„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

 
26. Беседа
 
Изговорена у време жетве;
у њој се говори и о духовној жетви
 
1. Свестворитељ и Свевладика, Који је услед Своје доброте све саздао из небића, услед обиља Своје силе и неизрецивог и незамисливог богатства премудрости и благости на чудесан начин створио је и човека, и тако у једној сићушној твари сјединио и усредсредио васцелу творевину. Он је човека управо због тога и створио на самом крају, како би у себи имао нешто и од једног и од другог света и да би био украс и једном и другом, односно и видљивом и невидљивом свету. Он је на неизрецив начин у човеку сјединио ум (дух) и осећање (чуло), користећи као посреднике међу њима најприродније везе – уобразиљу, мишљење и разум. Тако је створио биће које је уједно и духовно и видљиво, као што је и растојањем које се налази између њих свагдапокретно небо повезао са непокретном земљом и тако учинио да исти свет истовремено буде и непокретан и покретан. Како су по начину стварања човек и свет (космос) дело једног Уметника, међу њима постоје многе сродности. Они превазилазе један другога – свет човека превазилази величином, а човек својом свешћу превазилази свет. Човек је драгоценост у свету, слично као што је у велелепној кући нека скупоцена ствар вреднија од свог окружења. Таква је, на пример, гиздава и драгоцена царска одежда у дворцу: дворац је сазидан од огромног камења које се лако налази и свуда сусреће, док је одежда начињена од сићушних каменчића, који се тешко проналазе и свима су драгоцени.
2. О, колико је људски ум (грч. „νους“) бољи од неба! Он представља лик (образ, икону) Божији, познаје Бога и, ако хоће, једини од оних који су у свету може да постане бог (по благодати), узвисујући и смирено тело! О, колико се од земље разликује човеково чулно опажање! Оно не само да уочава њене мере и различита својства, него знањем досеже и до небеских сфера и упознаје њихова различита и разноврсна кретања, као и разнолике скупове планета и звезда и растојање међу њима и на тај начин се наслађује научним сазнањем (тј. умним, или разумским, логичким наукама). Они што се налазе између неба и земље (тј. звезде и планете) по достојанству су мањи од оних који се налазе у границама ума и осећања. Они су исти према начелу аналогије, али се разликују по обиму који обухватају.
3. Бог је на тај начин украсио нашу природу, јер ће она постати Његова будућа одежда. У њу је требало да се обуче од Девствене крви, да је пресазда у боље и постави на висину, изнад сваког начала и власти и сваког имена које се може назвати како у садашњем, тако и у будућем веку. Устројивши све ово унапред, мудро и уједно човекољубиво, Он је нашу природу обдарио многим, или, тачније, најразличитијим даровима. Подарио нам је двојаку, односно вишеструку моћ познања. Пружио нам је ум и чула, као и оне способности које се налазе између ово двоје, при чему је сваку од тих способности које су нам дате ради познања и делања саздао у двојаком и вишеструком облику.
4. Код нас је управо сада време годишње жетве, али жетве у нама самима нема! За нас, наиме, не постоји само вештаствена жетва, него и жетва умна и духовна. У годишњем циклусу („кругу“), за сваку жетву постоји одговарајуће време. Данас, кад стојимо унутар зидина храма, узвисимо се умом изнад овог места, положимо наду на Господа и преместимо ум на небо, промишљајући о умној и духовној жетви. О овоме ћемо понешто рећи вашој љубави, пружајући вам одатле полазиште за спасење. И заиста, сваки пут у то доба године, када наступи тај период, видим многе како хитају изван градова и марљиво раде на жетви, на убирању и сакупљању плодова. У мени се тада јавља мисао да постоји и жетва људи, жетва која их коси из овог привременог и пролазног живота и преноси их у други, будући и непролазни живот. Како се онда онај који жање беживотно класје или друге унајмљује за овај посао, који убира плодове или их купује од оних што их беру па их сакупља у житнице и спремишта, не опомене те будуће жетве на коју би требало да помисли? Како се не забрине да се, када за то дође време, пред Земљоделцем наших душа покаже као угодан и достојан да буде примљен у небеске житнице и обитељи? Зар су се сви погнули према земљи, као што су погнута тела оних што сами обрађују земљу, па нити главу могу да подигну, нити да своју разум узвисе над земаљским?
5. Ако је већ тако, ми онда ни по чему не превазилазимо незнабожце, јер су управо њима све душевне и телесне силе биле обузете земаљским бригама. Они нису имали никакав појам о будућем, нити веру, нити познање о небеском. Услед тога, као што је написано, читав живот безбожника пролази у бригама о земним и пропадљивим стварима. Зато нам и Христос у Еванђељу каже: Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? А потом додаје: Јер све ово и незнабошци ишту (Мт. 6; 31-32). Не треба се клонити делања (рада), него треба удаљити бригу (о земаљском) и своју наду положити на Бога, како наше делање не би било безнадежно и како у њега (делање) не бисмо полагали рђаве наде. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути. Непрестано размишљајући о томе, као да одбацујемо замишљену покуду, управљамо ка томе своју душу и погружавамо је у то, не допуштајући јој чак ни да погледа према небу.
6. Бог је зато нашу природу и саздао као такву: и док тело не мора само да мирује, него може и да се креће, да се премешта и да чини све што је потребно, дотле разум може да се бави другим стварима. На тај начин, телом чинимо оно што је њему својствено, а душом гледамо на Бога и тражимо оно што је небеско. Саветујући нам да не бринемо за свој живот онако као што је својствено незнабошцима, Он додаје: Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6,33). Тиме показује да, ако брига твоје душе буде усмерена ка Богу, нећеш претрпети никакву штету у погледу телесних потреба. Осим тога, Бог ће тако да устроји да ћеш заједно са спасењем душе несумњиво добити и ово (тј. неопходна земаљска добра), јер је то Онај Који отвара Своју руку и све живо испуњава добрима, а о Којем и Давид говори: Лето и пролеће, Ти си их саздао (Пс. 73; 17). Он овде не говори само о видљивим стварима, него и о духовним, због чега је „лето“ (тј. време жетве) ставио испред „пролећа“. То значи да, ако најпре не одсечеш неверје и рђаве поступке и не одбациш рђаве људе, нећеш достићи пролеће које означава цветање врлина.
7. Жетва, пролеће и семе не постоје, браћо, само у телесном, него и у умном смислу, и не само у умном, него и у духовном. Постоји такође и ницање и сабирање плодова, као што постоји и обрада земље (њиве) и њива. Ову њиву обрађује Бог, како и апостол каже Коринћанима: Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина (1. Кор. 3; 9). И Сам Господ је ученицима рекао: Ја Сам Чокот, ви сте лозе, а Отац Мој је Виноградар (Јн. 15; 1-5). На другом месту опет је за Самога Себе казао: Изиђе сејач да сеје семе своје (Лк. 8; 5), а ово семе је реч учења.
8. Ако, дакле, реч учења у себи садржи и појам духовног семена, онда је сасвим сигурно да постоји и жетва тог семена, која се обавља кроз веру. Показујући ово, Господ је, када су људи са свих страна почели да прихватају веру у Њега, Својим ученицима рекао: Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни (Јн. 4; 35-36). Као што се услед топлоте чулног (видљивог, вештаственог) сунца класје суши (тј. сазрева) и ослобађа влаге, а затим добија беличасту нијансу и постаје спремно за жетву и убирање, тако ће тада и Сунце Правде, Које је у телу обитавало на земљи, силом Свога доласка убелити очишћене људске душе, јер ће поништити помрачење и слабост који су се у њима појавили услед живљења у насладама и немару. Оне ће тада бити спремне за духовну жетву, јер ће се у потпуности искоренити безбожност и безверје, и оне ће кроз истинску веру бити сабране у живот вечни.
9. Ако пак неко пожели да просуди о истинитости ове речи, односно о томе да је сила доласка Господа нашег Исуса Христа тада учинила да људска срца постану убељена, чистија и спремна за веру благочашћа, нека помисли да нису сви незнабошци тада исповедали једног Бога као Господара и Творца свега, него су се сунцу, месецу, планетама, другим стварима и својим идолима клањали као боговима. Сила Христовог доласка подстакла је све њих да исповедају Једнога Бога, Господара и Творца свега. Оно што су Авраам, Исаак, Јаков, Мојсеј и Закон који им је дат савршили само у јудејском народу, тј. убедили га да поштује јединог Бога, па чак ни у том једном племену нису ову веру укрепили до краја, иако им је посредством њихових предака божанствено учење било предато од самог почетка, управо то је у свим племенима и народима савршила сила доласка Христовог. Они су постали њиве спремне за духовну жетву онда када су се у сваком народу јавили они што су поверовали да је Један Творац свега, они што су спремно приступили Христу и истинском богопоштовању, с разумевањем слушајући пророчку и апостолску проповед и истражујући Писма.
10. Господ је и самим Својим јављањем на земљи васцели људски род пробудио из идолске прелести, иако није све учинио побожнима. Тако ће и у будућем веку сила Његовог Другог доласка све подићи из мртвих, иако се неће сви удостојити истинског живота. Неће га се удостојити безбожници и неверници и они што кроз исповест и покајање нису примили опроштај грехова овде, као ни они који се нису сачували и очистили од неумерених телесних жеља какве су преједање, претерана употреба вина и пијанство, од којих потиче неумереност подстомачних страсти, рукоблудништво, блуд, прељубочинство и свака жудња за гнусним речима и песмама, као и дотеривање и улепшавање. Све то захтева крађе, лакомство и нарушавање правде, а оне који су овим страстима захваћени чини грабљивцима. Зашто бисмо уопште наводили све гнусобе, свађе и безбројан рој срамних страсти и помисли у души које из тога произилазе? Дакле, они који себе нису сачували од тога, или нису умилостивили Бога кроз исповест и покајање, васкрснуће, додуше, али ће подносити живот који је страшнији од смрти. Биће предати мукама, патњама, угњетавању и вечној срамоти, обитавајући уз недремане црве, горећи у мрачном и неугасивом огњу, како каже и пророк Исаија: Заједно ће горети грешник и безаконик, и никога неће бити да угаси (Ис. 1; 31).
11. Зато и Апостол говори Ефесцима: Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема наслеђа у Царству Христа и Бога (Еф. 5; 5). Да би ово потврдио и ућуткао оне који о томе уче другачије, он додаје: Нико да вас не заварава празним речима; јер због тога долази гнев Божији на синове противљења. Не будите, дакле, саучесници њихови (Еф. 5; 6-7). Слично томе, и у посланици Коринћанима он каже: Не варајте се: ни блудншцл, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомиџ, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1. Кор. 6; 9-10).
12. Они што правилно верују у Господа нашег Исуса Христа и своју веру показују делима, они што пазе на себе, или се, кроз исповест и покајање, очишћују од горенаведних скверних грехова, они што творе врлине које су противне овим гресима, а то су уздржање, целомудреност, љубав, давање милостиње, правичности истинољубивост, јесу они што ће, када васкрсну, зачути глас Самог Цара Небеског: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 25,34). Они ће се на тај начин зацарити са Христом, наследиће Царство Небеско и непролазно, и живеће вечно у неизрецивој и незалазној светлости коју никаква ноћ никада не прекида, и обитаваће заједно са свима светима од вечности, у неисказаној наслади у недрима Аврамовим, „одакле одбеже сваки бол, туга и уздах“.
13. Када је у питању беживотно класје постоји, дакле, једна жетва, а када је у питању словесно класје, а ту подразумевам људски род, постоје две жетве: једна је она о којој смо управо говорили, тј. она која људе одваја од безверја и сабира у веру оне што су примили еванђелску проповед. Њени жетеоци су апостоли Господњи и њихови наследници, а током времена и учитељи Цркве за које је Христос претходно рекао: Који жање прима плату, и сабира род за живот вечни (Јн. 4; 36). Ову плату примају од Бога и учитељи побожности, будући да сабирају верне за живот вечни. Друга жетва представља прелазак свакога од нас, кроз смрт, из овдашњег живота у будући. Ова жетва за жетеоце нема апостоле, него ангеле, који су у нечему повлашћенији од апостола, јер они после жетве одабирају и одвајају зле од добрих као кукољ од пшенице и добре шаљу у Царство Небеско, а зле одбацују у пакао огњени. Међутим, излагање овог предмета на основу Еванђеља Христовог представићемо вам други пут, када буде погодно време за то.
14. Будимо, као што смо и сада, изабрани народ Божији, род свети, Црква Бога Живога, одвојена од свих злих, безбожних и неблагочестивих и нека у будућем веку будемо одељени од кукоља и прибројани међу оне који су спасени, у Самом Христу Господу нашем Који је благословен у векове. Амин.

Коментарисање није више омогућено.