“ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ” – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

“ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ”
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

 
45. Беседа
 
На друго недељно читање из Еванђеља по Луки где се каже:
И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лука 6:31),
А у којој се говори и против зеленаша
 
1. Он Који је понаособ саздао срца њихова, Који познаје сва дела њихова (Пс. 32; 15), Који нам се јавио у телу и удостојио нас да буде наш Учитељ, сада пресаздава оно што је повређено и од нас тражи само оно што је, стварајући нас, на почетку положио у наше душе. Тада је на одговарајући начин и будућем учењу саздао почетак и ономе, што је на почетку створио на одговарајући начин предао будуће учење. Он не чини ништа друго осим што очишћује красоту творевине, помрачену услед њеног прихватања греха. То се, јасније него на било ком другом месту, показује у данашњем одломку из Еванђеља који смо прочитали и који нам је понуђен за тумачење: И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (6; 31). Прекрасно је предсказао пророк Исаија, говорећи да ће Господ реч сажету саздати по читавој земљи (Иса. 10; 23). Господ је једном кратком изреком обухватио сваку врлину, сваку заповест и готово свако добро дело и хтење. Сагласно еванђелисти Матеју, Господ је изрекавши ово, додао: То је Закон и пророци (Мт. 7; 12). Тако је и на другом месту, све сјединивши у једну целину, рекао да на те две заповести које налажу љубав према Богу и према ближњем, виси сав Закон и Пророци- Сада је, међутим, све свео на једно: не само ону праведност која се садржи у Закону и Пророцима, него свако добро делање свих људи. Он је то сада поставио као закон, али не више само за један народ (тј. за Израиљце), него за читаву васељену или, боље речено, за оне који Му се присаједињују (и потичу) из сваког народа под небом.
2. Он то није само обухватио, него је и показао да нам је усађена (прирођена) свака од заповести које нам је предао. То је оно исто што нам прописује и Јаков, брат Божији, говорећи: Одбаците сваку нечистоту и остатак злобе и с кротошћу примите усађену (прирођену) реч која може спасити душе ваше (Јак. 1; 21). То је Бог унапред разоткрио кроз пророка Јеремију, говорећи: Заветоваћу им завет нови, дајући им законе Моје у умове (у мисли) њихове (Јерем. 38; 31-33), јер оно што се вољом жели потиче од ума (тј. од мисли). Зато је сада показао да су у њима (умовима, мислима) записане све еванђелске заповести, због чега заповеда и поставља као закон да се живи сагласно са њима јер је, као добротољубив и човекољубив, у саму нашу природу положио познање о томе како треба делати.
3. Саветујући нас речима: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима, Господ нам кроз ову сажету, главну изреку није показао само то да је свака еванђелска заповест усађена у нас, него нам је показао и то да је ова заповест праведна, лака, корисна, свима достижна и сама по себи позната. Како то? Зар не знаш да је зло ако се гневиш на брата или ако га кудиш, посебно ако то чиниш без разлога? Зашто ти не желиш да будеш изложен таквом гневу и прекору, него одмах негодујеш против онога који се гневи на тебе и прекорева те и на сваки начин то избегаваш? Зато што је гнев рђав, безаконит и штетан. Тако се догађа и када неко страствено и радознало погледа твоју супругу или када било ко, а не само твој противник, говори лажи о теби. Једноставно речено, све оно што је забрањено еванђелским заповестима, неприхватљиво је и за нас саме. Шта да кажемо о оним грешним делима која су била забрањена и старим законом (тј. Старом Завету), као што је убиство, прељуба, лажна заклетва, неправда и томе слично? Шта да кажемо о врлинама које су противне овим греховима и о томе колико смо задовољни кад се оне извршавају у нашу корист? Увиђаш ли да ти и сам по себи знаш сваку од тих заповести и да је сматраш праведном и корисном? И не само то, него је не сматраш ни тешком: у противном, не би сматрао да је великог прекора достојан онај што се гневи на тебе, што те клевета или на неки други начин сплеткари против тебе, уколико би мислио да је том човеку веома тешко или чак сасвим немогуће да се уздржи од сваког од тих дела.
4. Нека се, дакле, не догоди да, подносећи зло од другог човека, било да те вређа, обмањује или да ти наноси штету, правилно судиш, а да онда, када сам вређаш ближњег, када му чиниш неправду или га обмањујеш, судиш другачије и не доносиш исту пресуду за иста дела. Напротив, буди непристрастан судија и оно што не желиш да трпиш од других немој ни сам чинити другима. Ако желиш да ти људи учине добро, учини га и ти њима. Тражиш ли нешто од другога, помоћ или нешто слично, да ли желиш да то добијеш и сматраш да је то за тебе корисно? Зашто да не? Међутим, када неко други нешто затражи од тебе, потруди се да покажеш да си сагласан са тим, добро размисли и спроведи у живот то што он од тебе тражи. Можда он од тебе тражи више него што имаш? Покажи му оно што имаш јер, ако би више имао, ти би више и дао: Ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема (2. Кор. 8; 12). Хоћеш ли да те сви воле и да будеш достојан опроштаја, да ли сматраш ли да је тешко и неподношљиво носити осуду, посебно ако си се спотакао у нечему незнатном? Онда и ти воли све људе, опраштај им и клони се осуђивања као да у сваком човеку гледаш самога себе и на тај начин одлучуј, тако буди расположен према њему и тако поступај. Јер је тако воља Божија, каже Петар, врховни међу апостолима, да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи (1. Петр. 2; 15) тј. оних који нас узалудно ненавиде и који не желе да дају другима оно што желе да добију од других.
5. И заиста, како да не назовемо безумним онога човека који истој природи не жели исто и не доноси исти суд, када је сама природа положила у нас те истоветне судове и жеље? Жеља да нас сви воле и да од свих видимо добро, као и жеља да и сами узвратимо на исти начин природно се јавља у свима нама. Према томе, и жеља да чинимо добро, да свима будемо наклоњени и да сви буду наклоњени нама такође је усађена у нас, јер смо сви ми створени по образу Доброга. Грех, који је проникао у нас и умножио се, ни у коме од нас није потиснуо љубав према самима себи, јер она за њега није опасна. Међутим, учинио је да се љубав према ближњима, као врх свих врлина, охлади, исквари и изопачи. Због тога је Онај, Који је обновио нашу природу и поново је призвао у благодат да буде Његов образ, дао законе који су, према пророчким речима, у нашим срцима, говорећи: Како хоћете да вама чине људи, чините шако и ви њима и ако љубише оне који вас љубе, каква вам је плата? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добро, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да добију опет онолико (Лк. 6; 32-34).
6. Обухватајући овде истим називом и оне које није призвао и оне који не живе сагласно Његовом Еванђељу, тиме показује да нам ни најмање не користи ако се називамо хришћанима уколико се својим делима не разликујемо од незнабожаца. И као што је велики Павле казао Јудејцима: Ако, дакле, необрезање чува заповести Закона, зар се неће његово необрезање рачунати за обрезање (Римљ. 2; 26), тако и Христос сада нама говори кроз Еванђеље: “Вама, који сте Моји, нека буде благодат од Мене ако сачувате Моје заповести; ако творите дела која творе и грешници и ништа више од тога, ако љубите оне који вас љубе и чините добро онима који вама чине добро, онда вам то не даје никакву одважност преда Мном.” Он то не говори с намером да људе одврати од тога да љубе оне који њих љубе, од творења добра онима који њима чине добро или од давања у зајам онима за које се надају да ће им вратити, него да би показао да свако од тих дела остаје без награде, јер своју награду добија овде, не доноси никакву корист души и не чисти је од скверне која се појавила услед греха. Ништа од тога, дакле, не доноси никакву корист, ни благодат души за вечну награду. Оно што овде није поменуто привлачи на себе велику осуду и доноси души велику штету, јер су они који на љубав према њима не одговарају љубављу и огорчују оне који их љубе гори од цариника и грешника. Утолико су, међутим, и од њих гори они људи који својим речима и делима узвраћају сасвим супротним (ономе што добијају од људи који их љубе и брину о њима). Такви су, наравно, и они што се буне против градских старешина који свакодневно прихватају немалу бригу о њима, они који не показују потребну оданост од Бога постављеним царевима, они што се не смирују под крепком руком Божијом, не потчињавају се Цркви Христовој и неразумно потхрањују махниту јарост против црквених предстојатеља који се брину о њима и желе им свако добро и корист, делајући за њих колико год им то њихове силе допуштају.
7. И они који не желе да дају зајам онима што обећавају да ће им на време вратити дату суму, који захтевају камату, и то високу, и не пристају да без ње дају ниједан једини новчић или сребрњак, такође су безаконици и то гори од осталих грешника, јер се не покоравају ни закону Старог, ни закону Новог Завета. Овај други, тј. Нови Завет, саветује нам да новац дајемо чак и онима за које се не можемо надати да ће нам вратити позајмљену суму. Стари Завет, опет, каже: Новца немој давати за камату (3. Мојс. 25; 37, 5. Мојс. 23; 19), похваљује онога који свој новац не даде на камату (Пс. 14; 5) сматрајући да треба бежати из оног града на чијим се трговима отворено врши лихварство (зеленаштво) и превара (в. Пс. 54.11). Видите ли да похлепни зеленаш не лишава славе само своју душу, него и читав град, привлачећи на њега казну због заједничке неумерености, нечовечности и сваке неправде? Будући његов грађанин и обогативши се захваљујући њему (граду), он не користи богатство за добро заједнице, јер онима који немају не жели да даје на зајам, док онима који имају, али сасвим мало, даје уз камату, како би их брзо лишио и тог малог иметка који поседују. Због тога је пророк са зеленаштвом (лихварством) сјединио и превару, говорећи: Удаљих се бежећи, и настаних се у пустињи… јер видех безакоње и свађу у граду… и не оскуде од тргова његових лихварство и превара (Пс. 54; 8. 10. 12).
8. Према томе, зеленаш не настоји толико да се обогати новцем, колико гресима, и не погубљује само богатство дужника, него и сопствену душу. Камата је пород аспидин, који се гнезди у грудима среброљупца и, на неки начин, као да наговештава претеће црве који не спавају и које овај неће избећи у будућем веку. Када би ми неко од њих рекао: ако ми не допустиш да од њих узимам камату, задржаћу новац који поседујем и одбићу да дам зајам онима који су у оскудици, нека такав зна да у својим грудима чува аспидин пород, који ће за њега постати и пород оних црва који не спавају!
9. Због тога нас Господ удаљује од обиља таквих порока, саветује да љубимо непријатеље и да им чинимо добро, да дајемо у зајам и онима који немају да нам врате дуг, ништа не очекујући од њих, и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је Он благ према незахвалнима и злима (Лк. 6; 35). Немој мислити, каже, да је онда када чиниш добро онима што ти чине зло и када дајеш онима што ти неће вратити (дуг), твоја имовина пропала, јер је сада време да се засеју добра дела, док време одговарајуће жетве припада будућем веку. Немој губити наду због разграничења времена између сетве и жетве, него знај да вишеструко сабираш своја добра, као што и онај, који чини зло, сабира своја зла. Оно што неко засеје овде, пожњеће тамо, али уз велики додатак.
10. Уколико се овде својим делима уподобиш Сину Божијем и покажеш да си у свему добар као што је и Он и свему добар, тамо ћеш се изобилно уподобити Њему, озарићеш се светлошћу славе Свевишњега и вечно ћеш пребивати са онима, међу којима је Христос Бог међу боговима (Пс. 81; 1), расподељујући награде вечног блаженства. Он је то и објавио, додавши: Бићете синови Свевшињега, јер је Он благ према незахвалнима и злима. Син Божији је управо због тога сишао на земљу, због тога је приклонио небеса и постао Син Човечији, све оно обзнанио и сатворио, нас ради страдао и умро, и васкрсао и опет се вазнео на небеса, да би нас учинио небескима, бесмртнима и синовима Божијим. Оно што Он сада тражи од нас, тј. да љубимо своје непријатеље, да дајемо у зајам онима који не могу да нам врате, не само да нам доликује да чинимо и да је нама корисно, као што смо већ говорили, него је и веома мало уколико се упореди са оним што Он дарује нама. Он је Самога Себе предао за нас који не само да ништа немамо да дамо у замену, него смо се раније и у многим својим делима показали као неблагодарни и зли. Он нас саветује да дајемо у зајам од свога вишка и да чинимо добра дела од онога што имамо. Међутим, шта је то и колико је тога? Међутим, управо ради тога, ништавнога, Он ће нам узвратити уподобљавањем Њему Самом, вишњим усиновљењем и небеским наградама, говорећи: Будите милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6; 36),
11. са Којим Њему и Светом Духу доликује слава у векове векова. Амин.

Comments are closed.