато Онај, Који зна све и пре него што се збуде, није допустио да се кукољ почупа пре времена. А у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу Моју.
10. Ово је у потпуном складу са оним што Господ говори у другој причи: А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Како си, пријатељу, ушао овамо без свадбеног руха? А он оћута. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; тамо ће бити плач и шкргут зуба (Мт. 22; 11-13). Као што је тамо са добрим семењем био и кукољ, тако је и овде, заједно са одевенима у добра дела као у свадбено рухо, пировао човек у прљавој и срамној одећи греха. И као што тамо Господ заповеда да се најпре сакупи кукољ, па да се потом баци у огањ, тако и овде најпре каже: Свежите му руке и ноге, а затим: Баците га у таму најкрајњу и додаје оно што је и тамо рекао: Тамо ће бити плач и шкргут зуба, јер је „тама најкрајња“ (σκότος το εξώτερον) исто што и огњена геена.
11. Зашто се то најмрачније место не назива местом унутарње, него спољне (εξώτερον), најкрајње таме? Незалазна, истинита и вечнопостојећа Светлост у којој се сада налазе духови праведника и у којој ће се тада свети налазити заједно са својим телима, јесте Бог, пошто је Он Сунце Правде. И сада се они што живе у нечистоти и неправди налазе изван овог Сунца и светлости коју Оно зрачи. Међутим, овде они имају наду да ће се покајати, живе наслађујући се вештаственом (чулном) светлошћу и добијају утеху коју им пружају друга створења Божија, како је то Бог човекољубиво допустио, дуготрпељиво очекујући да се они преобрате. Они, међутим, који се нису овде покајали, тада ће бити лишени Божијег милосрђа, трпељивости и оне насладе коју су добијали од вештаствених створења Божијих. Удаљивши се још више од Бога и изгубивши и саму наду, биће тада предати на вечне муке. Дакле, они који су сада ван ове истините Светлости, тада ће, као што смо рекли, још више бити изван ње, и биће предати тами која се налази ван ове Светлости, неутешној жалости и тескоби, као што и апостол каже: Доброта те Божија на покајање води, а ти својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога (Рим. 2; 4-5).
12. Ко ће поднети гнев Божији ? Ко ће тада издржати разобличење и онај стид, на који нам је Господ указао кроз еванђелску параболу (причу), говорећи човеку одевеном у наказну одећу греха: „Како си ушао овамо без свадбеног руха, без благодатне одеће врлина?“ Он је ћутао, не усудивши се да отвори уста. Ко ће поднети с гневом изречену Божију одлуку (пресуду) и незадрживу тежњу ангела да је испуне, хватајући осуђеног и одвајајући га од праведника као кукољ од пшенице, а затим га немилосрдно везујући и, на жалост, одгурнувши у геену? Ко ће поднети ону најкрајњу и занавек непрозирну таму, непрестану и неутешну услед силне жалости, пометње, шкргута и цвокотања зуба, непрестано и неиздрживо страдање од жежења неугасивог огња? Какав је то огањ који захвата и тела и душе, како оне што се налазе у телу, тако и оне бестелесне, мучи их, а уједно их оставља у бесмртности, огањ који ће разорити и нашу (земаљску) ватру, као што је написано: А стихије ће се ужарене растопити (2. Петр. 3; 12). Како се то страдање увећава због чињенице да се на том месту не може очекивати избављење? Шта рећи о томе да они не могу чак ни да виде то зло место на које су доведени, јер у том огњу нема светлости?
13. Та жетва је исто што и оно гумно које ће Христос очистити, држећи у рукама лопату за вејање, како је поучавао Његов Претеча и Крститељ: И сабраће пшеницу у житницу Своју, а плеву ће сажећи огњем неугасивим (Мт. 3; 12). Лопатом, која се налази у рукама Христовим, Крститељ је назвао ангелске силе, а та лопата је вејача (за одвајање зрна). И као што се она у рукама ратара креће онамо и онако како он то пожели, тако се и ангели, будући да су у рукама и у власти Господа нашег Исуса Христа, крећу куда и како Он пожели и испуњавају Његову вољу. Оно што је Господ, казујући о жетви, назвао „њивом“, Претеча је овде назвао „гумном“, јер се на гумну разврстава све што је сабрано на њиви. Оно што је Господ тамо представио као чупање кукоља, Претеча је овде назвао чишћењем гумна. Он је кукољ овде назвао „плевом“, јер и кукољ, будући да је лаган и да у себи нема плода, ветар носи заједно са плевом. Вероватно да израз „плева“ овде наговештава и нешто више, јер огња нису достојни само они који су штетни по добре суседе – као што се кукољ преплиће са корењем пшенице – него и они који нису штетни по друге, али су због своје бесплодности непостојаности бескорисни за себе саме. Тамо је рекао: „Пећ огњена“, а овде „огањ неугасиви“, показујући тиме да ће оно будуће мучење бити бесконачно за оне што су се због немара према врлинама и острашћеног и грешног живота уподобили кукољу и плеви. Оно што је Претеча овде назвао „житницом“, тамо се тумачи као Царство Божије, јер је речено: Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца њиховог Зашто није рекао: „у Царству Божијем“, него „у Царству Оца њиховог“ Зато да би показао да човек најпре треба да постане Син Божији и достојан да Бога назове Оцем, да би затим праведно могао постати и наследник Његовог Царства. На који начин човек постаје Син Божији? Тако што ће се делима уподобити Богу. Зато и Господ, одговарајући Јеврејима који су тврдили да су „деца Авраамова“, каже: Да сте ви деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова. А када су они узвратили: Ми једнога Оца имамо Бога, Он им је казао: Да је Бог ваш Отац, ви бисте љубили Мене; јер Ја од Бога изиђох и дођох; вама је отац ђаво, и жеље оца свога хоћете да чините (Јн. 8; 39-44).
14. Видите ли како човек услед рђавих жеља и дела постаје син ђавола а самим тим и наследник вечног огња? Насупрот томе, добрим жељама и делима човек се уподобљује Богу, постаје Његов син и наследник Његовог Царства. Показујући да је врлина подобије Божије (тј. да врлина значи уподобљење Богу), Господ каже: Заповест нову дајем вам: Да љубите једни друге као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. Кад вам, дакле, опрах ноге, Ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што Ја учиних вама, тако и ви чините (Јн. 13, 34,14) и: Научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим (Мт. 11; 29), Будите милостиви, као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36) и: Љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је Он добар и према незахвалнима и злима (ст. 35).
15. Онај, дакле, који се кроз љубав и остале врлине уподоби Богу, обогатиће се тиме што ће посредством својих дела за оца добити Бога и постати наследник Очевог царства. Онај пак који од њега (тј. од Царства) отпадне, није га једноставно изгубио, него ће бити предат непрозирној тами и огњу који неподношљиво и бесконачно сажиже. Ко, дакле, жели да се избави од ове бесконачне муке и да постане наследник вечног Царства Божијег, нека не буде кукољ, рђаво и погубно семе које наноси свеопшту штету и телима и душама ближњих, које је мрско пред Богом и представља пример рђавих дела и речи; нека не буде плева и слама, толико лагана да је без тешкоће може развејати сваки дашак и налет лукавих духова, због чега ће, будући тако бескорисна, бити предата за храну бесловесним страстима и демонима. Напротив, нека буде пшеница, која се уздржава од сваке недоличности (досл. од свега бескорисног), од рђавих речи и дела, творећи оно што им је противно а то су врлине, и доносећи плодове покајања. На тај начин ће бити достојан небеске житнице и достојан да се назове сином Свевишњег небеског Оца, тако да ће као наследник радосно ући у Његово Царство, озарен Његовом божанском славом,
16. коју нека сви задобијемо, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, Којем приличи слава са беспочетним Његовим Оцем и пресветим и благим и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

2 коментар(а)

  1. Pingback: Свети Григорије Палама: У ВРЕМЕ ПОСТА И МОЛИТВЕ | Vidovdan

  2. Pingback: Свети Григорије Палама – О посту – Свети Григорије Палама

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *